Шта то значи живети у Светом Духу - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Гром

Шта то значи живети у Светом Духу

Oceni ovaj blog
Шта то значи живети у светом духу
Покушаћемо да извидимо шта је то све потребно да бисмо живели у Светром Духу. Dа извидимо како се духови пројављују у нашем животу и шта све утиче на то каквог ћемо бити духа. Ово је тема о којој би се могле књиге написати па остати недоречен; тако да ћу сада покушати да представим само грубу слику свега што утиче на наше понашање и на наш доживљај живота и света који нас окружује.
Најлакше је да кроз примере видимо како се духови пројављују у нашим животима.
Када видимо децу да се играју ми кажемо да их покреће дух игре. Кад се неко весели; онда га покреће дух весеља или неки весео дух, веселог је духа. Кад видимо некога које тужан; њега покреће дух туге и жалости.
Што ће рећи да наше понашање одређују духови који су део нас.
У зависности који нас дух покреће зависи и каква ће осећања наша Душа да произведе. Па ако наше поступке покреће дух мржње то ће се у нашој души појавити осећање мржње и ми ћемо се тако осећати понашати. Постоје духови зла и постоје духови добра; духови добра су свети духови анђели ,а духови зла су бесови или демони. Духови милосрђа, љубави, радости, мира,поуздања у Бога, храбрости итд. су свети духови. А зли духови су: дух мржње, дух гнева, љутње,недостатка самопоуздања, кукавичлука, беса, себичности итд.
Будући да нас духови наводе да се ми сагласимо са понуђеним мислима и осећањима, то ми мислимо да је сваки наш покрет производ наше воље и нас самих. Кажемо: ја сам то учинио. И будући да мислимо да су дела последица наше воље ми превиђамо постојање духова који покрећу наше тело и тако одређују наше понашање. На пример: ако нас засврби нешто; чак да је и наша пажња усмерена на нешто сасвим друго, дух ће померити руку и почешати то место без да смо ми свесни тога. Значи дух мора да усклади рад најмање десетак милијарди ћелија да би се ти учинило. У свакој од тих ћелија треба да се обаве неки хемијски процеси да би се тај покрет извео. Дух о свему томе води рачуна наводећи гене у нашој ДНК спирали да се отворе и омогуће производњу одређених протеина који су неопходни да би се у ћелији обавио потребан рад. Ћелија не зна шта да ради док дух не да генима сигнал да се отворе и произведу протеине који ће омогућити рад.
Постоје гени који регулишу наша понашање као и гени који регулишу колективно понашање. Ти гени се отварају осећањима; тојест осећања су кључ који их отвара. Зато се духови и труде да у нама изазову одређена осећања кроз мисли које нам предлажу.
Погредајмо у Јеванђељу по Марку глава 9 стих29; када питају ученици Исуса зашто они не могоше истерати демона из узетог? Он им одговара: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. Господ за духа употребљава реч РОД. А ако погледамо како се реч Род каже на грчком видимо да је у питању реч Ген. Овде Господ повезује духове са генима и будући да је наука открила да гени утичу на наше понашање па чак и на колективно понашање; а видимо да и духови такође одређују наше понашање онда видимо да наше тело у потпуности се повинује духовима који су део нас, јер све покрете тела одређују духови кроз гене. Оно што су духови на духовном плану то су гени у материјалном свету.
И као што видимо; Да би се духови испољили у нашем животу прво треба да нас преко мисли наведу да имамо осећања. А да би то постигли неопходно је да преко мисли узбуркају нашу душу и онда се ми осетимо; Тужно,љуто, бесно, гневно,радосно итд.
Што ће рећи да без осећања духови не могу да се испоље. Питамо се: Како онда функционишемо када немамо никаква осећања? Када немамо осећања и мисли онда функционишемо по навици. Зато је свака молитва која је прешла у навику постала без плода, јер се ми тада не молимо духом. Али то је већ друга тема.
Дакле, духови се труде да у нама узазову осећања и мисли како би нас навели да се својом вољом приклонимо њима и да би они могли да делују кроз нас. Ово је тренутак кад ми још увек можемо да спречимо духа да се испољи. Јер дух иако је успео да у нама изазове осећања, не може још увек да делује и да се испољи док се ми не сагласимо са тим. Јер наша воља је закон за духове и она мора да се поштује; тако је Бог Отац уредио доносећи законе по којима ће живот да се одвија. И ниједан дух не сме да преступи те законе. Зато се духови труде да нас мало помало, наводећи нас да се саглашавамо са мислима које нам они предлажу, наведу да чинимо по њиховој вољи, док се не устали навика.После тога они постају господари над нашим телом и више не маре за нашу вољу јер смо се покорили њима, па смо тако и своју вољу покорили њима.
