znanje je jedna od naj vecih zabluda covecanstva na kome se baziraju sva pogresna ubedjenja koja odredjuju nas NACIN zivljenja . Sam zivot se ostvaruje na fizickom nivou bas putem tog NACINA i on predstavlja nas stepen postojanja u fizickom svetu u kome svakako jesmo.
Znanje nam nije potrebno , sunovrat covecanstva je poceo onoga trenutka kada je ZNANJE zazivelo kao jedini oblik nacina zivljenja .
Nesvesni ljudi poseduju znanje a svesni su jednostavno svesni !
Covek je oduvek zeleo da dodje do svoje sopstvene spoznaje i spoznaje spoljasnjeg sveta. Pitanje KO SAM sadrzi u sebi zelju za svesnoscu i oslobadjanje od straha od samog zivota .
U prevodu ljudi zele da spoje materiju i duh sto je prosto ne spojivo jer to su dva razlicita nivoa postojanja. LJudi zele da kroz prizmu materijalnog tj. teorije dodju do duhovnog nivoa koji oslobadja od straha . Upravo zato sto se radjaju sa strahovima svojih predaka sve vise razvijaju i strah od samog straha ! Ta vrsta straha se naj vise ogleda kroz takozvano UCENJE i ZNANJE kao moze se reci meru nivoa straha u coveku.
Znanje je veoma stetno , zznanje je blokada procesa zivota a zivot je svakako proces. Do tog famoznog znanja dolazimo putem svog uma koji u osnovi ima misao tj. energiju , materiju izvesnog oblika. Znanje nas OGRANICAVA pakuje u okvir a samim tim blokira da se povezemo sa univerzalnom svesti i zivimo nacinom zivota koji je namenjen ljudskom bicu.
U prevodu covek putem znanja menja svoje okruzenje ali i sebe samog tj . ne prilagodjava svoje okruzenje sebi nego sebe kroji po meri okruzenja . Znanje je upravo ta MERA OKRUZUNJA te covek ispada iz svog sopstvenog postojanja i postaje deo materijalnog spoljasnjeg sveta .
Znanje je skup beskonacno velikog broja informacija koje su definisane i ogranicene materijalnim okvirom ali ipak beskonacne u smislu kvantiteta jer nas um koji ih belezi je ustvari proces.
Znanje proizvodi zablude , znanje je teorija koja se materijalizuje kroz zablude i pogresna ubedjenja i i ono samo predstavlja okvirnu zabludu u osnovi koje je materijalisticko poimanje zivota tj. neosvescena emocija.
Svest oslobadja emocije a znanje ih ogranicava i pretvara u STRAH.
Ziveti nacin zivota u okviru znanja tj strahova je patnja, patnja na milion nacina .
Covek SAZNAJE , registruje , primenjuje u stvarnom zivotu i pati !
Osecaj patnje je ustvari oblikovani osecaj straha , oblikovan situacijom tj. problemom koji smo sami stvorili putem svog uma.
Pa zasto onda uopste imamo taj svoj um ?
Po rodjenju mi smo samo materija sa urezanim kodovima svojih predaka tj. imamo samo svoj um kao beleznicu svih dotadasnjih informacija isti onakav kakav imaju nasi roditelji, Kros taj nas dobijeni mentalni nivo jasno se oslikava i nivo svesnosti nasih roditelja. Sto je tih sirovih informacija vise to je svest nasih roditelja na nizem nivou a samim tim i mi krecemo odatle u proces zivota. Znanje o tome se zove GENETIKA a to znanje je samo jedan zatvoreni krug u kome se beskonacno mogu gomilati informacije.
Nekako taj ZATVORENI KRUG i BESKONACNO ne mogu da se povezu u nasim glavama ali to je samo jos jedna u nizu informacija koju ja eto prenosim u nemogucnosti da prenesem spoznaju pa je bolje onda i da je i ne registrujete.
Kroz proces zivota treba da prociscavamo nas um , da osvescujemo te definicije i kodove jer to je jedini nacin da budemo zivi a zivi smo samo ukoliko smo povezani sa univerzalnom svescu . Univerzalna ljubav je postojanje samo zahvaljujuci univerzalnoj svesti koja je takvom cini sto znaci da ako imamo dodir sa univerzalnom svescu imamo i dodir sa univerzalnom ljubavi tj. zivotom.
