PRIČA O ĐURI I LENKI - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

LJILJA MMM

PRIČA O ĐURI I LENKI

Oceni ovaj blog

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)



PRIČA O ĐURI I LENKI


Djuru šustera ne znaeš? Pa to je onaj bre šuster što moliš boga da ne stavi flašu izmedju dve tvoje cipele kad uzme da gi radi....tad mu proradi umetnička žica pa el dobiješ dve rasparene el dve s različe flekice... .pa ćopaš kako cigansko kljuse kad izgubi potkovicu....al dobro za precepljivanje muževa....ne poznavaju korak . A ako je majstor ekstra umetnički raspoložen dobiješ i tri cipele...ova jedna gratis...časti šuster Djura

Ma ne mog se setim kuj je taj Djura…

Pa Djura šuster bre.....kako ga ne poznavaš?
što bio s Lenku oženjen al ne imadoše decu
a ona lepa..lepa...bela....a onia oči garavi pa ko na zejtin
samo igrau na tam na vam...po ulicu i vrz ulicu...
do Lenku beše....pa se utepala zbog toj
a on čovek umetnik od flašu gu je pravio
vajao Lenku s dušu umočanu u rakiju
i s po neku cipelku kad se baš zanese
siroma

Sg ću ti ispričam...ovako je bilo…pričao mi tatko

Djura je bio lep..ki upisan
Stasit, pa jak….kao ora bre
Pleća mu bila kako ova naša moravska polja
Široka…moćna….cel svet da zagrle
Narav pitoma a vesela … jedared čoek kad ti kažem
A oko mu živo..živo…čas žuto kao klas pčenice
Čas zeleno ko polje paprike
Ruke jake ko vetar kad duva niz Moravu
Kažu ljudi, kad se naljuti a to retko biva,
Oči mu se promenu…dobiju neke pecke
Pa sve šarene dodju
Dok ga muke i besovi ne prodju.
Žene govorile
“Blago si ga onoj koju uzne Djura
Ko kapku vode na dlan ima da gu čuva”

Sretoše se Djura i Lenka na vašar u Aleksinac
Znaeš onaj…za Pertovdan
Sija zvezda…toplo..mlogo vruće beše tg
Gole mišice samo sevaju kroz vrelinju
Oni se sastaviše u neko društvo
Mladi svi…pevanje, smeh, šala
Znaeš kako to biva kad se mlados sastavi
Zavoleše se za tren i ne prodje
Ni dva meseca Djura isprosi Lenče.

Lele, lele….kako su lepi bili
Mlogo…kad idu skupa, zboruvaše ljudi
Sam život niz sokak hodi
Sve ljudi prestajali da radu kad oni naidju
Da ih vidu i s ubavinju duše narane
Lepota bre……kao dan nad Moravu kad svane.

A Lenka…..eh….Lenče ubavo
Pričaju ljudi kakva je bila...
jedanput majka to radja
tolku ubava beše
sve na njojzi potaman....sve
kad si ide niz sokak...kažu ...
ko leptirka da si leti
ko zemlju da ne dotica
prosto struji ko vruć vazduh kad upekne zvezda
onako....znaeš.....talasa se ko voda
i gde god da ti oko zastane na njuma
vidi talašče....pregiba se....
za njim još jedan...
krene od nogu..pa u bokove...
zatalasa grudi ...pa u kosu dodje
garav pramen raširi krila...ma ko ptica poleti
gledaš.....sve talašče talašče stiza
i...kažu....u oko ti dodje naša reka....
e, pričaju ljudi....taka je bila Lenka

Prolaziše godine, ljubav je tuna
Lenka gleda u Djuru
Djura gleda u Lenku
Al ne mogaše porod da si imaju.
Djura da svisne, Lenka da svisne
Carsto imaju al krunu nemaju
Djura viče nee važno...će bude
Ali Lenka ič ne zbori
Samo si ćuti….i nestada polagacke
samo njojzina duša znae kako gu je.

Jedan dan, duvao vetar mlogo jak
Ma pašče da ne isteraš napolje…
I uopšte…taj dan čudan si beše, kažu stari
Kodža nji nekako otidoše s pamet u stranu
Ne bejoše više isti…
jednom pokrivljeno drvo neće se ispravi
I u taj ladan dan
Garavi pramenovi raširiše krila
Polete u Moravu s crnom grivom vila.

Ovo je priča o Djuri šusteru i njegovoj Lenki
O jednoj ljubavi što vek celi Djuru prati
Prvo je molio Boga da mu je vrati
A onda…..onda nastavi tiho da pati
Rakijom pokušavajući muke da skrati
Dane je rešio flašom da mlati
Ne voli zoru ni da vidi
Od dana svakog on se stidi
U svakoj kapki nju samo vidi
Žuri u dan Djurina senka
U dan kad će da ga zagrli njegova Lenka.
.......
Kafana puna s dim, ko pitije da ga sečeš mož. Žamore umorni ljudi. Pričaju o svačemu, letini, kuj je šta pazario i pošto, o vrelinji, kako navadjuvati kad sve gori. Nadvikuju se I zovu konobara Jovčeta. Mlado momče, tek stasalo i počelo da se brije. Kašlje jadan od onaj dim, štipa ga za oči i grlo al služi. Kako malo zastanu porudžine a on brzo napolje izlega da si uvati vazduk.
U ćošku, za svojim astalomkao i svako veče, sedi Djura nalakćen. Sraso s onaj drveni astal siroma. Pogled mu vazda prikovan za karirani stolnjak. Samo ga podigne kad treba iz flašu da sipe rakiju u čašku….poveću mu dadoše da ne rasipa….greota. Omanjuje gu dobro bogme. I pikslu mu pogolemu dadoše, da potrefi, jer progori sve stolnjake.
Navikli su oni da Djura tako ćuti…al nekad i progovori. A onda, onaj dim stane, ne pokreće se više…sluša…dušu kako zbori…uz uzdahe teške kako moravska zemlja…pune kako puna kola kukuruza…duge kao zimski dani….duboke kako moravski virovi…

Eeeeeeehhhh
Moreee,ufatili me neki dertovi
A dertovi dušu nemaju
Pa po moju došli…
Da se najedu….ne najeli se dabogda
Da se sas suze napoju…pocrcali od žedj
Al neka, pomagaju mi….mlogo je golema moja duša….ima za svi…hahahah
Uuuuuuf
Nema gu moje Lenče….nema gu…
A još….eve sg….osećam…
(podiže šaku, gleda je i prstima počinje da gladi jedan o drugi…kao da miluje….toliko nežno…toliko stvarno…a duša iskočila na lice pa kazuje….svi ćute, slušaju i gledaju, sas dušu Djurinu šetaju)
Kroz prsti kako mi prolazi kosa njojzina
Garava i svilena….klizi….bega…i pobeže u Moravu…bem ti život…
Svud je oko men moje Lenče…svud…duša gu se po kuću vije
A znaeš kako znaem da je tuna?
Eeeee, kad se strmeknem pijan na krevet,
Vako, sa sve obuklo…..
A jutrom ustanem svučen, pokriven….
I kako mi s’n odlazi tako čujem njojzine korake…
Udaraju blokeji što sam gu stavio na cipelke…
Ide moje Lenče stazom ka kapijici
Da gu otvori da ulegne dan...još jedan bez njuma....
A možda...možda bude i srećan za men.
Tako svaki noć duša njojzina mi dodje,
Dok gu ja ne dodjem…..a žurim…trčim mori al nekako sporo
Dodje da me zagrli i u postelju stavi
Pa legne pored men....topla....meka i ćuti….dremka
Nekad, kad u s’n mi dodju džampiri
Pa stenjem, kukam, zapomagam
Čujem gu kako mi tiho zapeva onu moju
(gleda u flašu….prstima je mazi….nežno…kao Lenku sa toliko čežnje i duše….svi znaju da je sad otišao kod nje…počinje da pevuši ….to Djura peva Lenki svojoj )
Nema gu moje Lenče…nema gu…
A dertovi došli….izelice…
Al’ neka….ima Djura dušu za svi….jed'te avetinje, rodjeni moji, pomagajte mi….

