O Jiskalarima

Odlomak iz "Beskrajne priče", Mihaela Endea:

sy5pxl.jpg
 
Kliknite za proširenje...
Konj_na_belom_princu;bt282231:
Ebeš život bez svađe. :)
Kliknite za proširenje...
Nije stvar u svađi, svađati se mogu i kokoške.
Stvar je u ljudskosti. Stvar je u dolaženju do saglasja usaglašavanjem, a ne jednakošću.

Najgore što čovek može da učini po svoju dušu je da čezne za istomišljenicima i traži iste.
Ako ih nađe, definitivno je najebao, jer tad kreće bezumni krug uzajamnog tapšanja po ramenu, koji nije ništa drugo nego upravo ovo što je Ende opisao: samo naizgled harmonična plovidba. Ali svakako plovidba kroz beskrajno more magle. Ništa više od toga.
 
Јискалари представљају снагу колектива. Они су, између осталог морепловци који плове Магленим морем, на бродовима који немају ни једра, ни весла, ни елисе ни кормила, и покретани су једино хорском песмом и удруженим ритмичним њихањем посаде, једино снагом њихове колективне свести. Међутим, онда када Бастијан намерава да сакрије свој идентитет представивши се као Неко, сазнаје да у овој заједници имена не постоје, баш као што не постоји ни лични идентитет њених чланова (...)
Уљуљканост у крило заједнице, међутим, не траје дуго јер након првобитне зачуђености због тога што нико ништа не ради самостално, и пријатности коју је осећао посматрајући беспрекорну сарадњу Јискалара, Бастијан бива суочен са стравичном чињеницом о безначајности појединца. За страдалима нико не жали – њихово постојање, просто, није битно за заједницу, онда када јој више не доприносе. Као што смо у претходном поглављу имали прилику да видимо бесмисао логике онда када се одвоји од духа, сада се срећемо са бесмислом заједнице онда када у њој нема индивидуа (...)
Ово ново освешћивање изазива у Бастијану рађање нове жеље: сада му је била потребна љубав, чезнуо је за тиме да буде вољен. Заједништво у љубави је супротност јискаларском заједништву управо по томе што претпоставља постојање другог и другачијег, индивидуе која је вредност сама по себи (...)
Kliknite za proširenje...
Iz mog eseja o Endeu :)
 
sanja*;bt282234:
Nije stvar u svađi, svađati se mogu i kokoške.
Stvar je u ljudskosti. Stvar je u dolaženju do saglasja usaglašavanjem, a ne jednakošću.

Najgore što čovek može da učini po svoju dušu je da čezne za istomišljenicima i traži iste.
Ako ih nađe, definitivno je najebao, jer tad kreće bezumni krug uzajamnog tapšanja po ramenu, koji nije ništa drugo nego upravo ovo što je Ende opisao: samo naizgled harmonična plovidba. Ali svakako plovidba kroz beskrajno more magle. Ništa više od toga.
Kliknite za proširenje...

Je li ovo neki njuejdžerski roman? :mrgreen:

Nisam primetio da je neko nekog tapšao po ramenu među ovim Jiskalarima.
Do tapšanja bi došlo kada bi svako među njima imao svoje Ja i kada bi se ta Ja međusobno počela uvažavati kao nešto posebno.
Međutim, u njihovom svetu svako bi trebao da je svestan sebe i da je svestan da ga to Ja čini posebnim samo u svojim očima, zato su i odbacili taj svoj ego.
Tada je i logično da nema žaljenja za nekim iz grupe kada umre, jer tugom i žaljenjem za umrlim oni neće njega vratiti u život, samo će hteti da opravdaju svoj ego koji se vezao za neki drugi ego.
Empatija i saosećanje se pruža prema živima, a ne prema mrtvima i baza joj je u razumevanju drugih, a ne u vezivanju za druge.
Ista stvar je i sa ljubavlju. Ljubav je davanje sebe drugom, a ne očekivanje ljubavi od drugih. To je trgovina, a sa trgovinom ljubavi ima veze Ego, kojeg su se ovi Jiskalari odrekli. Prava ljubav se zasniva na nevezivanju.
Teško je da ljudi kojima se čitav život sastoji u bildanju svog ega, a to su manje više svi ljudi na planeti, shvate život bez svoga Ja.
Nevezivanje za svoje Ja je budistički princip i pisac je očigledno pokušao da zamisli kako bi to izgledalo u stvarnosti. Samo što se i sam moraš osloboditi svoga Ja da bi zaista shvatio kako taj proces radi u tebi, ovako je ispalo samo njuejdžerski san.
Interesantan je pokušaj da se dočara kako kolektivni um može da pokrene stvari (brod). Njuejdžeri pate za takvom realizacijom. :mrgreen:
 
......i tako,
ostadoh
kao dijete
kad ga probude
a opet u krevet ne moze
mora u skolu...
...kad sam bio tj. u ljeto
kad sam zavrsio iii. razred gimnazije
sanjao sam da sam se ozenio
i imao troje djece
a zena mi je bila iz plemena Maori
za to pleme nikad nijesam cuo do tada...
..i sad imam njen lik u glavi...
Otac me razbudio morao sam da kosim...
...posao sam na livadu i bacio kosu...legao sam opet u hladovinu van livade i zaspao, otac je to tolerisao jer sam cudno izgledao...
...nastavio sam isti san i to je ostalo kao Oaza moga zivota ...u Svajcarskoj sam slucajno na jednom programu posmatrao novogvinejsko Pleme/ tako nesto/ Maori i to je bilo to...nije mi bilo bas prijatno pricati o tome tamosnjoj Supruzi ali sam pricao...
Sad citam , znam za Ende_a ali nijesam Ovo citao ...jos.../ i mijesa mi se sve a mota mi se i Mali princ i Numanci...
Sanja@,- ovo mi nije trebalo bas sad
kad imam zavrzlama dosta ovozemaljskih
ali ...bilo je Ovo,- na mom Putu...
Zaista ti ,-Hvala...::hvala:
 
.....Cokobil,
...pripada onoj grupi diskutanata
obavezno napadaca
nametaca svojeg Ja
tj. svojeg stava o necemu , kod tebe svjeze aktuelnog i tretiras ga u momentu nepodesnom i neprimjernom
...mozda bi se Vorhol s tobom slozio sve dok bi mora se rasloziti ...
Ovo o Ljubavi sto pises , to je neka antiljubavna predstava...da je davanje a ne ocekivanje povratnosti...tj ...samo sipanje u jednom pravcu ,- pa , to rade samo rijeke i zmije...
...O Ende_ovom djelu i Sanjinom predstavljanju ne mogu nista reci osim veliku zahvalnost a o tom cu kad procitam Djelo i sve onako , kako i treba...
Cokobil,
ako ovo shvatis kao moje civava_isanje
ili sl. pisanje
nijesi u pravu
ali mislim da neces jer cini mi se da nijesi iz redova 'plave krvi'...
...:hvala:
 
Mislim da nije problem u tome što je neko istomišljenik. Problem je kada taj istomišljenik prečesto nema šta da doda na ono što kažemo/mislimo.
Šta ima lepše od dva čoveka koji gledaju u istom smeru? Problem je kada gledajući u tom smeru vide samo iste stvari.
 
U tom smislu, rasprava sa neistomišljenikom prečesto usvari predstavlja ubeđivanje samog sebe. Npr. ako uporno pokušavamo da ubedimo nekoga u svoje mišljenje, to ukazuje da pokušavamo da ubedimo sami sebe, da smo nesigurni u ono što govorimo.
 
...vrijeme sumraka
to nije nevrijeme
niti losost
to je vrijeme
kad mrak nailazi
ali mrakova ima razlicitih
i otklonjivih i neotklonjivih
...sumnjati u sebe je najljepsi i najjaci put
ka napredovanju
ali,
ako napadamo visokoautoritativne vrijednosti
ili smo genijalni ili...
...ili nijesmo...
P.S.
.prof. V. Pavicevicu,
u Domu omladine poslije jedne tribine je mlad student
prokomentarisao kao da je to bilo dosta diletantsko gledanje
na 'Kritika cistog uma'
profsor je lezerno odgovorio,
da 20. godina bavi se Kantom...
Student,- na zalost...
Profesor,- ako Vi tako kazete kolega...