Zivot je takodje proces i nije STANJE kako mnogi misle , mi nemamo zivot vec zivot ima nas mi smo samo deo procesa. Zivot je tacnije POSTOJECI PROCES vremenski i prostorno neogranicen i van materijalnog nivoa postojanja samim tim.
Znanje o zivotu nas vodi ka zamisljanju jedne ravne crte , nekakvog ZIVOTNOG PUTA kojim idemo koji ima kraj i pocetak a to su radjanje i umiranje . Dalje se znanje svodi samo na materijalni deo jer se formira iz tog ugla . Koliko je stetno ZNANJE govori cinjenica da je zivot van fizickog nivoa postojanja.
Ta uzasna povrsina zvana znanje koja raste kroz ucenje skoro da je u potpunosti odvojila ljudsko bice od zivota i stvorila neki novi materijalni oblik prethodno stvarajuci i sam PROCES stvaranja tog oblika.
SPOZNAJA je put razvoja ljudske svesti koja je postojanje u procesu rasta a samim tim i postojanja ljubavi i samog zivotaZabluda je da su spoznaje bolne , nisu bolno je ucenje a ono sto naj vise boli jeste ZNANJE ! Znanje je prethodnica svakog straha i obrnutio .
Savremeni nacin zivota deci ne omogucuje spoznaju vec namece znanje kao put kojim treba da idu i ubedjenje kojim treba da se rukovode . Tako se blokira razvoj svesti kod deteta zaustavlja njihov zivotni tok .Ta mala bica zauvek ostaju u mraku jer svest je svetlost zvezda vodilja kroz vecnost !
Tuzno je koliko ima UCITELJA , danas svako svakome zeli da bude UCITELJ ZIVOTA ! Problem je sto je sve to samo odraz ogranicenog ljudskog uma koji beskonacno raste u tom svom okviru.
U nekoj skorijoj buducnosti ljudi ce se stideti znanja a ponosti svojom spoznajom ! Bice sramota biti bolestan i obrazovan itd. Sve te vrednosti koje namece znanje nestace kroz p[roces osvescivanja koji je u toku a koji se ne moze izbeci jer je proces rasta univerzalne svesti u novoj fazi rasta ciji smo mi neizostavni deo .
Nasi prethodnici koji su funkcionisali putem spoznaja tj. osecanja itekako su dobro spoznali i ove promene koje se desavaju a to su nazvali SMAK SVETA ! Nagli duhovni rast kod ljudi dovesce do velikih promena u samom nacinu zivota coveka i vratiti ga procesu zivota .
Sam covek kao covek nema nikakvog uticaja na taj proces osim u delu prihvatanja kroz slobodnu volju. LJudi koji svoj zivot baziraju na znanju nece biti u stanju da prihvate promene jer one se desavaju na duhovnom nivou a odrazavaju na fizickom. Nece jer nemaju spoznaje , nemaju potreban nivo svesti imaju samo svoje umove pretrpane raznim informacijama koje su povrsina i iz kojih se nikada nije mogla razviti emocija koja bi podstakla razvoj svesti ia samim tim i proces samog zivota .
Nasa deca su nase zvezde vodilje u buducnost , dajmo im sansu ! Dozvolimo im da spoznaju svet oko sebe , da razvijaju svest i osecaj ljubavi . Mozemo da ih pratimo i budemo samo cuvari ljubavi na neki nacin tako sto cemo ih voleti bezuslovno onakve kakve jesu , onako GLUPE ali SVESNE i pune zivota !
Iskusenja ne dolaze niotkuda kao sto se uglavnom danas veruje. Iskusenja sami sebi stvaramo putem naseg uma . Nas um treba da bude u sluzbi jacanja svesti a ne njenog nipodastavanja. Nas um treba da prikupi sve informacije iz spoljasnjeg sveta i dozvoli da ih profiltriramo kroz ISKUSENJA na svoj nacin te da ih OSVESTIMO i DOZIVIMO kroz osecaje i beskonacnu bozansku ljubav sto nam ustvari omogucava osecaj samog zivota kroz slobodu i radost !
Neka ti ovaj tekst bude samo inspiracija kojom ces pokrenuti svoje misli u pravcu razvoja zelje za spoznajom ...
Znanje nam nije potrebno , sunovrat covecanstva je poceo onoga trenutka kada je ZNANJE zazivelo kao jedini oblik nacina zivljenja .
Nesvesni ljudi poseduju znanje a svesni su jednostavno svesni !