Рецимо да је у питању дух гнева; он ће покушати да нас наведе и да на неки начин повредимо особу на коју смо гневни. И ако се ми сагласимо са његовим предлогом у нашим мислима, онда или ћемо рећи нешто што би ту особу повредило,(што је најблажи обик) или ћемо учинити неки гест(пљунути или показати средњи прст, (што би био мало оштрији облик испољавања злог духа) или ударити шамар или песницом повредити : што је још већи степен испољавања итд.
У случају да смо физички слабији и да немамо храбрости за овако нешто; дух који нас покреће на зло ће нас наговарати да се послужимо неким сретством да нанесемо зло ономе кога мрзимо. У нама ће се појављивати мисли да користимо батину или неко оружје, наводећи нас на убиство, или ако је неки дух склон врачарству, он ће покушати да нас наговори да покушамо магијом да остваримо своје зле циљеве, И сво време нaше мисли ће бити такве, осуђујуће, и увераваће нас да смо ми у праву што тако мислимо, да је то праведно јер су други зли према нама. Зли духови су вешти у завођењу, тако да ће нама увек изгледати да се нама чини неправда и да је поштено да се бранимо од неправде, и ми нећемо бити свесни да они заправо искривљују стварност да изгледа тако, а да заправо ништа није тако како нама изгледа, коликогод да је то нама очигледно. Људи кажу: Па видео сам својим очима да је било тако. Они нису свесни да док гледамо нешто наш интелект тумачи шта видимо, и да ми заправо видимо у складу са нашум уверењима, убеђењима искуствима и васпитањем. То је филтер кроз који ми доживљавамо свет и стварност никада не долази до нас, Као кад ставимо сунчарице. Ми више не видимо свет онаквим какав јесте, већ га видимо обојеним бојом наших наочара.Дакле: духови се прво труде да освоје нашу пажњу, јер кроз пажњу ми им дајемо своју љубав која им је неопходна да би живели у нашем уму. Дух који дуго не добија пажњу полако вене и на крају умире, зато је јако битно да водимо рачуна којим мислима посвећујемо своју пажњу,
Ако посвећујемо пажњу злим духовима,злим мислима, оне ће се све више множити у нама и наш ум ће бити све прљавији и прљавији. Све више лоших осећања ће се испољавати у нашем животу и наш доживљај света ће бити све сивљи и сивљи док потпуно не поцрни. Почињемо да мислимо како је овај свет препун злих људи и да нас нико не воли, да смо ми у овом свету осуђени само на патњу и неуспех. Почињемо да мислимо да више нема смисла живети и да је боље убити се него живети живот у оваквом свету. Крајни циљ злих духова је да нас наведу на самоубиство или да почнемо да убијамо друге да би задовољили правду. Самоубиство је начин освете према ближњима и покушај да их окривимо за наше зло. Е сад ће они да виде до чега је довело њихово понашање.
То је својствено за зле духове, неприхватање своје кривице већ увек окривљују друге.
Што ће рећи да увек када кривимо друге ми смо под утицајем злог духа.
Из до сада реченог би требало да смо видели да је духовима јако битно да нас наговоре, наведу, да се својом вољом, својом слободном вољом коју нам је Отац дао, приклонимо њима, станемо на њихову страну да би они могли да се пројаве у нашим поступцима и понашању, у нашем животу.
Сада видимо да је наша воља моћ којом ми владамо над духовима били они зли или свети духови. Што ће рећи да је наша воља моћ да обликујемо свој ум и начин како ћемо да доживљавамо свет и свој живот, као и себе саме.
Један од услова да бисмо живели у Светом Духу јесте; да наш доживљај света и других људи, као и околности буде леп. Јер од начина како доживљавамо живот зависиће и наше понашање.
Ми неке особе у свом животу доживљавамо лепо а неке лоше, неке као претњу а неке с радошћу. А те разлике у доживљају потичу од нашег суда, од тога како судимо о тим особама.
Земаљски судиви чине исто што ми чинимо кад судимо, па се на суду тражи истина да би се пресудило. Тако и ми кад судимо у себи већ имамо истину на основу које судимо о другима, као и о околностима у нашем животу. Наша искуства, васпитање, наша уверења и убеђења, наше жеље и очекивања су део истине на коју се ми ослањамо док судимо другима и околностима усвом животу. А то значи да наша ИСТИНА утиче на то какав ће бити наш суд а самим тим и какав ће бити наш доживљај живота. Ако је наша истина добра; добар ће бити и наш суд , а леп ће бити и наш доживљај живота.Све ћемо доживљавати с радошћу, љубављу и осталим лепим осећањима, јер осећања одређују квалитет доживљаја, осећања су боја којом бојимо наш живот па нам он буде ружичаст или сив. Али ако је наша истина настала од заблуда онда ће наш доживљај живота бити лош, са ружним осећањима пун гнева, беса, љутње итд.

Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na Facebook Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na Google Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na My Yahoo! