ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

LJILJA MMM

ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ

Oceni ovaj blog


(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

ISPOD STARE ŠLJIVE

VILINSKI VEZ


Strpljivo čeka ta stara šljiva. Sad će deda Pera da naidje. One najviše liske ga ugledaše kako ide lagano kolskim putem.Tandrču kolica po džombama. Oko dedinih opanaka, uvek su dva malena oblaka prašine. Kad se umore, legnu na opanke da odmore. Zna šljiva...da dan već oseća umor, pa će sad sesti da lecka dane dušom. I zna, da će sa druge strane, iz pravca sela, doći veliki oblak prašine okićen dečijom grajom....ooooo, evo ih ....dolaze potoci

Deda stiže prvi, seda uz uzdah, skida kačket i stavlja ga preko kolena. Poranili su bogme danas, pomisli, gledajući kako buljuk dece veselo trči pored Paunovog dvorišta, pa pored naherene ograde od Miloradove avlije....
Uz pozdrav dedi, zadihani i zajapureni sedaju u krug oko njega. Šljiva zašušta, pa ućuta.

Ovo polje, vama izgleda obično, jer je vaše i znate ga od kako se ispileste. Sad ćete čuti priču o čudnovatosti njegovoj. Ovo je deco, polje čarobno. Svašta se tu dogadjalo od davnina. Je l’ mož’ da zamislite ovo polje ispresecano sa potočićima?
„Celo polje?“ pita Mladenov glas
Da, celo. Odavde, od ove stare šljive, pa sve dole do Morave, i levo i desno od šljive dokle oko vidi. Ti su potoci, na zemlji, izgledali kao vez na platnu, kao da je navezen veliki puž koji nosi svoju kućicu.
„Je l’ golać deda Pero?“ upita Ostoja, a usta mu ostaše otvorena
„Nije golać, čuješ da je deda rekao da nosi kućicu“ reče Bisa, rukom gurajući Ostojinu donju vilicu, te se usta zatvoriše.
Deda se na taj njen pokret, tako brižan i jednostavan, samo nasmeši.
Sve su ti potočići išli u krug. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po polju, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše.
Gledaju ga deca.....more, nije im jasno...hmmmm
De imenjače, donesi neko drvce da vam nacrtam
Petar skoči, pogleda po zemlji okolo, i sa uvrate Gvozdenove njive, u kojoj su se baškarile glavice kupusa, donese pisaljku dedi.
Očas posla, dečije znatiželjne oči ugledaše na zemlji nacrtanu kružnu šaru sa puževe kućice
Eto.....starina, se nasloni na stablo šljive, da sačeka malo, dok se crtež lepo smesti u dečiju maštu. Nasmeja se u sebi „probudio sam im znatiželju, čak i Bisa ne pita ništa jer joj nije jasno hahah“

Dubok, blag glas nastavlja dalje priču, polusklopljenog oka, kao da se priseća
Tada nije bilo ljudi ovde, samo vile koje su tu šaru i napravile. Izmedju potoka zelena trava i drveće, razno šareno cveće, ali ima i koprive, žbunovi sa velikim bodljama ili otrovnim bobicama, ima i sa lepim slatkim , pa lekovite travke..ma svašta. I ptice su tu....razne, i razne sitne živuljke...ma sve što po polju lazi, trči, leti. Sve su one vezle koncima raznih boja,
A potoci, svi različiti. Neki bistar a sa toplom vodom, neki s ledenom i u najtoplije dane, nekima korito posuto šarenim kamenčićima pa dodje kao tkanica kako vijuga, a neki imaju skoro pa crnu vodu, poneki veseli, samo skačkaju na penušavim talasićima, a neki bogme sporo, lenjo teku. Ima i onih sa vazda mutnom vodom, a i onih koji jedva da teku, kao da se plaše. Neki su tako nagizdani pa se samo šepure, pa onda oni što im voda tako ozbiljna, misleća te vazda tako zamišljeni lagano teku. Neki imaju kraći tok, neki duži, dublja ili plića korita i sve u krug poredjani, jedan za drugim, ulaze i izlaze jedan iz drugoga, smenjuju se kao stražari

„A šta je u centru kruga deda?“.....Bisa zamišljeno upita.

Polako Biso....opasno detište će buti, vidi koje drugi ne vide.

I, tako, vile su vezle i sve bliže bile centru kruga. Kad tu dodjoše nastade tajac. Šta sad, pitaše se. Sedoše pod ovu navezenu šljivu da razmisle.
Po starom vilinskom zaveštanju, imale su samo dva dana da izvezu centar. Ako to ne urade za to vreme, ceo vez nestaja, a polje, veliko, ogromno, pretvoriće se u golemu pustaru. Do sledećeg dolaska vila ima da prodje mnogo vremena.
Jedne su bile za to da izvezu mnogo ljudi na ovom poljskom platnu. Druge su htele da izvezu jednog čoveka i jednu ženu i da ovo platno bude u njih izvezeno, da potoci budu deo njih.
Za mnogo ljudi im treba mnogo vremena, a nemaju ga. Morale su da požure. Ako izvezu samo njih dvoje, šta će oni sami....Zamišljenih sedam vila sedeše pod šljivu i smisliše. Svaka će da naveze po jedno muško i jedno žensko i u svako muško i u svako žensko čeljade će da izveze sve ove potoke, ali ne istim redom kako su na zemaljskom platnu navezle. Da kod svakoga ispomešaju, pa tako, neće biti isti, a opet, svi će da biti isti. I da bi svi bili različiti, dogovoriše da se ne sretnu dok vezu i tako misli jedan drugoj ne prenesu, jer vile razgovaruju i kad reči ne govore, nego će se sakriti jedna od druge, i u osami vesti kako žele. Tako će biti sedam parova koji se ne poznaju, a svi sa istim a drugačijim unutrašnji potočarskim vezom. Nalaze se ovde, pod ovom šljivkom, za dva dana.

Tako i bi.
„Ne razumem, kako da budu isti a da ne budu isti“...pita Zoran, osmogodišnji zvrk, brz kao munja.
Deco, svak' nek donese po nekoliko kamenčića i po jedan list od neke biljke...može kupus, kukuruz.
Par minuta traženja i sve je tu. Male ruke spustiše svako ispred sebe ono što su sakupile i posedaše oko dede...šljiva šumi....to se ona razgovara sa vetrom
E sad, svako na svoj list nek stavi kamenčice koje je doneo. Vidite, spolja, ste vi listovi. Milanče, Jelica, Ostoja, Vera i Bisa su doneli po list kupusa, ali liske jesu od kupusa iz Gvozdenove bašte, ali su i sve različite...nema dve iste, žilice su im drugačije, veličina, oblik. Zora, Smilja, Zoran, Rade, Zvezda, Mladen su doneli list od kukuruza, pa i oni su svi različiti ...jel da?
„Jesu“ odgovaraju uglas dečiji glasovi a šljiva opet zašušta liskama u znak odobravanja.
Eto, svi ste listovi a opet drugačiji. Isti ste, sve imate isto, a opet ste i različiti......to je vaš spoljni vez što ga vile izvezoše
E, sad, ovi kamenčići koje ste skupili su svi različiti, a opet, svi su kamen......jel ima dva ista?
„Nema“ zamišljene povijene malene glave odgovaraju.
„A je l’ ste mogli, sve i da ste tražili da nadjete dva baš ista?
„Nismo“
Eto, vidite, nema istih, ali ima sličnih...E, to je vaš unutrašnji vez....vez karaktera, osobina...vez duša i duha...vilinski potočarski vez
Psssssst.....detinja tišina misli....samo šljiva sme da se oglasi, te deda sklopi oči da odmori od priče dok čeka da neko progovori
„Onda su vile sve stvorile tako...isto a nije isto. Pa i krave su krave a sve drugačije....ona naša crno-bela rasipe kofu mleka samo li ne paziš, iz čista mira...moj deda kaže da je to od besa, narav joj tak'a, a ova druga, Ruža, ona je braon i mnogo je dobra i blaga“ oka što se cakli, skoro viče Petar, sav ponosan na svoju misao i na to što je prvi.....pre Bise hahaha
Hahahaha.....jeste Petre, tako je. Bravo sinko, govore bore smejalice što plove potocima na izbrazdanom licu.
E, sad svima bi jasno, pa u glas počeše da nabrajaju ljude, njihove osobine, pa životinje, biljke....a šljiva.....eeeee, ona ćuti i uživa u seoskoj mladoj pameti pogleda uperenog u nebo.

Kada se larma utiša, deda nastavi priču

I tako, sedam vila dovede sedam parova pod ovu šljivu, upoznaše se. Neki su uplašeni, neki nasmejani, neki samo ćute i gledaju šta drugi rade. Oni preduzimljiviji, posle prve hladne noći provedene pod šljivom, počeše da prave kolibe. Malo, po malo, stvori se naselje, ovo selo, u centru kruga. Svi ljudi različiti a isti, kao liske, kao kamenčići......eeeee ljudi su potoci što jedan bez drugoga ne mogu, te jedan u drugi uviru i izviru....a i duše im izvezeni potoci što sami u sebe uviru i sami iz sebe izviru. Kod nekog od njih, vile vezući u žurbi zaboraviše po neki potok da navezu....pa nekom fali nasmejani potok, nekom lenj, nekom mutan, a negde ima i po dva ista potoka....i tako, šarenilo postade još šarenije.
Ljudi potoci, isti a različiti, nastaviše da žive svaki žuboreći svojom vodom.....i šljiva nastavi da šušori izvezena vilinskim vezom. Samo nekad, u nekoj tihoj noć, kad pogledate u nebo, a tamo...nebo načičkano sa zvezdama kao ova šljiva što je s liskama nakićena...izgleda kao da samo zvezde postoje i tek negde,negde iskoči plavi komad neba....eee, tad, sedam vila dolazi ovde da provere kako stoje stvari sa navezenim potocima.

Dedaaaa Perooo.......pogledaj nebo!.....širom otvorene detinje oči dušom potočarskom gledaju.....i one njih gledaju
A ono......zvezda na zvezdu zakačena...

„Šta je bilo sa vilama deda?“
„Čekao sam da me to pitaš Biso, biseru mali.....počekaše na vr' šljive neki dan, pa kad videše da se ovih sedam parova saživeše, one otidoše dalje“
„Da vezu potoke u krug i potočarski vez u njima na nekom drugom mestu i prave naselja, sela, gradove...je l’ da?“
„Tako je Biso, potoku bistri....vazda potoci teku u krug oko nas i u nama. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po svim poljima, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše. Kao puž što svoju kućicu svud nosi, tako i čoe'k, sve svoje sa sobom nosi....duša mu u kružnoj kućici živi, u potocima se njegovim banja .....vilinski potočarski vez....

“Ajde, sad, noć već 'vata dan za ruku da ga odvede na spavanje…. tražiće vas roditelji….brinuće vam majke…nećemo to, je’l da?”
“Nećemo deda Pero” dečiji glasovi zagrliše krošnju stare šljive za laku noć, a zvezde što skriše nebo………eeee, one gledaju svoj vez….




