Kriza najboljih godina (!?)

Dosao sam do tog stadijuma da se vise ni ne radujem pauzi na poslu. Ne radujem se kada se zavrsi radno vreme i kada krenem kuci. Ne radujem se vikendu. Ne znam kada mi je zivot postao ravna linija i zbog cega je to tako.
Odlucio sam da pisem blog jer ne mogu da se zalim prijateljima vise (a ne znam tacno ni sta). Jednostavno ne znam u cemu je moj problem. Imam 25 godina, zaposlen sam, ljubavni zivot mi je katastrofa i zivim sa kevom.
Poceo sam da primecujem i kod svojih prijatelja da zapadaju u neku vrstu apatije i ne znam da li lose uticemo jedni na druge pa je to zato postalo kolektivno. Ne verujem da je to normalno u ovim godinama?
Rana mladost i studije su se zavrsili i svi zalimo za tim dobom i kako smo ga protracili, iako nismo jos matori da bismo za tim zalili. Zalimo vise zbog toga sto i dalje nista ne menjamo i i dalje tracimo mladost koja nam prolazi.
Kako se iskobeljati iz zacaranog kruga apatije i defetizma?
 
Kliknite za proširenje...
Sve si postavio kako treba, sve dobro vidiš, lepo si opisao, pametan si, imaš posao, imaš čak i pauzu na poslu!!! Ja nikada nisam imala pauzu na poslu i to mi čak nije ni smetalo.....e, da ne idem u detalje, ukoliko želiš da promeniš svet oko sebe, iliti kako ga doživljavaš, prvo i jedino i najvažnije je da promeniš sebe....okreni list i promeni sebe sasvim...počevši od toga šta doručkuješ.....postani čovek drugačijeg pogleda na život, pronađi ljude koji na život gledaju optimistično, idi u pozorišta, galerije, biblioteke, diskoteke, koncerte..... tamo se nalaze ljudi sa kojim možeš da se družiš....možeš da se družiš i sa usamljenim pecarošem i da zavoliš pecanje...treba da imaš hobi i da uživaš u njemu...e, tu ćeš negde pronaći ono što ti treba.... samo ćeš tada tu dragocenost da gledaš drugačijim očima.......pozdrav od jedne bake
 
Greska je sto trazis savet , moraces ipak sam da dodjes do nekih epoznaja. Komentari mogu da ti posluze samo kao inspiracija ali ne osvrci se na tudja misljenja.
Citav dosadasnji zivot zivis po poravilima drugih , licis na druge i nemas svoj identitet . Postao si samo deo mase a u tebi se sve buni protiv toga kao uostalom i vecini ljudi tvog ziv. doba. Roditelji su od tebe napravili ROBOTA , uklopio si se u drustvo i postao masina. Posto si sve to obavio sto vec jesi sledi ti jos samo da pronadjes neki INKUBATOR i stvoris decu kako bi se tvoji roditelji imali sa kime da bave u svojim praznim zivotima a i drustvenu masu ces uvecati sto naravno treba da ti bude ponos i VRH zivota !
Ti si samo jedan od mnogih zatrovan pogresnim ubedjenjima , kada ih se otarasis ponovo ces se roditi i tvoj zivot ce opet biti tvoj , bice RADOST a ne patnja kao sto su te ucili. Sve to moras da uradis sam a zvezda vodilja neka ti budu tvoji osecaji ! PROMENE su ono sto ti je potrebno , promene u nacinu zivota , mestu zivota , okruzenju i sl., svemu onome sto te sputava, Za promene treba HRABROSTI , pronacices je u dodiru sa ljubavi prema samom sebi u ispunjenju svojih zelja a ne tudjih ! Zapitaj se da li je nacin zivota koji sada zivis bas tvoja zelja ili nekih drugih ljudi ! Pocni da ugadjas sebi a ne drugima , lep pozdrav !
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top