Covek je oduvek zeleo da dodje do svoje sopstvene spoznaje i spoznaje spoljasnjeg sveta. Pitanje KO SAM sadrzi u sebi zelju za svesnoscu i oslobadjanje od straha od samog zivota .
U prevodu ljudi zele da spoje materiju i duh sto je prosto ne spojivo jer to su dva razlicita nivoa postojanja. LJudi zele da kroz prizmu materijalnog tj. teorije dodju do duhovnog nivoa koji oslobadja od straha . Upravo zato sto se radjaju sa strahovima svojih predaka sve vise razvijaju i strah od samog straha ! Ta vrsta straha se naj vise ogleda kroz takozvano UCENJE i ZNANJE kao moze se reci meru nivoa straha u coveku.
Znanje je veoma stetno , zznanje je blokada procesa zivota a zivot je svakako proces. Do tog famoznog znanja dolazimo putem svog uma koji u osnovi ima misao tj. energiju , materiju izvesnog oblika. Znanje nas OGRANICAVA pakuje u okvir a samim tim blokira da se povezemo sa univerzalnom svesti i zivimo nacinom zivota koji je namenjen ljudskom bicu.
U prevodu covek putem znanja menja svoje okruzenje ali i sebe samog tj . ne prilagodjava svoje okruzenje sebi nego sebe kroji po meri okruzenja . Znanje je upravo ta MERA OKRUZUNJA te covek ispada iz svog sopstvenog postojanja i postaje deo materijalnog spoljasnjeg sveta .
Znanje je skup beskonacno velikog broja informacija koje su definisane i ogranicene materijalnim okvirom ali ipak beskonacne u smislu kvantiteta jer nas um koji ih belezi je ustvari proces.
Znanje proizvodi zablude , znanje je teorija koja se materijalizuje kroz zablude i pogresna ubedjenja i i ono samo predstavlja okvirnu zabludu u osnovi koje je materijalisticko poimanje zivota tj. neosvescena emocija.
Svest oslobadja emocije a znanje ih ogranicava i pretvara u STRAH.
Ziveti nacin zivota u okviru znanja tj strahova je patnja, patnja na milion nacina .
Covek SAZNAJE , registruje , primenjuje u stvarnom zivotu i pati !
Osecaj patnje je ustvari oblikovani osecaj straha , oblikovan situacijom tj. problemom koji smo sami stvorili putem svog uma.
Pa zasto onda uopste imamo taj svoj um ?
Po rodjenju mi smo samo materija sa urezanim kodovima svojih predaka tj. imamo samo svoj um kao beleznicu svih dotadasnjih informacija isti onakav kakav imaju nasi roditelji, Kros taj nas dobijeni mentalni nivo jasno se oslikava i nivo svesnosti nasih roditelja. Sto je tih sirovih informacija vise to je svest nasih roditelja na nizem nivou a samim tim i mi krecemo odatle u proces zivota. Znanje o tome se zove GENETIKA a to znanje je samo jedan zatvoreni krug u kome se beskonacno mogu gomilati informacije.
Nekako taj ZATVORENI KRUG i BESKONACNO ne mogu da se povezu u nasim glavama ali to je samo jos jedna u nizu informacija koju ja eto prenosim u nemogucnosti da prenesem spoznaju pa je bolje onda i da je i ne registrujete.
Kroz proces zivota treba da prociscavamo nas um , da osvescujemo te definicije i kodove jer to je jedini nacin da budemo zivi a zivi smo samo ukoliko smo povezani sa univerzalnom svescu . Univerzalna ljubav je postojanje samo zahvaljujuci univerzalnoj svesti koja je takvom cini sto znaci da ako imamo dodir sa univerzalnom svescu imamo i dodir sa univerzalnom ljubavi tj. zivotom.
Zivot je takodje proces i nije STANJE kako mnogi misle , mi nemamo zivot vec zivot ima nas mi smo samo deo procesa. Zivot je tacnije POSTOJECI PROCES vremenski i prostorno neogranicen i van materijalnog nivoa postojanja samim tim.
Znanje o zivotu nas vodi ka zamisljanju jedne ravne crte , nekakvog ZIVOTNOG PUTA kojim idemo koji ima kraj i pocetak a to su radjanje i umiranje . Dalje se znanje svodi samo na materijalni deo jer se formira iz tog ugla . Koliko je stetno ZNANJE govori cinjenica da je zivot van fizickog nivoa postojanja.
