Torte - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Misli

Torte

Oceni ovaj blog
Sećam se da sam kao mala umirala od straha na pomisao da ću jednoga dana morati da pravim torte. Žene su toliko kukale na torte, da je to bilo jezivo slušati. Ili su pričale o tome kako treba da prave tordu ili o tome kako su pravile tortu. Pa tu ima mnogo kora koje moraju da se peku i seko na pola koncem, kada se prohlade. Na stranu to što kore mogu da pregore ili ostanu nedopečene. Fil se redovno zgrumulja ili bude previše voden. Nikad potrefiti. Tako domaćica umesto tri fila, mora pet da skuva da bi odabrala tri koja valjaju. Umesto tri kore, pet mora da ispeče. E onda nastupa priča o neredu koji se napravi dok se torta ne dovrši. Koliko se tu kašika, činija, šerpica, mutilica i plehova samo isprlja.

Moja mame je veliki stručnjak za torte. Jako smo se ponosili njenim umećem. Gošće bi se snebivale i gledajući cipele govorile ''Svaka ti čast. Ja ne umem ovu tortu da napravim''. Iako bi se torte bravile za Božić, Uskrs i moj rođendan, o njima bi se pričalo čitave godine. Bliži se Božić i valja praviti tortu. Onda krenu da se razmenjuju reepti sa komšinicama i da se prepričava koja torta kakve muke zadaje. Naravno, da bi održala reputaciju dobre domaćice, moja mama je morala uvek da izabere najkomplikovaniju tortu. Nakon Božića bi se neko vreme prepričavalo koliko se namučila praveći tortu i koliko je ukusna bila, a onda bi već došlo vreme da se razmišlja o torti za Uskrs, pa nakon toga i omojoj rođendanskoj torti.

Toga dana kada se pravi torta, svi smo morali da hodamo na prstima po kući. Ničim nismo smeli da ometamo domaćicu. Ručak? Da li zato što nema dovoljno šerpi, ili se nema vremena da se ubaci parče mesa i dve vrste povrća da se krčkaju dok se mućka fil, ko će ga znati. Uglavnom toga dana nije bilo ručka. Niko nije smeo ni da sedne, a kamo li da prilegne. Dok se ona muči i mi smo morali da tupćemo po kući da se makar pretvaramo da nešto radimo. Nikada nisam uspela da izbrojim koliko puta smo morali da odemo do prodavnice da kupimo nešto što joj nedostaje. Ja bih sva ponosna i tužna gledala kako se mama silno muči. Kako ručka nije bilo, uz griđu savesti sam se molila da neka kora ne bude savršeno ispečena pa da dopadne meni. ''Pokvareni'' fil bi tek bio poslastica, ali tu već nisam smela da melerišem jer bi tako nešto moju mamu dovelo do ivice nervnog sloma. A i mi bi morali još pet puta do prodavnice da odemo. Čast da ''savršeni'' fil ogrebem iz činije, pripadala je samo meni, jer sam do desete godine bila jedinica. Samo mi je taj fil uvek bio i gorak i sladak, jer je mama uvek komentarisala kako ja nikada neću biti tako dobra domaćica kao što je ona. A i kako bih bila? Nisam smela da se približim, a kamo li da joj pomažem, da ne bih nešto upropastila. Nikada nisam ni razumela zašto sam joj izgledala lenja i nezainteresovana. Zapravo sam samo bila isprepadana.

Kako nikada u životu nisam smela da umažem mikser, jednu činiju i upropastim par jaja, malo brašna i šećera, ostala sam totalno neuka i nepripremljena na ono što me čeka. Detetu mi se bližio prvi rođendan, a sestri osamnaesti. Znala sam samo da jako želim da napravim nešto lepo čemu će se radovati. Kako sam bila silno isprepadana, nisam se usudila da pravim torte sa korama. Ni sa ovim tortama što se ne peku nisam bila sigurna šta će biti. Suočila sam se sa najvećim avetima iz svog najranijeg detinjstva: filom koji se kuva na pari, glazurom od čokolade i mućenim belancima. Da je moje dete tada znalo da govori, garantujem da bi mi reklo ''Mama baci to i dođi da se igramo''. Ali dete nije to moglo, a odraslima nije ni palo na pamet da tako nešto kažu. Osim toga, nisu ni znali kakav je užas u mojoj glavi. Onako zbunjena, započela sam tri torte istovremeno i mic po mic, bile su gotove za par sati. Filovanje je trajalo nešto duže, ali tada sam već bila toliko ponosna na sebe, da sam znala da će mi i to poći za rukom, iako savršena domaćica mama to nikada nije umela. Toga dana je bili i ručka, i nisam primetila da li ostali ukućani sede, leže ili trče oko zgrade. Niko nije morao da trčkara do prodavnice i da mi nabavlja materijal za tortu koji sam slučajno zaboravila da kupim. Fantastično!

Na dan rođendana, dolazi moja mama i u čudu posmatra torte.

''Gde si ih kupila?'' pita me...



Pošalji "Torte" na Facebook Pošalji "Torte" na Google Pošalji "Torte" na My Yahoo! Pošalji "Torte" na Live Pošalji "Torte" na MySpace Pošalji "Torte" na Twitter Pošalji "Torte" na Digg Pošalji "Torte" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. sanja* (avatar)
    Ua ti. Ja sam kao tvoja mama
    (ovo je bio glas ljubomore )
  2. 123loncar (avatar)
  3. Vitezkojaa (avatar)
    Живот је највећа школа лепо написано
  4. gost 356641 (avatar)
    Lepe su , njam njam.