Sećanje jednog TV gledaoca. Novogodišnji Koncert za 1992. godinu, drugi i poslednji Klajberov, sada je već bio sastavljen iz dva dela. Do sada je snimljen i rasprodat u ogromnim tiražima na kompakt diskovima, u novije vreme i na DVD nosačima zvuka i slike. Protekao je u znaku jednog velikog jubileja: sto pedeset godina postojanja i rada Bečke Filharmonije. Tome je i posvećena prva kompozicija:uvertira za operu ''Vesele žene Vindzorske'', kompozitora i prvog dirigenta Bečke Filharmonije Oto Nikolaja. Filharmoničari su je izveli muzički veoma elegantno, predvođeni Klajberovom dirigentskom gestom, veoma opuštenom u prvom, a izražajnom u završnom delu uvertire.
U nastavku ovog, prvog dela Koncerta, izvedene su još četiri kompozicije. Nakon graciozne polke mazurke ''Grad i selo'', Johana Štrausa-mlađeg,usledile su dve kompozicije Jozefa Štrausa: valcer ''Seoske laste iz Austrije'' koga je Klajber sa Filharmoničarima izveo na svoj, može se reći, ''igrajući'' način i polka ''Vatromet'' (''Feuerfest!'') sa dva čekića i nakovnja među udaraljkama. Prvi deo Koncerta završila je Štrausova brza polka ''Zabavni voz'', u kojoj je Klajber nastupio i kao solista, svirajući u trubu sa dva otvora, bez ventila.
U drugom delu Koncerta, najpre je izvedena uvertira za operetu ''Baron Ciganin'' Johana Štrausa-mlađeg. Veoma izražajna u početnom i završnom delu, sa temom valcera u srednjem delu, tumačena je od strane Filharmoničara izrazito poletno, sa veoma snažnom dirigentskom gestom koja je naglašavala svaki ključni momenat.
No, najuspeliji deo Koncerta i s pravom njegov vrhunac, bio je Štrausov valcer ''1001 Noć'', inspirisan pričom o Šeherezadi i sultanu Šarijaru. Izveden je sa pratećom baletskom tačkom u kojoj je glavnu rolu, sultana Šarijara, tumačio slavni Rudolf Nurejev, kome je ovo bilo poslednje igračko ostvarenje. Sudelovao je Balet Bečke Državne Opere.
Usledile su zatim popularne Štrausove kompozicije: ''Nova Picikato polka'', koju izvode gudači bez gudala, okidanjem žice (''picikato'') i kao jedna celina,' 'Persijski marš'' sa veoma pregnantnom ritmikom i polka-galop ''Trič-trač'' sa baletskom tačkom koju je Balet Bečke Državne Opere tumačio u koreografiji – kombinaciji igre XIX i XX veka.
Izveden je i valcer ''Zvuci sfera'' Jozefa Štrausa. Veoma punih, ali i ukusno oblikovanih zvučnih boja, tumačen je od strane Filharmoničara izrazito sonorno, sa Klajberovom ustaljenom ''igrajućom'' gestom, čiju je vrednost međutim, umanjivalo često držanje levom rukom za ogradu pulta, što se povremeno dešavalo i u ostalim kompozicijama.
Idući prema završnici, svojom blještavošću interpretacije, plenila je brza polka ''Između groma i munje''. Efektna je bila i brza polka ''Džokej'' Jozefa Štrausa, sa svojim karakterističnim udaraljkama – velikim drvenim klepetušama.
A onda, posle usmene čestitke izvođača, tradicionalni valcer ''Na lepom plavom Dunavu'', ponovo je izveden bez baletske tačke, pri čemu je svoju dirigentsku gestu Klajber demonstrirao svaki put na nov način, izbegavajući ponavljanja. Koncert se, kao po tradiciji, završio ''Radecki maršem'', u interpretaciji Filharmoničara i publike.
Tradicionalni cvetni aranžman, obezbeđen iz San Rema, sa Italijanske Rivijere i austrijskih cvetnih bašti, osmislila je Kristl Fišer. Baletske koreografije je uradila Gerlinda Dil, a Koncert je za televiziju režirao Brajan Lardž.
U nastavku ovog, prvog dela Koncerta, izvedene su još četiri kompozicije. Nakon graciozne polke mazurke ''Grad i selo'', Johana Štrausa-mlađeg,usledile su dve kompozicije Jozefa Štrausa: valcer ''Seoske laste iz Austrije'' koga je Klajber sa Filharmoničarima izveo na svoj, može se reći, ''igrajući'' način i polka ''Vatromet'' (''Feuerfest!'') sa dva čekića i nakovnja među udaraljkama. Prvi deo Koncerta završila je Štrausova brza polka ''Zabavni voz'', u kojoj je Klajber nastupio i kao solista, svirajući u trubu sa dva otvora, bez ventila.
U drugom delu Koncerta, najpre je izvedena uvertira za operetu ''Baron Ciganin'' Johana Štrausa-mlađeg. Veoma izražajna u početnom i završnom delu, sa temom valcera u srednjem delu, tumačena je od strane Filharmoničara izrazito poletno, sa veoma snažnom dirigentskom gestom koja je naglašavala svaki ključni momenat.
No, najuspeliji deo Koncerta i s pravom njegov vrhunac, bio je Štrausov valcer ''1001 Noć'', inspirisan pričom o Šeherezadi i sultanu Šarijaru. Izveden je sa pratećom baletskom tačkom u kojoj je glavnu rolu, sultana Šarijara, tumačio slavni Rudolf Nurejev, kome je ovo bilo poslednje igračko ostvarenje. Sudelovao je Balet Bečke Državne Opere.
Usledile su zatim popularne Štrausove kompozicije: ''Nova Picikato polka'', koju izvode gudači bez gudala, okidanjem žice (''picikato'') i kao jedna celina,' 'Persijski marš'' sa veoma pregnantnom ritmikom i polka-galop ''Trič-trač'' sa baletskom tačkom koju je Balet Bečke Državne Opere tumačio u koreografiji – kombinaciji igre XIX i XX veka.
Izveden je i valcer ''Zvuci sfera'' Jozefa Štrausa. Veoma punih, ali i ukusno oblikovanih zvučnih boja, tumačen je od strane Filharmoničara izrazito sonorno, sa Klajberovom ustaljenom ''igrajućom'' gestom, čiju je vrednost međutim, umanjivalo često držanje levom rukom za ogradu pulta, što se povremeno dešavalo i u ostalim kompozicijama.
Idući prema završnici, svojom blještavošću interpretacije, plenila je brza polka ''Između groma i munje''. Efektna je bila i brza polka ''Džokej'' Jozefa Štrausa, sa svojim karakterističnim udaraljkama – velikim drvenim klepetušama.
A onda, posle usmene čestitke izvođača, tradicionalni valcer ''Na lepom plavom Dunavu'', ponovo je izveden bez baletske tačke, pri čemu je svoju dirigentsku gestu Klajber demonstrirao svaki put na nov način, izbegavajući ponavljanja. Koncert se, kao po tradiciji, završio ''Radecki maršem'', u interpretaciji Filharmoničara i publike.
Tradicionalni cvetni aranžman, obezbeđen iz San Rema, sa Italijanske Rivijere i austrijskih cvetnih bašti, osmislila je Kristl Fišer. Baletske koreografije je uradila Gerlinda Dil, a Koncert je za televiziju režirao Brajan Lardž.