Uvek se štrecnem kad neko pomene "našu decu".
Mislimo na "našu decu". Naša deca ovo, naša deca ono.
Osetim se kao deo neke hipi komune u kojoj se orgijalo na teškim drogama, pa se ne zna ko je koga oplodio, i onda deca nekako dođu kolektivna, a ne nečija, nekih tačno određenih roditelja.
Kad god čujem "naša deca" - ne slušam i ne čitam ništa dalje od toga, jer znam da je reč o jeftinoj, ljigavoj i licemernoj političkoj manipulaciji.
"Naša deca" je lakmus papir za obmanu.
"Naša deca" govore političari i politikanti.
"Moje dete" govore roditelji.
"Vaša deca" - govore mudraci.
Mislimo na "našu decu". Naša deca ovo, naša deca ono.
Osetim se kao deo neke hipi komune u kojoj se orgijalo na teškim drogama, pa se ne zna ko je koga oplodio, i onda deca nekako dođu kolektivna, a ne nečija, nekih tačno određenih roditelja.
Kad god čujem "naša deca" - ne slušam i ne čitam ništa dalje od toga, jer znam da je reč o jeftinoj, ljigavoj i licemernoj političkoj manipulaciji.
"Naša deca" je lakmus papir za obmanu.
"Naša deca" govore političari i politikanti.
"Moje dete" govore roditelji.
"Vaša deca" - govore mudraci.
Vasa deca nisu vasa deca.
Ona su sinovi i kceri zivota koji cezne za sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vam.
Mozete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju vlastite misli.
Mozete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duse.
Jer, njihove duse borave u kuci sutrasnjice
, koju vi ne mozete posetiti,
cak ni u svojim snovima.
Mozete se upinjati da budete kao oni,
ali ne trazite od njih da budu poput vas.
Jer, zivot ne ide unatrag niti ostaje na prekjuce.
Vi ste lukovi s kojih se vasa deca poput zivih strela odapinju.
Strelac vidi metu na putu beskonacnosti,
i On vas napinje svojom snagom
da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka zatezanje u vašoj ruci strelca bude na radost;
Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti,
isto tako ljubi i luk koji miruje.
(Kalil Gibran)
Ona su sinovi i kceri zivota koji cezne za sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vam.
Mozete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju vlastite misli.
Mozete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duse.
Jer, njihove duse borave u kuci sutrasnjice
, koju vi ne mozete posetiti,
cak ni u svojim snovima.
Mozete se upinjati da budete kao oni,
ali ne trazite od njih da budu poput vas.
Jer, zivot ne ide unatrag niti ostaje na prekjuce.
Vi ste lukovi s kojih se vasa deca poput zivih strela odapinju.
Strelac vidi metu na putu beskonacnosti,
i On vas napinje svojom snagom
da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka zatezanje u vašoj ruci strelca bude na radost;
Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti,
isto tako ljubi i luk koji miruje.
(Kalil Gibran)