"Jel Djuro, jel beše na današnji dan umrelo Lenče?"
pita Boža zvani Dreš merkajući ostatak rakije u flaši na Djurinom astalu…..
bogami, ufatilo ga žestoko, opet će ga nosimo doma.

Ma jok….neje umrelo bre….danas gu je rodjeni dan…



..............

Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na Facebook Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na Google Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na My Yahoo! Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na Live Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na MySpace Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na Twitter Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na Digg Pošalji "PRIČA O ĐURI I LENKI" na del.icio.us

Ažurirano 27.12.2015. u 21:36, autor: LJILJA MMM

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. LJILJA MMM (avatar)
    Tam negde, početkom decembra, kad seljak posla mlogo i nema, kad suvomrazica ufati u klešta ledenog vazduka sela i ljude pa se useli u duše i poljske i ljudske neka čekauća seta, i još kad oblaci sidju nisko pa izgledau kao nadžudžoreni na krovove od ćeremidu i ne davaju dimu iz odžaka da si otidne visoko no ga spuštaju na zem ,pa sivilo za gušu i dušu vaća…e, tad, se duša svikla na širinu leta i prostranstvo toplote nekako skupi u sebe….teskoba gu …ko ptica u krletku …i dućani zakatančeni, sokaci pusti, psi ne laju….magla ko paučina umotala ljude, kuće, glasove…mrak padnaja pa se ne vidi ništo…samo pri prozori, od svetlo što iz kuća bije, vidi se paučina od vazduk kako leluja.

    E, u takav jedan dan, u rano veče zapravo, kafana počne da se puni s ljudi. Pristizaju, pa kako vrata otvore tako prhne ladan vazduk kako bela gugutka s krila kad poleće.
    Djura je sedeo tu od podneva za svojim astalom. Sve je isto…nalakćen, već dobro nacvrckan gledao je negde u dalj, u musav, zamagljen prozor. Nekako je čudan ipak, neje ko inače, a koe mu fail, il koe ima viška ne znae se al se oseća. Po kariranom stolnjaku prevrće dva zrna boba…jedno je oljupeno a drugo neje. Vrti medj prste, miluje nežno ono oljupeno belunjavo zrno…i negde je…samo njegova duša znae kude putuje.

    Po polje, medjom hodaući dolazi mu Lenče
    medj žuto klasje lete crni pramenovi…
    upekla zvezda i prži znojne mišice
    oseća Djura i vetar što kapke znoja suši i zateza kožu
    i vidi…..vidi garavu grivu ukrašenu s jedan narandžast cvet nevena
    što ga je ubrala iz Stanojkinu bašču
    a za toj cvet, neven, govorila je njegova Lenka,
    da je lekovit i otporan… a ona boja, jarka kao sam život
    zapatila ga u njiovu avliju, pa malo malo oko ti naidje na narandžast busen,
    u njega se uplete i odsedi malko
    eeeeeh …..znae on što ga je ona zapatila…od želju, od nadu u život…
    al život im ne dodje….a njegov….odnese Morava kako opalu granku od brezu.

    Žamore ljudi u kafunu, niki ne obraća pažnju na Djuru
    Jovča konobarče mu pridje da isprazni prepunu pikslu
    I vide dva zrna boba….
    Da l da pituje, el da ne pituje…misli se
    “Djuro, koe će ti toj dva boba?”
    Pogleda ga šuster s onia vodnjikave oči
    “ovo oljupeno, belo, čisto…to je duša od moe Lenče,
    slobodna bez telo…ljuspa gu ne svrćuje na ovaj svet,
    A ovo neljupeno….toj sam ja…..još malo…
    Al tvoja mlados ne svaća od koe ja zborim,
    Donesi još rakiju da si umočam dušu,
    Da gu udavim ko u Moravu…dokle čekam”
    Oči padnuše na bob i osmeh sretan prekri flekav stolnjak.

