Ne mogu ti o tome ništa. Stvarno. Kako zašto? Pa zato što bih morao da ti kažem koliko je taj deo pun nje, a ne bih o tome. Pa ne bih. Ako bih ti kazao, to bi se, čini mi se, otpraznilo. Svaka reč bi malo odnela. Razumeš? Nema pravih reči. Zamisli me to. Tražim ih i ne nalazim.
Mogao bih ti o njenom licu, o njenom osmehu, ceo dan. Mogao bih i o njenom telu, onako na boku, jedne noge ravno podignute do istegnutih prstiju i vragu u njenim očima. To bih ti mogao nedelju dana. Mogao bih i o brežuljcima, baš lepim, dok je na leđima ili na stomaku, glave okrenute na stranu, sanjivog pogleda posle... O tome bih mogao neprestano, ali ne mogu o tome što je nema. Stvarno ne mogu. Kako da ti kažem? Pored sve radosti koju mi je ostavila, tu stanuje i mala nezajažljiva tuga što toga nema još. Mala nezajažljiva tuga. Razumeš?
Ali šta ti o tome možeš da znaš. Ti čak ni mačor nisi.
Mogao bih ti o njenom licu, o njenom osmehu, ceo dan. Mogao bih i o njenom telu, onako na boku, jedne noge ravno podignute do istegnutih prstiju i vragu u njenim očima. To bih ti mogao nedelju dana. Mogao bih i o brežuljcima, baš lepim, dok je na leđima ili na stomaku, glave okrenute na stranu, sanjivog pogleda posle... O tome bih mogao neprestano, ali ne mogu o tome što je nema. Stvarno ne mogu. Kako da ti kažem? Pored sve radosti koju mi je ostavila, tu stanuje i mala nezajažljiva tuga što toga nema još. Mala nezajažljiva tuga. Razumeš?
Ali šta ti o tome možeš da znaš. Ti čak ni mačor nisi.
