Čas drugi
Kameni zidovi obavijaju me
bučni stidovi podrivaju me
a smirenosti čas ne zovnu me
čak ni voda ne prenu me
zar ni ona više nije čista
zar ni voda više nije bistra
***
popločali se putevi pod stopama mojim
podigli se mostovi nad rekama svojim
šta ja radim tu odvožen sumnjom
po čemu korača moja misao ispunjena slutnjom
što zapisa ovaj stih kad zgasnu se vreme
i kad uporno govor tih stidno prenu moje breme
***
golubice moje dođite po me
dotrčite što pre breme moje ubi me
priđite potajno sletite na me
glasom svojim skinite puste rane sa me
nit znadem mislit nit znadem rešit
nit znadem kud nit znadem kako
svud sam lavirint čudesnom potrebom prikriven
misleć u njem postajem i sam sakriven
M.S.Marstoj