...i,- tako to...
 
coco bill;bt282256:
Je li ovo neki njuejdžerski roman? :mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Odlučno ne! :malav:

Nisam primetio da je neko nekog tapšao po ramenu među ovim Jiskalarima.
Do tapšanja bi došlo kada bi svako među njima imao svoje Ja i kada bi se ta Ja međusobno počela uvažavati kao nešto posebno.
Kliknite za proširenje...
Tačno.
Nego sam ovo postovala kao ilustraciju nečega o čemu se diskutovalo na drugom mestu, pa sam verovatno povukla neke veze koje ljudima koji nisu čitali paralelno obe diskusije teško mogu biti jasne.
Ili sam prosto omašila :mrgreen: I to se dešava.

Međutim, u njihovom svetu svako bi trebao da je svestan sebe i da je svestan da ga to Ja čini posebnim samo u svojim očima, zato su i odbacili taj svoj ego.
Tada je i logično da nema žaljenja za nekim iz grupe kada umre, jer tugom i žaljenjem za umrlim oni neće njega vratiti u život, samo će hteti da opravdaju svoj ego koji se vezao za neki drugi ego.
Kliknite za proširenje...
Da, sasvim logično.
Ali ljudi nisu samo bića racija.
Osim toga, ja volim svoj ego. Volim i neke tuđe :)
Nisam ludo i nekritički zaljubljena, ali volim.


Ista stvar je i sa ljubavlju. Ljubav je davanje sebe drugom, a ne očekivanje ljubavi od drugih.
Kliknite za proširenje...
To su dva nivoa ljubavi, pri čemu je ovo prvo uzvišena (i istinskija) ljubav. Volim i čika Froma :)

To je trgovina, a sa trgovinom ljubavi ima veze Ego
Kliknite za proširenje...
Da.

, kojeg su se ovi Jiskalari odrekli.
Kliknite za proširenje...
Nigde ne piše da su ga se odrekli. Sasvim je moguće da ga nikad nisu ni imali. Jednako kao mravi ili pčele.


Prava ljubav se zasniva na nevezivanju.
Kliknite za proširenje...
Nema ljubavi bez vezivanja.
Ali postoji razlika između vezivanja sebe, i vezivanja drugog.
Ljubavlju ne vezuješ onog kojeg voliš, to da.
Ali ti jesi vezan za njega.
(ja sam ti nešto kao lisica iz Malog princa)
Teško je da ljudi kojima se čitav život sastoji u bildanju svog ega, a to su manje više svi ljudi na planeti, shvate život bez svoga Ja.
Kliknite za proširenje...
Mislim da nije teško - pogledaš mrave i pčele, i svatiš.
Ali dobro, verovatno si mislio na zamišljanje svog života bez svoga ja.
Ali bez svog ja, ne postoji ni svoj život.
To onda nije život čoveka, nego čovek mrava, ili pčele, ili nečega što nalikuje mravu ili pčeli.

Nevezivanje za svoje Ja je budistički princip i pisac je očigledno pokušao da zamisli kako bi to izgledalo u stvarnosti.
Kliknite za proširenje...
Verovatno zato što je bio budista :)
http://www.joannamacy.net/momo.html

Samo što se i sam moraš osloboditi svoga Ja da bi zaista shvatio kako taj proces radi u tebi, ovako je ispalo samo njuejdžerski san.
Interesantan je pokušaj da se dočara kako kolektivni um može da pokrene stvari (brod). Njuejdžeri pate za takvom realizacijom. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Teško da je Ende njuejdžer :)

Jel treba da skedinar narednih pedesetak strana, dok ne dođemo do dela kad pred vodom života stoji nag, be sećanja, bez imena, bez svoga ja? :mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top