Moj dobri deda - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

Moj dobri deda

Oceni ovaj blog
Uđem, a on se, vidim, napreže da me prepozna.
Uz njega su, već u to vreme, češće vezivali Alchajmerovo prezime nego njegovo vlastito ime.
- Znam ja - kaže, nesigurno - znam... ne znam kako se zoveš, ali znam da si moja.
- Tvoja - šta? - smejem se, čikajući ga da se priseti.
Njemu zasijaju oči, jer je još umeo da prepozna igru. Ćuti, ćuti, pa kaže:
- Moj posmatrač! - i udari u smeh.
Onda uđe ujna pa pita hoću li kafu, hoću, kažem, a ona skuva previše, punu džezvu, donese i stavi na stočić. Sipam sebi, pitam dedu hoće li i on. Odmahuje. Kafa je štetna. Pa se opet nasmeje: od toga deci poraste rep! - i namigne, zaverenički.
Onda bojažljivo pogleda u baku koja spava na kauču, pa pokaže prstom na džezvu.
- Šta? - pitam.
- Samo malo. - kaže, tiho, da ga ko sem mene ne čuje. Uzmem fildžan i sipam mu. On ga obuhvati dlanovima, prinese toliko da može omirisati sadržaj, pa kaže, prisećajući se:
- Ima jedna pesma...
Pogledam ga upitno, a on počne: "Kahvu mi draaagaaa..."
Zastane. Zaboravio reči, ali ja odmah prihvatam i nastavljam:
-... ispeeeciii... Baš kao da je draga dušo zaaa teeebeee!
- Aaaaaaaj - počinjemo zajedno - Ja ću doći, oko pola noći, da sjednem kraj tebe!

Otpevamo je do kraja, osmehne se, pa otpije gutljaj. Kap mu curne niz bradu. Spusti fildžan pa podigne dlan, da je otare.
Razrogačio oči u čudu:
- Brada? Pa ja imam bradu?

Iznenadile ga oštre bocke. Valjda ga par dana nisu brijali, a njega Alchajmer malo-malo pa povede za ruku u vreme kada mu je baba Joka spremala cicvaru, kad je sa ostalim trećacima skakao s mosta u Unu, ili kada ga je komšinica, muslimanka u šarenim dimijama, zvala da sa njenim sinom, godinu starijim desetogodišnjakom, jede vruću pitu krompirušu.
Do trenutka kad je opipao bradu, verovao je, valjda, da je dečak s Une. Bockanje ga osvestilo. Pogleda u baku na krevetu, i onda mu se sve vrati.
- Ja sam star čovek? - upitno će, samom sebi, a meni kao da otkriva, eto, nešto sasvim čudno i novo.
- Jesi, deda - kažem. - Ti si hiljadu devetsto dvadeset peto godište. A sad je dve hiljade četrnaesta. Pregurali smo smenu vekova. A i milenijuma! - i tu opet krenemo da se smejemo.
Onda odjednom ponovo odluta. Ne diram ga.
Zažmurio i zakunjao tako, tu, na stolici.
Taman da ustanem i da ga tapnem po ramenu, da pređe u krevet, da se ne krivi tako, a on otvori oči, naglo, zagleda se uvis, kroz plafon, pa kaže:
- Vidiš... ovde će se, pred kraj godine, otvoriti put na gore.

Tog dvadesetog decembra, mislila sam da govori o kraju kalendarske godine.
Ali nije.
Govorio je o vremenskom periodu od godinu dana.


Nek ti je lak put kroz prolaz na gore, deda.

Pošalji "Moj dobri deda" na Facebook Pošalji "Moj dobri deda" na Google Pošalji "Moj dobri deda" na My Yahoo! Pošalji "Moj dobri deda" na Live Pošalji "Moj dobri deda" na MySpace Pošalji "Moj dobri deda" na Twitter Pošalji "Moj dobri deda" na Digg Pošalji "Moj dobri deda" na del.icio.us

Oznake: deda, rade
Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    baš su lepe ruže, bogate........
    jesu tata...
    vidiš, gore su ruže a dole sede ljudi po 300 godina stari i ja ih ne poznajem.....

    Vreme ne čini ništa.
    Ažurirano 15.12.2015. u 21:28, autor: LJILJA MMM
  2. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    baš su lepe ruže, bogate........
    jesu tata...
    vidiš, gore su ruže a dole sede ljudi po 300 godina stari i ja ih ne poznajem.....

    Vreme ne čini ništa.
    Tvoj tata?
    Možda moj deda nabasa na isti ružičnjak.
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    Tvoj tata?
    Možda moj deda nabasa na isti ružičnjak.
    Da, moj tata. Napisala sam ogroman blog sa zaključanim komentarima, koristeći to što me čitaju, da ljude naučim kako da prepoznaju Alchajmera i spreme porodicu za to.To je bolest broj jedan u svetu, za koju su davno, čak i istraživanja zabranjena.
    Možda se i sretnu tamo gore, njih dvojica. Mislim da bi se zgotivili.
  4. Vitezkojaa (avatar)
    Dođe vreme da voljena bića odu, ali taj odlazak je samo fizički sve dok ovakve priče žive u nama
  5. Tamišarka (avatar)
    Kraj godine, nekom radost nekom tugu budi... žive dok ih se secaju...
  6. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Imam i ja priču o umiranju i Alchajmeru. Nije to lepa bolest. A ni smrt nikada nije lepa.

    Sorry, Sanja, zbog deke.
  7. Soradze (avatar)
    Imala sam 30 godina kada je moj otac umro. Te večeri sam ga sanjala. U snu je izgledao mlađi, bio je lep, pun snage, hodao je bez štapa.
    - Ovde sunce nikada ne zalazi. Ovde ništa ne boli...- rekao mi je
    - Ti ostani tamo. Nemoj da dođeš po mamu...- zavapila sam.
    - Doći ću za šest..- kratko je izgovorio i nestao.
    Posle šest godina, na dan njegovog rođendana, došao je po moju mamu....
    Verujem da tamo gore sunce nikada ne zalazi, da se ružičnjaci kupaju u zlatnim zracima, da bolesti nema, verujem zato što znam da taj san nije bio slučajnost..... Ljubim te puno uz saučešće
  8. sanja* (avatar)
    Hvala, ljudi.
  9. Napast (avatar)
    Kažu da pokojnicima mnogo znače naše molitve, a ova je priča upravo to. Lepo je imati takvu unuku.
    Moje saučešće.
  10. sanja* (avatar)
    Hvala ti.
  11. RiadaT. (avatar)
    Nedavno sam na tvom blogu pročitala priču o dedi Dušanu,ne stigoh da ostavim komentar.Vidjeh sad ovu...i mišljah...
    Moje saučešće Sanja.
  12. sanja* (avatar)
    Hvala, Riada. Ta o Dušanu je stara, ova, nažalost, sveža.
    Mada je i deda Rade (to je ovaj) zaslužio podrobniju priču, onakvu kakvu je i Dušan dobio.
  13. RiadaT. (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    Hvala, Riada. Ta o Dušanu je stara, ova, nažalost, sveža.
    Mada je i deda Rade (to je ovaj) zaslužio podrobniju priču, onakvu kakvu je i Dušan dobio.
    Vrijeme će ublažiti bol..žao mi je.