PS Dobar dan svim potocima. Stara priča u novom odelu. Pisana je niškim dijalektom, pa sad prepravih da bude razumljivija. Prijatan i uspešan dan svim pisačima i čitačima

Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na Facebook Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na Google Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na My Yahoo! Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na Live Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na MySpace Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na Twitter Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na Digg Pošalji "ISPOD STARE ŠLJIVE.......VILINSKI VEZ" na del.icio.us

Ažurirano 31.12.2015. u 23:53, autor: LJILJA MMM

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. shonery (avatar)
    Lepa i poučna, odlična priča...
  2. faraonn (avatar)
    ...bilo je to jednom davno
    u jednoj Zemlji
    gdje sam i ja djecakovao
    a onda je tocak vremenski stao
    i krenuo
    drugom stranom
    od tamnih sila z a d a n o m...:Ljikane...
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio frodo
    Lepa i poučna, odlična priča...
    Hvala frodo.
  4. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ...bilo je to jednom davno
    u jednoj Zemlji
    gdje sam i ja djecakovao
    a onda je tocak vremenski stao
    i krenuo
    drugom stranom
    od tamnih sila z a d a n o m...:Ljikane...
    Eh, svako je zemlja za sebe
    Batali tamne sile
    pa i ja sam bila mala bre.....tada
  5. faraonn (avatar)
    ..ali , ti si Ljikane bila djevojcica
    mala bezobraznica
    i sve djecake sa kompanjonkama
    samo si pijeskom zasipala
    i onda onako drska i u skolici
    po,-Nama...
    i ,-neka si ...
    ali, kad pomislim
    neka i nijesi...
    Tvoja sreca sto smo Vam to poprostili jer
    Vi odrastoste i ,- Millllleeeeeeee...
  6. Doktor Zo (avatar)






  7. coco bill (avatar)
    Odlična priča... i poučna.
  8. Tamišarka (avatar)
    Potoci svi isti a razliciti... Odlicna prica, bilo bi lepo procitati je u originalu. Niški dijalekt ima posebu car, doduše za poneku rec bi trebao prevod ali nije to tako teško razumeti.
  9. svetlost duse (avatar)
    Pitam se zasto svi danas bezimo od ovakvih prica od jedine prave ljudske istorije., od onog vecitog deteta u nama i onoga sto zaista jesmo !
    Prica je prekrasna i veoma poucna te duboko zalazi u sustinu naseg postojanja . Mudrost i jednostavnost to mu dodje jedno te isto , mudar covek govori jezikom koje i dete razume ! Nekada su se deca ucila zivotu kroz igru , kroz radost a pritom se veoma vodilo racuna o njihovim slobodama . Danas se deca blago receno zlostavljaju i ne dozvolja vam im se da spoznaju sustinu zivota , kroz nametanje i strahove !
    Stariji su samo podsticali decu na razmisljanje o zivotu o sebi samima sto i jeste pravi nacin , postujuci njihovu slobodnu volju u tom smislu.
    Danas odrasli decu tretiraju kao kucne ljubimce a deca rastu bez ovakvih divnih razgovora i osecaja ljubavi.
    Nacin na koji je deka deci predstavio razlicitost je prelep i krajnje prirodan. Bez sumnje svako dete ce ovako nesto prihvatiti sa odusevljenjem. Svet odraslih tada deci nije delovao ZASTRASUJUCE kao danas !
    Sve je vrlo jednostavno ukoliko se i sami prisetimo ovakvih dogadjaja i prica , ukoliko se vratimo vec postojecim mudrostima i jednostavnosti a ustvari se vratimo sebi i onome sto jesmo.
    Imala sam tu srecu da nisam odrasla kao KUCNI LJUBIMAC i veoma sam svojim roditeljima zahvalna na tome.
    Mnogo je ovakvih mudrih divnih prica u mom zivotu , sve duboko porozivljenih .
    I ova prica je jedan potocic koji tece kroz vreme i govori jezikom koji svi mogu razumeti , jezikom ljubavi .
    I nista nije slucajno ni ova prica ni sva ova diskusija koja je ustvari svedena na neke povrsne komentare tipa LEPO NAPISAN BLOG ! Retko ko ce ovu mudrost primeniti u svom zivotu jer malo je onih koji su ostali deca za citav zivot.
    U ovoj prici su sve nauke ovoga sveta , sve gluposti danasnjeg coveka padaju pred MUDROSCU jedne osobe koja je spoznala zivot i sebe samoga.
    Bukvalno sam se istopila citajuci ovaj tekst , hvala draga LJILJA MMM i naravno jedva cekam sledeci ... lep pozdrav :heart::bye::manikir:
  10. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ..ali , ti si Ljikane bila djevojcica
    mala bezobraznica
    i sve djecake sa kompanjonkama
    samo si pijeskom zasipala
    i onda onako drska i u skolici
    po,-Nama...
    i ,-neka si ...
    ali, kad pomislim
    neka i nijesi...
    Tvoja sreca sto smo Vam to poprostili jer
    Vi odrastoste i ,- Millllleeeeeeee...
    kuj bre bila bezobraznica?
    pa ja nikada...ali, pazi, nikada nisam ni jednog dečaka posipala peskom
    jer ko bi se onda igrao klikera samnom ....a?
  11. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Doktor Zo








  12. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio coco bill
    Odlična priča... i poučna.
    Hvala coco. Nije sređena. Nemam kad, samo sednem i pišem, a iskreno i nije mi bitno cinculiranje
  13. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    Potoci svi isti a razliciti... Odlicna prica, bilo bi lepo procitati je u originalu. Niški dijalekt ima posebu car, doduše za poneku rec bi trebao prevod ali nije to tako teško razumeti.