Ta uzasna povrsina zvana znanje koja raste kroz ucenje skoro da je u potpunosti odvojila ljudsko bice od zivota i stvorila neki novi materijalni oblik prethodno stvarajuci i sam PROCES stvaranja tog oblika.
SPOZNAJA je put razvoja ljudske svesti koja je postojanje u procesu rasta a samim tim i postojanja ljubavi i samog zivotaZabluda je da su spoznaje bolne , nisu bolno je ucenje a ono sto naj vise boli jeste ZNANJE ! Znanje je prethodnica svakog straha i obrnutio .
Savremeni nacin zivota deci ne omogucuje spoznaju vec namece znanje kao put kojim treba da idu i ubedjenje kojim treba da se rukovode . Tako se blokira razvoj svesti kod deteta zaustavlja njihov zivotni tok .Ta mala bica zauvek ostaju u mraku jer svest je svetlost zvezda vodilja kroz vecnost !
Tuzno je koliko ima UCITELJA , danas svako svakome zeli da bude UCITELJ ZIVOTA ! Problem je sto je sve to samo odraz ogranicenog ljudskog uma koji beskonacno raste u tom svom okviru.
U nekoj skorijoj buducnosti ljudi ce se stideti znanja a ponosti svojom spoznajom ! Bice sramota biti bolestan i obrazovan itd. Sve te vrednosti koje namece znanje nestace kroz p[roces osvescivanja koji je u toku a koji se ne moze izbeci jer je proces rasta univerzalne svesti u novoj fazi rasta ciji smo mi neizostavni deo .
Nasi prethodnici koji su funkcionisali putem spoznaja tj. osecanja itekako su dobro spoznali i ove promene koje se desavaju a to su nazvali SMAK SVETA ! Nagli duhovni rast kod ljudi dovesce do velikih promena u samom nacinu zivota coveka i vratiti ga procesu zivota .
Sam covek kao covek nema nikakvog uticaja na taj proces osim u delu prihvatanja kroz slobodnu volju. LJudi koji svoj zivot baziraju na znanju nece biti u stanju da prihvate promene jer one se desavaju na duhovnom nivou a odrazavaju na fizickom. Nece jer nemaju spoznaje , nemaju potreban nivo svesti imaju samo svoje umove pretrpane raznim informacijama koje su povrsina i iz kojih se nikada nije mogla razviti emocija koja bi podstakla razvoj svesti ia samim tim i proces samog zivota .
Nasa deca su nase zvezde vodilje u buducnost , dajmo im sansu ! Dozvolimo im da spoznaju svet oko sebe , da razvijaju svest i osecaj ljubavi . Mozemo da ih pratimo i budemo samo cuvari ljubavi na neki nacin tako sto cemo ih voleti bezuslovno onakve kakve jesu , onako GLUPE ali SVESNE i pune zivota !
Iskusenja ne dolaze niotkuda kao sto se uglavnom danas veruje. Iskusenja sami sebi stvaramo putem naseg uma . Nas um treba da bude u sluzbi jacanja svesti a ne njenog nipodastavanja. Nas um treba da prikupi sve informacije iz spoljasnjeg sveta i dozvoli da ih profiltriramo kroz ISKUSENJA na svoj nacin te da ih OSVESTIMO i DOZIVIMO kroz osecaje i beskonacnu bozansku ljubav sto nam ustvari omogucava osecaj samog zivota kroz slobodu i radost !
Neka ti ovaj tekst bude samo inspiracija kojom ces pokrenuti svoje misli u pravcu razvoja zelje za spoznajom ...
jedini svrsishodni cilj čovekovog bivstva je njegova sreća, ako si život proveo nesrećan bolje da nisi ni živeo. E sad čovekova sreća zavisi od njegove lične spoznaje i osećaja da bude zadovoljan malim ili velikim životnim stvarima u suštini su stvarno srećni oni koji umeju da cene te male životne sreće koje su zapravo jedine suštinske i bitne u životu (rođenje, ljubav, poštovanje). Sad gde je tu znanje i da li će ono ćoveka učiniti srećnijim? Moje mišljenje je da neće, sa količinom znanja rastu i apetiti za srećom, a veliki zalogaji najčešće uguše onu osnovnu i najvažniju ljudsku sreću. No negde usput naučih da ljudi ni malo ne vole kada im neku drugi mudruju i da je mnogo pametnije ćutati 
