deus ex machina - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

deus ex machina

Oceni ovaj blog
Kanghube nije čovek.
Ali je želeo da bude. Oduvek.
No, šta je čovek, mislio je, ali nije mogao da domisli dalje od logičkih, programski utvrđenih rešenja koja su diktirala svaki izlet njegove svesti.
Pročitao je čitav opus Asimova, no, nije se pronašao – ono “ljudsko” pojavljuje se i tu, kao i na mnogo mesta kasnije, u deus ex machina maniru, neobjašnjivo, odjednom, ničim vezano za prvobitni program jedinice.
On, Kanghube, je čekao, ali tako nešto mu nikad nije palo s neba.
- Sanjala sam zmaja, - kaže mu odjednom Mojca, petogodišnjakinja koju čuva, trgunvši se iz sna. - Proleteo je iznad livade i u jednom zalogaju – njam! - smazao čobanina.
- I onda? - pitao je Kanghube.
- I onda je čobaninu bilo dosadno, jer je u zmajevom stomaku tesno, i mračno, i retko kada se šta dešava, pošto se zmajevi hrane jednom u sto godina.
- I onda?
- I onda je počeo da svira u svoju frulu. Ali znaš, to je bila čarobna frula, i od melodije se tu, u zmajevom stomaku, pored čobana stvorila norveška princeza sa šalom od kašmira. Hm, možda frula i nije bila čarobna, ali muzika nije imala kuda da odleti pa se prosto vrtela, vrtela u toj tami i onda zgusnula u devojčicu.
- Norvešku princezu?
- Da, u nju. I onda su čobanin i Sigi, tako se princeza zvala, dobili ćerku.
- Pomoću čarobne frule?
- Ne... ali nemoj to da me pitaš. Uglavnom, čarobnom muzikom je čobanin ispleo ćebence za ćerkicu, i izrezbario joj drvenu kolevku, i posadio joj drvo, radi hladovine, i na drvo stavio žar pticu, da joj svetli u mraku; i onda je drvo raslo i raslo i raslo, jer bila je to svekvoja...
- Sekvoja?
- ... sve-kvoja koja je bila veća od sve-ga, i porasla je veća od zmajevog stomaka i zmaju je, jadničku, bilo veoma muka...
- Jadničku?
- Pa on je samo bio jako gladan, jednom u sto godina... Uglavnom, otvorila se rupa i grane su probile naviše, buuuuuuu, gooreeee, zmaj je plakao, plakao, napravio je ceo potočić suza i čobanin se sažalio, zasvirao u frulu i napravio rajsferšlus na zmajevom stomaku, a onda ga zatvorio. I rekao je zmaju da od sada ne mora nikoga na silu da jede, samo neka povremeno, jednom u sto godina, ponudi prenoćište nekim dobrim beskućnicima u svojoj utrobi. Stomak će tako biti pun, zmaj će se osećati sitim, a beskućnicima će biti meko i toplo i moći će da provetravaju prostor pomoću rajsferšlusa.
- I šta je onda bilo?
- Ne znam, moraću da nastavim da sanjam.
- Lezi onda. - kaže Kanghube, programirano nežno, i prema programu je temeljno ušuškava u ćebence. Zatim je gleda kako sve sporije diše, dok ne uhvati sasvim lagan, nečujan ritam.
Legne pokraj nje na krevet i zatvori oči. Pokušava da zamisli selo, i van njega livadu, i stado, i zmaja.
Upinje se da ugleda na horizontu čobanovu staramajku koja u suton kreće da traži nestalog sina.
Sova joj hukom najavljuje bedu (ili nadu?), a noć nad njom postaje vangogovski zvezdana.
Pokušava da zatvorene na javi oči otvori u snu, ali mu ne uspeva.
Plakao bi, ali ne može. Suza nema u programu.
Plakao bi, a ne zna, da je tren u kome je počeo da pokušava, njegov deus ex machina.

Pošalji "deus ex machina" na Facebook Pošalji "deus ex machina" na Google Pošalji "deus ex machina" na My Yahoo! Pošalji "deus ex machina" na Live Pošalji "deus ex machina" na MySpace Pošalji "deus ex machina" na Twitter Pošalji "deus ex machina" na Digg Pošalji "deus ex machina" na del.icio.us

Ažurirano 07.11.2015. u 20:01, autor: sanja*

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. PaoloGigli (avatar)
  2. sanjalica53 (avatar)
    Lepo :):bye:
  3. Konj_na_belom_princu (avatar)
    I ja sam pročitao čitav opus Asimova.. al ne vredi.. opet plačem.

  4. 123loncar (avatar)