    Evo. Koga ne mrzi nek čita, ali mora da zna i da akcentuje inače utepa si čar

    ISPOD STARE ŠLJIVE - LEPOTA Obrisan tekst bloga Uredi tekst za blog
    17 Komentari
    LJILJA MMM
    u 02.11.2013. 10:13 (1136 pregleda)

    ISPOD STARE ŠLJIVE - LEPOTA

    Vilinski vez


    Strpljivo čeka ta stara šljiva. Sad će deda Pera da naidje. One najviše liske ga ugledaše kako ide lagano kolskim putem. Tandrču kolica po džombama. Oko dedinih opanaka, uvek su dva malena oblaka prašine. Kad se umore, legnu na opanke da odmore. Zna šljiva....da dan već oseća umor, pa će sad sesti da lecka dane dušom. I zna, da će sa druge strane, iz pravca sela, doći veliki oblak prašine okićen dečijom grajom....ooooo, evo ih ....dolaze potoci

    Deda stiže prvi, seda uz uzdah, skida kačket i stavlja ga preko kolena. Poranili su bogme danas, pomisli, gledajući kako buljuk dece veselo trči pored Paunovog dvorišta, pa pored naherene ograde od Miloradove avlije....
    Uz pozdrav dedi, zadihani i zajapureni sedaju u krug oko njega....Šljiva zašušta, pa ućuta.

    Ovo polje, vama izgleda obično, jer je vaše i znaete ga od kako se ispileste. S’g će čujete priču o čudnovatosti njegovoj. Ovo vi je deco, polje čarobno. Svašta se tu dogadjalo od davnina. Je l’ mož’ da zamislite ovoj polje ispresecano sas potočići?
    „Celo polje?“ pita Mladenov glas
    Da, celo. Odavde, od ovuj staru šljivu, pa sve dole do Moravu, i levo i desno od šljivu dokle vi oko vidi. Tia su potoci, na zemlji, izgledali kao vez na platnu, kao da je navezen veliki puž koji nosi svoju kućicu.
    „Je l’ golać deda Pero?“ upita Ostoja, a usta mu ostaše otvorena
    „Nije golać, čuješ da je deda rekao da nosi kućicu“ reče Bisa, rukom gurajući Ostojinu donju vilicu, te se usta zatvoriše.
    Deda se na taj njen pokret, tako brižan i jednostavan, samo nasmeši.
    Sve su ti potočići išli u krug. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po polju, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše.
    Gledaju ga deca.....more, nije gi jasno...hmmmm
    De imenjače, donesi neko drvce da vi nacrtam
    Petar skoči, pogleda po zemlji okolo, i sa uvrate Gvozdenove njive, u kojoj su se baškarile glavice kupusa, donese pisaljku dedi.
    Očas posla, dečije znatiželjne oči ugledaše na zemlji nacrtanu kružnu šaru sa puževe kućice
    Ete.....starina, se nasloni na stablo šljive, da sačeka malo, dok se crtež lepo smesti u dečiju maštu. Nasmeja se u sebi „probudio sam im znatiželju, čak i Bisa ne pituje ništa jer gu nije jasno hahah“

    Dubok, blag glas nastavlja dalje priču, polusklopljenog oka, kao da se priseća
    Tada nije bilo ljudi ovdena, samo vile koe su tuj šaru i napravile. Izmedju potoci zelena trava i drveće, razno šareno cveće, ali ima i koprive, džbunovi sas velike bodlje ili otrovne bobice, ima i sas lepe, slatke, pa lekovite travke..ma svašta. I ptice su tuna....razne, i razne sitne živuljke...ma sve što po polju lazi, trči, leti. Sve su one vezle sas konci raznih boja
    A potoci, svi različiti. Neki bistar a s toplu vodu, neki s ledenu i u najtoplije dane, nekima korito posuto sas šareni kamenčići pa dodje ko tkanica kako vijuga, a neki si ima skoro pa crnu vodu, poneki veseli, samo skačkaju s penušavi talasići, a neki bogme sporo, lenjo teku. Ima i onih sa vazda mutnom vodom, a i onih koji jedva da teku, kao da se plaše. Neki su tako nagizdani pa se samo šepure, pa onda oni što im voda tako ozbiljna, misleća te vazda tako zamišljeni lagano teku. Neki si imaju kraći tok, neki duži, dublja ili plića korita i sve u krug poredjani, jedan za drugim, ulaze i izlaze jedan iz drugoga, smenjuju se ko stražari

    „A šta je u centru kruga deda?“.....Bisa zamišljeno upita.

    Polako Biso....opasno detište će bude, vidi koe drugi ne vidu.

    I, tako, vile su vezle i sve bliže bile centru kruga. Kad tu dodjoše nastade tajac. Šta sad, pitaše se. Sedoše pod ovuj navezenu šljivu da razmisle.
    Po starom vilinskom zaveštanju, imale su samo dva dana da izvezu centar. Ako to ne urade za toj vreme, cel vez nestada, a polje, veliko, ogromno, ima se pretvori u golemu pustaru. Do sledećeg dolaska vila ima da prodje kodža vremena.
    Jedne su bile za to da izvezu mlogo ljudi na ovom poljskom platnu. Druge su htele da izvezu jednog čoveka i jednu ženu i da ovoj platno bude u nji izvezeno, da potoci budu deo nji.
    Za mlogo ljudi im treba mlogo vremena, a nemaju ga. Morale su da požure. Ako izvezu samo nji dvoje, šta će oni sami....Zamišljenih sedam vila sedeše pod šljivu i smisliše. Svaka će da naveze po jedno muško i jedno žensko i u svako muško i u svako žensko čeljade će da izveze sve ove potoke, ali ne istim redom kako su na zemaljskom platnu navezle. Da kod svakoga ispomešaju, pa tako, neće da budu isti, a opet, svi će da budu isti. I da bi svi bili različiti, dogovoriše da se ne sretnu dok vezu i tako misli jedan drugoj ne prenesu, jer vile razgovaru i kad reči ne govoru, nego će se sakriti jedna od druge, i u osami vesti kako žele. Tako će biti sedam parova koji se ne poznavaju, a svi sas isti a drugačiji unutrašnji potočarski vez. Nalaze se ovdena, pod ovuj šljivku, za dva dana.