    Jovča posluša, šta će dete,
    Al reče na uvo gazda Radetu uzimajući novi veliki čokanj rakije
    “Čudno, šuster Djura je sretan gazda….”
    A ovaj uzede si onaj čokanj da sam odnese i vidi
    I vide si dva zrna boba obučena u sreću ….
    Djura se smeši, pijano al se smeši…čudnovato...


    Nastavi se sve po starom, dim na kocke da sečeš,
    Reči žubore i po neka samo istrči pred ostale kako neobuzdano ždrebe
    U jedan tren Djura podiže glavu,
    Ustade si…stolica zaškripa…reči ućutaše i dim od cigara presta da odi
    Djura gleda i stoji dok u ruci stišće onaj bob
    pogled upro u zamagljeni kafanski prozor,
    tišina kafanska gleda koe će se desi…
    i videše svi…

    Lice neko gleda od spolja kroz zamandaljen prozor,
    Ne razbira se koe je….al žensko jest
    Onda se lik uspravi, zatalasa se vazduk
    Prodje si ženskinja kroz musavo staklo …
    Lepa….lepa….ne odi a ide….ko leptirka
    onako....znaeš.....talasa se ko kad kroz vodu gledaš
    i gde god da ti oko zastane na njuma
    vidi talašče....pregiba se....
    za njim još jedan...
    krene od nogu..pa u bokove...
    zatalasa grudi ...pa u kosu dodje
    garav pramen raširi krila...ma ko ptica poleti
    narandžast neven u kosu upleten
    ko život što je vazda u svačiji konop upreden
    gledaš.....sve talašče talašče stiza
    i…evo, u oko im dodje njiova reka....
    jest vala ljudi, to je Djurina Lenka.

    Pruži ruku ka svom Djuri
    A ovaj, sav ozaren i opet lep..lep…
    Stasit, pa jak….kao ora bre
    Pleća mu kako ova naša moravska polja
    Široka…moćna….cel svet da zagrle
    Ispruži dlan ka njojzi da gu pokaže ona dva zrna boba
    Garavi pramenovi raširiše krila
    nasmeši mu se s crnom grivom vila
    I nesta u trenu
    Kafana u muku osta, kao što je i bila.


    Reči zažuboriše tiho, nevericom …dim poče opet da se komeša,
    Na Djuru šustera i zaboraviše
    A on….seo opet za astal…neje nalakćen, no naslonio ledja na naslon stolice
    Ko gospodin čoek….domaćin…
    Samo mu glava legnala na grudi…..
    Oči ne videv, dah ne izilazi
    Mir svoj duša mu napaćena napokon pronalazi
    Izgleda kao da osmeh mu drema
    Dlan otvoren na stolu leži
    Medj žuljevima bele se dva zrna boba ….oljupena
    Čistota njiova za vek zagrljena.

    Ovo je priča o Djuri šusteru i njegovoj Lenki
    O jednoj ljubavi što vek celi Djuru prati
    Prvo je molio Boga da mu je vrati
    A onda…..onda nastavi tiho da pati
    Rakijom pokušavajući muke da skrati
    Dane je rešio flašom da mlati
    Ne voli zoru ni da vidi
    Od dana svakog on se stidi
    U svakoj kapki nju samo vidi
    Žuri u dan Djurina senka
    U dan kad će da ga zagrli njegova Lenka.

    I dodje dan …dan za duša zagrljaj.
    Ažurirano 27.12.2015. u 19:57, autor: LJILJA MMM
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Objašnjenje za one koji ne znaju šta je bob, onaj naš južnjački. To je biljka jako tvrdog zrna obmotanog opnom. Pripada mahunarkama, ali nije pasulj, niti je onaj krupni, beli što ga prodaju kao bob, niti se zove bobinac ili kako ga već krste na pijaci. Dakle, iopšte nije pasulj, mada liči. Kod nas se sadi od davnina na uvratama njiva i od nje se prave pihtije od boba. To je posno, i sprema se za Božić, ili posnu slavu. Postupak je dugotrajan. Mahune se oberu, izvade se semenke, operu, potope u vodu uveče a sutradan se svako zrno oljupi (skine mu se opna i odstrani svo crnilo ako ga ima (a ima ga ako je biljku napala neka bolest). Mnogo vremena za to treba i mnogo zrna, mada, ako je dobra godina i dobro seme, umeju to biti baš krupna zrna. Ali ako su sitna, lele majke, ima bele bube da dobijete dok sve oljupite Zatim se oljupena zrna kuvaju, doda se malo belog luka, 1-2 krompira. Kuva se na tihoj vatri, na kraju smederevca jer hoće da zagori. Onda se ispasira kroz gust đerđef, posoli, doda još malo izgnječenog belog luka i razlije u duboke tanjire. Ostavi se na hladnom da se stegne. Pred samo služenje, u šerpicu se dobro ugreje ulje, pa kad procvrči, skloni se sa šporeta i doda mu se aleve tucane paprike. Pihtije u tanjiru se iseku na kvadrate i vrelim, cvrčećim uljem se preliju. To odmah ide na astal. Vlo malo se ova biljka koristi. Uglavnom u našem, Aleksinačkom kraju. Nasledila sam recept i tradiciju od majke (svekrve) samo je problem kupiti bob u Beogradu ali smo našli u Aleksincu sušeni bob u radnji zdrave hrane, te je sad mnogo lakša priprema ovog jela za slavu.

    https://www.google.rs/search?q=bob&b...8KhEm0_OhrM%3A

    U kontekstu priče, opna boba je naše telo, a zrno bez nje je duša.

    Prijatno čitanje, ko izvoli.
    Bob izedosmo, sad za slavu
    Ažurirano 27.12.2015. u 23:36, autor: LJILJA MMM
  3. Tamišarka (avatar)
    Eto meni sutra uživanja uz kaficu
    Veceras sam malo bez veze, otišla mi koncentracija a bez nje me neki umor savlada...
  4. Art Ista (avatar)
    Jao bre Ljiljka, rasplaka me

    Divna i tužna, pretužna ti je ova priča... a opet nekako vraća nadu u ljubav...hvala ti
  5. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    Eto meni sutra uživanja uz kaficu
    Veceras sam malo bez veze, otišla mi koncentracija a bez nje me neki umor savlada...
    Samo užvaj kad god poželiš, jer za pravilno čitanje ovoga treba vremena i koncentracije, znam to
    Kad god došla, dobro došla si...znaš to
  6. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Art Ista
    Jao bre Ljiljka, rasplaka me

    Divna i tužna, pretužna ti je ova priča... a opet nekako vraća nadu u ljubav...hvala ti
    Kao i život, pile......kao i život.koji na milion načina kaže da je ljubav sve .....
    hvala Tebi na čitanju..ovo nije lako pročitati, ne samo zbog načina pisanja, već zbog načina shvatanja života i svrhe postojanja ljudskog roda.
  7. Doktor Zo (avatar)





  8. faraonn (avatar)
    ...svi krajevi
    sela
    zaseoci
    svi oni imaju granicne dogadjaje
    koji su centrima
    diskotekama
    pabovima
    strani...
    ...tamo izabere ljubav
    ubavost svoju
    skripu pendzera
    vratnica od koliba
    spustanje s prozora niz orah ili tresnju
    u kasni sat
    i,
    ujutro trava povaljana
    ...sigurno je to lisica prezala
    ili skitnica
    ali,
    Lence to znaese...
    Lence i Suster_planina...

    P.S.
    ...mogla si ovo i prije da napises
    dugo si drzala u rukavu
    istresaj i dalje...
  9. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Doktor Zo





    Blagodarim na kitku cveća uz naklon
  10. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ...svi krajevi
    sela
    zaseoci
    svi oni imaju granicne dogadjaje
    koji su centrima
    diskotekama
    pabovima
    strani...
    ...tamo izabere ljubav
    ubavost svoju
    skripu pendzera
    vratnica od koliba
    spustanje s prozora niz orah ili tresnju
    u kasni sat
    i,
    ujutro trava povaljana
    ...sigurno je to lisica prezala
    ili skitnica
    ali,
    Lence to znaese...
    Lence i Suster_planina...

    P.S.
    ...mogla si ovo i prije da napises
    dugo si drzala u rukavu
    istresaj i dalje...
    hahaha sve ima svoje čari,
    i svetla diskoteke, i miris trave
    i pesak kraj Morave,
    al' ljubav u dušu kad se uvuče,
    pa gu verno prati kako kuče,
    a duša bez njuma ko kuća bez ognjište,
    za džampiri i jadi svratište,
    eeeeeeeeee...... kude nas to vikaju
    ljubav za vek,
    i za taj vek, ona je lek

    na pohvalu (i)
  11. Tamišarka (avatar)
    Uh...
    Zanesoh se u dimu kafane... tužna i lepo napisana poema o ljubavi...
    A ne bi bilo cari da je napisana književnim jezikom, ovako sacavala je toplinu duše ljudske, vremena u kome se dogodila, i imam utisak da ona još traje
  12. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    Uh...
    Zanesoh se u dimu kafane... tužna i lepo napisana poema o ljubavi...
    A ne bi bilo cari da je napisana književnim jezikom, ovako sacavala je toplinu duše ljudske, vremena u kome se dogodila, i imam utisak da ona još traje
    Ti bi da ostaneš još u kafani?
    Da, dobro si zapazila, ne bi to bilo to da je pisan književnim jezikom. Tačnije, to ne bi bila ja I da, traje i sad kad je čitam. Ima tekstova koji su svršeni samim pisanjem, ima onih koji traju, kao da su sad napisani.
    Čudno je....drugačije pišem na taj način...kao da su reči jače, toplije, više kažu i nekako, ima mesta da sav moj osećaj i duša stanu u njih. Prosto mi inspiracija dođe na tom dijalektu, i ja se samo prepustim i pišem. Jedino što je teško za čitanje, ali obzirom da je za internu, kućnu, upotrebu, nije bitno, jer svi mi razumemo. I naravno, ima koliko hoćeš pogreški, ali i to mi nije bitno. Nemam želju da cinculiram svaku reč, obrćem, okrećem, premećem. Suština je bitna, a ona izađe iz mene u prvom pisanju, drugo čitanje ispravi malkice nedostataka koje uoči i to je to. A na blogu.....pa, ko želi čita, ko ne želi, smara ga, predugo mu je, preskoči
    Ovaj tekst je jedan od meni najdražih koje sam ikada napisala.
    Hvala Tebi na čitanju
  13. faraonn (avatar)
    ...pojam knjizevnog jezika je uvijek u pitanju Ljiki,
    u pripovijetci, Romanu ili Drami
    svaka licnost i govori i misli na svom jeziku tj. statusom koji autor mu da...nece cobanin recitovati Sekspira ili lopov psiholoski objasnjavati i opravdavati svoje otvaranje trezora osim onim,- oprosti mi boze , ne znam sta radim..."
    Topos , odabrani izraz i interpunkcija su uvijek stvar autora
    a udzbenici i ispiti , predavanja u aulama fakulteta su samo bazicnost i obiljezje vokabulara i postovanje cesto recnicki zadatih ogranicenja...pisem jer te kritikujem sto to sebi kazes,-i ako nije pisani knjizevnim jezikom...uostalom , znam da ces ti sad osuti po meni...
  14. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ...pojam knjizevnog jezika je uvijek u pitanju Ljiki,
    u pripovijetci, Romanu ili Drami
    svaka licnost i govori i misli na svom jeziku tj. statusom koji autor mu da...nece cobanin recitovati Sekspira ili lopov psiholoski objasnjavati i opravdavati svoje otvaranje trezora osim onim,- oprosti mi boze , ne znam sta radim..."
    Topos , odabrani izraz i interpunkcija su uvijek stvar autora
    a udzbenici i ispiti , predavanja u aulama fakulteta su samo bazicnost i obiljezje vokabulara i postovanje cesto recnicki zadatih ogranicenja...pisem jer te kritikujem sto to sebi kazes,-i ako nije pisani knjizevnim jezikom...uostalom , znam da ces ti sad osuti po meni...
    kod mene nije u pitanju uopšte. Pišem kako mi dođe, a dođe mi kako mi se oće Jedino ograničenje mi je kultura izražavanja. E, zato što ima dušu bez ograničenja, zato ljudi čitaju sve ove godine, a ne zato što se ja lepo izražavam, pravilno, ili odlično pišem, ili, ne daj Bože, što sam umislila da sam pametna i bogom dana. Jok, more, samo zbog dušu čitaju, a ja zato i pišem...da gu prospem, rasipem jer kipi.
    Ma samo objašnjavam zašto mi je priča došla otud, a ne odovud. Mada, umem da pišem i književnim jezikom al' mi ne dođe u pamet i dušu priča o beogradskom šusteru i iz beogradske kafane I sad, zamisli ovu priču napisanu književnim jezikom. To nije to, nema si dušu, lepo kaže Tam, a ja je podržavam.
    Eto, nije bolelo, jel da?
    Ažurirano 28.12.2015. u 18:19, autor: LJILJA MMM
  15. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Da, dobro si zapazila, ne bi to bilo to da je pisan književnim jezikom.
    Dovodim u pitanje smislenost sintagme "književni jezik".

    Zar može jezik književnosti biti neknjiževan?
    Po čemu je jezik Nečiste krvi ili Koštane manje "književan" od nekog ispodprosečnog teksta koji je napisan "po jusu"?

    Ako postoji narodna književnost, recimo, kroz koji jezik ona živi? Neknjiževni?

    (za tekst sam nemam reči, ostala bez teksta )
  16. Tamišarka (avatar)
    VIdiš kako sam osetila ma nema u šablonu duše... i kakva bi to bila kafana bez kariranog stolnjaka i mesigane piksle o dimu i mirisu da i ne govorim... a sve to ima u tom jeziku koji ima svoju posebnost, kao što je svako od nas poseban i treba tako da bude i to treba cuvati i negovati.
  17. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    Dovodim u pitanje smislenost sintagme "književni jezik".

    Zar može jezik književnosti biti neknjiževan?
    Po čemu je jezik Nečiste krvi ili Koštane manje "književan" od nekog ispodprosečnog teksta koji je napisan "po jusu"?

    Ako postoji narodna književnost, recimo, kroz koji jezik ona živi? Neknjiževni?

    (za tekst sam nemam reči, ostala bez teksta )
    E, sve čekah, kad će se pojaviš, ne zbog teksta, nego zbog ovog "književni" i samozaključak "neknjiževni" (taj niko ne pomenu)
    Ama bre, nemoj mi se praviš da nisi svatila o koe pričamo
    ne fataj se za svaku reč mori, znaeš da ja nisam od onih koji imaju volju da se raspravljaju, a i to mi je gubljenje vremena, a "s'g je oskudacija tato" Mislile smo da je pisan niškim dijalektom, o tom govorimo i Tam i ja, i u tom kontekstu upotrebismo, u brzini, razumevajući se međusobno, reč "književni" jezik.
    fala za ovo bRez teksta
  18. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    VIdiš kako sam osetila ma nema u šablonu duše... i kakva bi to bila kafana bez kariranog stolnjaka i mesigane piksle o dimu i mirisu da i ne govorim... a sve to ima u tom jeziku koji ima svoju posebnost, kao što je svako od nas poseban i treba tako da bude i to treba cuvati i negovati.
    e, to je pisanje s dušu.....i na flekav stolnjak

    i jedna ...moja....pazi na akcenat a je kratko....ekstremno kratko

    Ažurirano 28.12.2015. u 22:34, autor: LJILJA MMM
  19. faraonn (avatar)
    ...jezik je rijecju oznacena misao i nesretno se knjizi
    kao knjizevna
    zato narod kaze
    ne jezikuj me...
    a ne knjizi me...mislim ne prozivaj ili markiraj...
    ...Da su Bora i Branko C.
    knjizili svoje dusevne izlive
    bile bi to samo prelivanja obalska Ljikane...
  20. Napast (avatar)
    Ubavinja od priču. Lenče Aleksinačko!
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja