ludilo niče - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

ludilo niče

Oceni ovaj blog
Plamen se lelujao, pa su mu čelo, nadvijeno nad hartijom, naizmenično šarale svetlost i tama. Lepo čelo, visoko, elegantno, s oblim, ne prevelikim zaliscima, oivičeno kosom začešljanom unazad, poduprto krupnim kestenjastim očima odbačenog šteneta, i čvrstim, pravilnim nosom ispod kojeg je žbun brkova prekrio (verovatno lepa, ali sada zgrčena) usta.
Tukao je konja, konj. Tamo u Turinu. Konj, onaj četvoronožni, je njištao svoj bol propinjući se, a konj, dvonožni, je nastavljao da šiba, nemilice, psujući i pljujući. Pa je on dotrčao do konja, bijenog, obisnuo mu se oko vrata, osetio zmijugavi šamar-rez biča na plećima, zamalo jauknuo, te se obeznanjen skljokao u prašinu.
A onda je dokasala pandurska konjica. Bez konja. Pa su zanjištali složno, opkolili ga, i odjednom se, ko zna kako, obreo u stanici.
Prijatelji. Stari. Gde. Ste.
Voli Vas. Vaš. Dionis. Razapeti.
Uzeo je sveću i prineo je licu. Znojila se, isto kao on. Dogorevala je, isto kao on. Svetlela je i bacala čudne senke, isto kao on.
Zinuo je strašno, najstrašnije, nabio je u usta i zagrizao, jako.
Toliko suza nije prolio ni kada je, onomad, položio ekvilibristu na žrtvenik razapet iznad ulice, za buduću slavu Zaratustre.

Pošalji "ludilo niče" na Facebook Pošalji "ludilo niče" na Google Pošalji "ludilo niče" na My Yahoo! Pošalji "ludilo niče" na Live Pošalji "ludilo niče" na MySpace Pošalji "ludilo niče" na Twitter Pošalji "ludilo niče" na Digg Pošalji "ludilo niče" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LadyDydy (avatar)
    Sanjice,
    imaš vrlo oštroumno zapažanje
    i vrlo originalno njegovo izlaganje!
    Zavešćeš ti red u tom Turinu :)
    :klap:
    :hvala:
    :bye:
  2. 123loncar (avatar)
    Niče !
  3. PaoloGigli (avatar)
    Béla Tarr ...
  4. 123loncar (avatar)
    TORINSKI KONJ


    U Torinu, 3. januara 1889, Fridrih Niče je izašao iz kuće broj šest u Via Karlo Alberto, možda da prošeta, a možda i da ode do pošte po pisma.
    Nedaleko od njega, ili veoma daleko od njega, kočijaš je imao problema sa svojim svojeglavim konjem. Uprkos svim njegovim naporima, konj je odbijao da se pomeri.
    Stoga je kočijaš...- Đuzepe? Karlo? Etore? - izgubio strpljenje i latio se biča.

    Niče je stigao do tog meteža, i to je okončalo brutalni spektakl kočijaša, koji je dota odveć zapenio od besa.

    Krupni i brkati Niče odjednom je uskočio u zapregu, i obavio ruke konju oko vrata, ridajući pri tome.
    Komšije su ga odvele kući, gde je nepomičan i tih dva dana ležao na divanu, kad je promrmljao reči posle kojih će zauvek zanemeti:
    "Majko, ja sam glup."

    Živeo je još deset godina, ćutljiv i dementan, a o njemu su se starale majka i sestre.

    O konju ne znamo ništa...!

    http://forum.krstarica.com/entry.php/42764-NARATOR