    Tako i bi.
    „Ne razumem, kako da budu isti a da ne budu isti“...pituje Zoran, osmogodišnji zvrk, brz kao munja.
    Deco, svak nek donese po nekoliko kamenčića i po jedan list od neke biljke...može kupus, kukuruz.
    Par minuta traženja i sve je tu. Male ruke spustiše svak ispred sebe ono što su sakupile i posedaše oko dede...šljiva šumi....to se ona razgovara sa vetrom
    E sad, svako na svoj list nek stavi kamenčice koje je doneo. Vidite, spolja, ste vi listovi. Milanče, Jelica, Ostoja, Vera i Bisa su doneli po list kupusa, ali liske jesu od kupus iz Gvozdenovu bašču, ali su i sve različite...nema dve iste. Zora, Smilja, Zoran, Rade, Zvezda, Mladen su doneli list od kukuruza, pa i oni su različiti ...jel da?
    „Jesu“ odgovaraju uglas dečiji glasovi a šljiva opet zašušta s liske u znak odobravanja.
    Eto, svi ste listovi a opet drugačiji. Isti ste, sve imate isto, a opet ste i različiti......to je vaš spoljni vez što ga vile izvezoše
    E, sad, ovi kamenčići koje ste skupili su svi različiti, a opet, svi su kamen......jel ima dva ista?
    „Nema“ zamišljene povijene malene glave odgovaraju.
    „A je l’ ste mogli, sve i da ste tražili da nadjete dva baš ista?
    „Nesmo“
    Eto, vidite, nema istih, ali ima sličnih...E, to je vaš unutrašnji vez....vez karaktera, osobina...vez duša...vilinski potočarski vez
    Psssssst.....detinja tišina misli....samo šljiva sme da se oglasi, te deda sklopi oči da odmori od priču dok čeka da neko progovori
    „Onda su vile sve stvorile tako...isto a nije isto. Pa i krave su krave a sve drugačije....ona naša crno-bela rasipe kofu mleka samo li ne paziš, iz čista mira...moj deda kaže da je to od bes, narav gu taka, a ova druga, Ruža, ona je braon i mlogo je dobra i blaga“ oka što se cakli, skoro viče Petar, sav ponosan na svoju misao i na to što je prvi.....pre Bise hahaha
    Hahahaha.....jeste Petre, tako je. Bravo sinko, govore bore smejalice što plove potocima na izbrazdanom licu.
    E, sad svima bi jasno, pa u glas počeše da nabrajaju ljude, njihove osobine, pa životinje, biljke....a šljiva.....eeeee, ona si ćuti i uživa u seoskoj mladoj pameti pogleda uperenog u nebo.

    Kada se larma utiša, deda nastavi priču

    I tako, sedam vila dovede sedam parova pod ovu šljivu, upoznaše se. Neki su uplašeni, neki nasmejani, neki samo ćute i gledaju šta drugi rade. Oni preduzimljiviji, posle prve hladne noći provedene pod šljivom, počeše da prave kolibe. Malo, po malo, stvori se naselje, ovoj selo, u centru kruga. Svi ljudi različiti a isti, kao liske, kao kamenčići......eeeee ljudi su potoci što jedan bez drugoga ne mogu, te jedan u drugi uviru i izviru....a i duše im izvezeni potoci što sami u sebe uviru i sami iz sebe izviru. Kod nekog od njih, vile vezući u žurbi zaboraviše po neki potok da navezu....pa nekom fali nasmejani potok, nekom lenj, nekom mutan, a negde ima i po dva ista potoka....i tako, šarenilo postade još šarenije.
    Ljudi potoci, isti a različiti, nastaviše da žive svaki žuboreći svojom vodom.....i šljiva nastavi da šušori izvezena vilinskim vezom. Samo nekad, u neki tihi noć, kad pogledate u nebo, a tam...nebo načičkano sas zvezde kao ova šljiva što je s liske nakićena...izgleda kao da samo zvezde postoje i tek negde,negde iskoči plavi komad neba....eee, tad, sedam vila dolazi ovde da provere kako stoje stvari sas navezeni potoci.

    Dedaaaa Perooo.......pogledaj nebo!.....širom otvorene detinje oči dušom potočarskom gledaju.....i one njih gledaju
    A ono......zvezda na zvezdu zakačena...

    „Šta je bilo sa vilama deda?“
    „Čekao sam da me to pituješ Biso, biseru mali.....počekaše na vr šljivu neki dan, pa kad videše da se ovia sedam parova saživeše, one otidoše dalje“
    „Da vezu potoke u krug i potočarski vez u njima na nekom drugom mestu i prave naselja, sela, gradove...je l’ da?“
    „Tako je Biso, potoku bistri....vazda potoci teku u krug oko nas i u nama. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po svim poljima, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše. Kao puž što svoju kućicu svud nosi, tako i čoek, sve svoje sa sobom nosi....duša mu u kružnoj kućici živi, u potocima se njegovim banja .....vilinski potočarski vez....

    “Ajde, sad, noć već vata dan za ruku da ga odvede na spavanje….će ve traže roditelji….će vam brinu majke…nećemo to, je’l da?”
    “Nećemo deda Pero” dečiji glasovi zagrliše krošnju stare šljive za laku noć, a zvezde što skriše nebo………eeee, one gledaju svoj vez….



    za tebe
    Ažurirano 07.12.2015. u 22:39, autor: LJILJA MMM
  14. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio svetlost duse
    Pitam se zasto svi danas bezimo od ovakvih prica od jedine prave ljudske istorije., od onog vecitog deteta u nama i onoga sto zaista jesmo !
    Prica je prekrasna i veoma poucna te duboko zalazi u sustinu naseg postojanja . Mudrost i jednostavnost to mu dodje jedno te isto , mudar covek govori jezikom koje i dete razume ! Nekada su se deca ucila zivotu kroz igru , kroz radost a pritom se veoma vodilo racuna o njihovim slobodama . Danas se deca blago receno zlostavljaju i ne dozvolja vam im se da spoznaju sustinu zivota , kroz nametanje i strahove !
    Stariji su samo podsticali decu na razmisljanje o zivotu o sebi samima sto i jeste pravi nacin , postujuci njihovu slobodnu volju u tom smislu.
    Danas odrasli decu tretiraju kao kucne ljubimce a deca rastu bez ovakvih divnih razgovora i osecaja ljubavi.
    Nacin na koji je deka deci predstavio razlicitost je prelep i krajnje prirodan. Bez sumnje svako dete ce ovako nesto prihvatiti sa odusevljenjem. Svet odraslih tada deci nije delovao ZASTRASUJUCE kao danas !
    Sve je vrlo jednostavno ukoliko se i sami prisetimo ovakvih dogadjaja i prica , ukoliko se vratimo vec postojecim mudrostima i jednostavnosti a ustvari se vratimo sebi i onome sto jesmo.
    Imala sam tu srecu da nisam odrasla kao KUCNI LJUBIMAC i veoma sam svojim roditeljima zahvalna na tome.
    Mnogo je ovakvih mudrih divnih prica u mom zivotu , sve duboko porozivljenih .
    I ova prica je jedan potocic koji tece kroz vreme i govori jezikom koji svi mogu razumeti , jezikom ljubavi .
    I nista nije slucajno ni ova prica ni sva ova diskusija koja je ustvari svedena na neke povrsne komentare tipa LEPO NAPISAN BLOG ! Retko ko ce ovu mudrost primeniti u svom zivotu jer malo je onih koji su ostali deca za citav zivot.
    U ovoj prici su sve nauke ovoga sveta , sve gluposti danasnjeg coveka padaju pred MUDROSCU jedne osobe koja je spoznala zivot i sebe samoga.
    Bukvalno sam se istopila citajuci ovaj tekst , hvala draga LJILJA MMM i naravno jedva cekam sledeci ... lep pozdrav
    Hvala. Baš mi je drago da si pravilno pročitala. E, to je, između ostalog neka moja nauka....priče za malu i veliku decu. Ima ih ispisanih tokom ovih godina, ali zahtevaju vreme koje meni beži.
    Saglasna sam sa svim što si napisala, osim sa ktirikom "lepo napisan blog". Ne moramo baš uvek reći to što mislimo, zar ne, jer svako od na je vaga i ima dva tasa, a vage nam se razlikuju....sve su vage, i sve imaju po dva tasa, ali šta će svako od nas staviti na njih i šta će pretegnuti, je naša stvar i naše pravo, a prava se ne stavljaju pod diskusiju jer to automatski znači poništavanje nečijeg prava, a na to nemamo pravo, osim kada se radi o namernom korišženju svog prava da nekoga svesno povrediš, uvrediš itd. Ljudi koji su ostavili takve komentare su i sami pisci, i to jako dobri, te mi je čast kada, meni amateru, koji uglavnom piše pravac u ekran, kažu da je priča odlična. Po meni, to je sasvim dovoljno.
    Hvala još jednom
    A sad, idem da odmorim uz njihove priče.
  15. Soradze (avatar)
    Sada znam ko ste Vi!!! Vi ste jedna od sedam vila!!! Ovu priču vredi prevesti na druge jezike sveta, pa da oni isti, a različiti čitaju svojoj deci....i tako da priča proputuje.....Očarali ste me sasvim. Veliko poštovanje.
  16. Tamišarka (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Evo. Koga ne mrzi nek čita, ali mora da zna i da akcentuje inače utepa si čar

    ISPOD STARE ŠLJIVE - LEPOTA Obrisan tekst bloga Uredi tekst za blog
    17 Komentari
    LJILJA MMM
    u 02.11.2013. 10:13 (1136 pregleda)

    ISPOD STARE ŠLJIVE - LEPOTA

    Vilinski vez


    Strpljivo čeka ta stara šljiva. Sad će deda Pera da naidje. One najviše liske ga ugledaše kako ide lagano kolskim putem. Tandrču kolica po džombama. Oko dedinih opanaka, uvek su dva malena oblaka prašine. Kad se umore, legnu na opanke da odmore. Zna šljiva....da dan već oseća umor, pa će sad sesti da lecka dane dušom. I zna, da će sa druge strane, iz pravca sela, doći veliki oblak prašine okićen dečijom grajom....ooooo, evo ih ....dolaze potoci

    Deda stiže prvi, seda uz uzdah, skida kačket i stavlja ga preko kolena. Poranili su bogme danas, pomisli, gledajući kako buljuk dece veselo trči pored Paunovog dvorišta, pa pored naherene ograde od Miloradove avlije....
    Uz pozdrav dedi, zadihani i zajapureni sedaju u krug oko njega....Šljiva zašušta, pa ućuta.

    Ovo polje, vama izgleda obično, jer je vaše i znaete ga od kako se ispileste. S’g će čujete priču o čudnovatosti njegovoj. Ovo vi je deco, polje čarobno. Svašta se tu dogadjalo od davnina. Je l’ mož’ da zamislite ovoj polje ispresecano sas potočići?
    „Celo polje?“ pita Mladenov glas
    Da, celo. Odavde, od ovuj staru šljivu, pa sve dole do Moravu, i levo i desno od šljivu dokle vi oko vidi. Tia su potoci, na zemlji, izgledali kao vez na platnu, kao da je navezen veliki puž koji nosi svoju kućicu.
    „Je l’ golać deda Pero?“ upita Ostoja, a usta mu ostaše otvorena
    „Nije golać, čuješ da je deda rekao da nosi kućicu“ reče Bisa, rukom gurajući Ostojinu donju vilicu, te se usta zatvoriše.
    Deda se na taj njen pokret, tako brižan i jednostavan, samo nasmeši.
    Sve su ti potočići išli u krug. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po polju, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše.
    Gledaju ga deca.....more, nije gi jasno...hmmmm
    De imenjače, donesi neko drvce da vi nacrtam
    Petar skoči, pogleda po zemlji okolo, i sa uvrate Gvozdenove njive, u kojoj su se baškarile glavice kupusa, donese pisaljku dedi.
    Očas posla, dečije znatiželjne oči ugledaše na zemlji nacrtanu kružnu šaru sa puževe kućice
    Ete.....starina, se nasloni na stablo šljive, da sačeka malo, dok se crtež lepo smesti u dečiju maštu. Nasmeja se u sebi „probudio sam im znatiželju, čak i Bisa ne pituje ništa jer gu nije jasno hahah“

    Dubok, blag glas nastavlja dalje priču, polusklopljenog oka, kao da se priseća
    Tada nije bilo ljudi ovdena, samo vile koe su tuj šaru i napravile. Izmedju potoci zelena trava i drveće, razno šareno cveće, ali ima i koprive, džbunovi sas velike bodlje ili otrovne bobice, ima i sas lepe, slatke, pa lekovite travke..ma svašta. I ptice su tuna....razne, i razne sitne živuljke...ma sve što po polju lazi, trči, leti. Sve su one vezle sas konci raznih boja
    A potoci, svi različiti. Neki bistar a s toplu vodu, neki s ledenu i u najtoplije dane, nekima korito posuto sas šareni kamenčići pa dodje ko tkanica kako vijuga, a neki si ima skoro pa crnu vodu, poneki veseli, samo skačkaju s penušavi talasići, a neki bogme sporo, lenjo teku. Ima i onih sa vazda mutnom vodom, a i onih koji jedva da teku, kao da se plaše. Neki su tako nagizdani pa se samo šepure, pa onda oni što im voda tako ozbiljna, misleća te vazda tako zamišljeni lagano teku. Neki si imaju kraći tok, neki duži, dublja ili plića korita i sve u krug poredjani, jedan za drugim, ulaze i izlaze jedan iz drugoga, smenjuju se ko stražari

    „A šta je u centru kruga deda?“.....Bisa zamišljeno upita.

    Polako Biso....opasno detište će bude, vidi koe drugi ne vidu.

    I, tako, vile su vezle i sve bliže bile centru kruga. Kad tu dodjoše nastade tajac. Šta sad, pitaše se. Sedoše pod ovuj navezenu šljivu da razmisle.
    Po starom vilinskom zaveštanju, imale su samo dva dana da izvezu centar. Ako to ne urade za toj vreme, cel vez nestada, a polje, veliko, ogromno, ima se pretvori u golemu pustaru. Do sledećeg dolaska vila ima da prodje kodža vremena.
    Jedne su bile za to da izvezu mlogo ljudi na ovom poljskom platnu. Druge su htele da izvezu jednog čoveka i jednu ženu i da ovoj platno bude u nji izvezeno, da potoci budu deo nji.
    Za mlogo ljudi im treba mlogo vremena, a nemaju ga. Morale su da požure. Ako izvezu samo nji dvoje, šta će oni sami....Zamišljenih sedam vila sedeše pod šljivu i smisliše. Svaka će da naveze po jedno muško i jedno žensko i u svako muško i u svako žensko čeljade će da izveze sve ove potoke, ali ne istim redom kako su na zemaljskom platnu navezle. Da kod svakoga ispomešaju, pa tako, neće da budu isti, a opet, svi će da budu isti. I da bi svi bili različiti, dogovoriše da se ne sretnu dok vezu i tako misli jedan drugoj ne prenesu, jer vile razgovaru i kad reči ne govoru, nego će se sakriti jedna od druge, i u osami vesti kako žele. Tako će biti sedam parova koji se ne poznavaju, a svi sas isti a drugačiji unutrašnji potočarski vez. Nalaze se ovdena, pod ovuj šljivku, za dva dana.

    Tako i bi.
    „Ne razumem, kako da budu isti a da ne budu isti“...pituje Zoran, osmogodišnji zvrk, brz kao munja.
    Deco, svak nek donese po nekoliko kamenčića i po jedan list od neke biljke...može kupus, kukuruz.
    Par minuta traženja i sve je tu. Male ruke spustiše svak ispred sebe ono što su sakupile i posedaše oko dede...šljiva šumi....to se ona razgovara sa vetrom
    E sad, svako na svoj list nek stavi kamenčice koje je doneo. Vidite, spolja, ste vi listovi. Milanče, Jelica, Ostoja, Vera i Bisa su doneli po list kupusa, ali liske jesu od kupus iz Gvozdenovu bašču, ali su i sve različite...nema dve iste. Zora, Smilja, Zoran, Rade, Zvezda, Mladen su doneli list od kukuruza, pa i oni su različiti ...jel da?
    „Jesu“ odgovaraju uglas dečiji glasovi a šljiva opet zašušta s liske u znak odobravanja.
    Eto, svi ste listovi a opet drugačiji. Isti ste, sve imate isto, a opet ste i različiti......to je vaš spoljni vez što ga vile izvezoše
    E, sad, ovi kamenčići koje ste skupili su svi različiti, a opet, svi su kamen......jel ima dva ista?
    „Nema“ zamišljene povijene malene glave odgovaraju.
    „A je l’ ste mogli, sve i da ste tražili da nadjete dva baš ista?
    „Nesmo“
    Eto, vidite, nema istih, ali ima sličnih...E, to je vaš unutrašnji vez....vez karaktera, osobina...vez duša...vilinski potočarski vez
    Psssssst.....detinja tišina misli....samo šljiva sme da se oglasi, te deda sklopi oči da odmori od priču dok čeka da neko progovori
    „Onda su vile sve stvorile tako...isto a nije isto. Pa i krave su krave a sve drugačije....ona naša crno-bela rasipe kofu mleka samo li ne paziš, iz čista mira...moj deda kaže da je to od bes, narav gu taka, a ova druga, Ruža, ona je braon i mlogo je dobra i blaga“ oka što se cakli, skoro viče Petar, sav ponosan na svoju misao i na to što je prvi.....pre Bise hahaha
    Hahahaha.....jeste Petre, tako je. Bravo sinko, govore bore smejalice što plove potocima na izbrazdanom licu.
    E, sad svima bi jasno, pa u glas počeše da nabrajaju ljude, njihove osobine, pa životinje, biljke....a šljiva.....eeeee, ona si ćuti i uživa u seoskoj mladoj pameti pogleda uperenog u nebo.

    Kada se larma utiša, deda nastavi priču

    I tako, sedam vila dovede sedam parova pod ovu šljivu, upoznaše se. Neki su uplašeni, neki nasmejani, neki samo ćute i gledaju šta drugi rade. Oni preduzimljiviji, posle prve hladne noći provedene pod šljivom, počeše da prave kolibe. Malo, po malo, stvori se naselje, ovoj selo, u centru kruga. Svi ljudi različiti a isti, kao liske, kao kamenčići......eeeee ljudi su potoci što jedan bez drugoga ne mogu, te jedan u drugi uviru i izviru....a i duše im izvezeni potoci što sami u sebe uviru i sami iz sebe izviru. Kod nekog od njih, vile vezući u žurbi zaboraviše po neki potok da navezu....pa nekom fali nasmejani potok, nekom lenj, nekom mutan, a negde ima i po dva ista potoka....i tako, šarenilo postade još šarenije.
    Ljudi potoci, isti a različiti, nastaviše da žive svaki žuboreći svojom vodom.....i šljiva nastavi da šušori izvezena vilinskim vezom. Samo nekad, u neki tihi noć, kad pogledate u nebo, a tam...nebo načičkano sas zvezde kao ova šljiva što je s liske nakićena...izgleda kao da samo zvezde postoje i tek negde,negde iskoči plavi komad neba....eee, tad, sedam vila dolazi ovde da provere kako stoje stvari sas navezeni potoci.

    Dedaaaa Perooo.......pogledaj nebo!.....širom otvorene detinje oči dušom potočarskom gledaju.....i one njih gledaju
    A ono......zvezda na zvezdu zakačena...

    „Šta je bilo sa vilama deda?“
    „Čekao sam da me to pituješ Biso, biseru mali.....počekaše na vr šljivu neki dan, pa kad videše da se ovia sedam parova saživeše, one otidoše dalje“
    „Da vezu potoke u krug i potočarski vez u njima na nekom drugom mestu i prave naselja, sela, gradove...je l’ da?“
    „Tako je Biso, potoku bistri....vazda potoci teku u krug oko nas i u nama. Gde jedan nestane, drugi izvire. I sve tako po svim poljima, jedan u drugi uviraše, i jedan iz drugog izviraše. Kao puž što svoju kućicu svud nosi, tako i čoek, sve svoje sa sobom nosi....duša mu u kružnoj kućici živi, u potocima se njegovim banja .....vilinski potočarski vez....

    “Ajde, sad, noć već vata dan za ruku da ga odvede na spavanje….će ve traže roditelji….će vam brinu majke…nećemo to, je’l da?”
    “Nećemo deda Pero” dečiji glasovi zagrliše krošnju stare šljive za laku noć, a zvezde što skriše nebo………eeee, one gledaju svoj vez….



    za tebe
    Prava je car bila procitati original, nije tako tako jako na nišljijski ovo je malo blaža varijanta nišljiskog dijalekta. Hvala za ovo uživanje po drugi put
  17. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Soradze
    Sada znam ko ste Vi!!! Vi ste jedna od sedam vila!!! Ovu priču vredi prevesti na druge jezike sveta, pa da oni isti, a različiti čitaju svojoj deci....i tako da priča proputuje.....Očarali ste me sasvim. Veliko poštovanje.
    lele.....kad malo bolje razmislim, u pravu ste....jesam vila jer vile stvaraju, a to najviše volim. Ipak, kao što vidimo, imaju svoja pravila u vilinskom svetu
    Malo se šalim dok ne profunkcionišem od jutros, ne zamerite. Hvala od srca
  18. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    Prava je car bila procitati original, nije tako tako jako na nišljijski ovo je malo blaža varijanta nišljiskog dijalekta. Hvala za ovo uživanje po drugi put
    Nije strašno u ovoj priči Sve priče "Ispod stare šljive" su tako napisane. Gledala sam da koristim samo način i ne tako stare i zakukuljene reči zbog čitača, a i deda Pera pripoveda deci. Kad tako pišem, uvek se setim ćere i njenog prvog gledanja Zone Zamfirove sa drugaricama. Došla je i kaže "Maki, stalno sam prevodila, ništa videla nisam. Moram opet da odgledam" Meni najdraži tekst koji sam napisala na ovaj način je Priča o Đuri i Lenki (to nije za decu ).
    I nije lako pisati ovako. Ima propusta koliko voliš
    hvala tebi
  19. Ellena01 (avatar)
    Divna, bezvremenska priča za male i velike (iako bih je ja preporučila isključivo velikima , koja budi tople emocije...
    za originalnu verziju.
  20. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Ellena01
    Divna, bezvremenska priča za male i velike (iako bih je ja preporučila isključivo velikima , koja budi tople emocije...
    za originalnu verziju.
    Hvala.
    Veliki zaborave, pa nije zgoreg podsetiti se
    Drago mi je da ti se sviđa original
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja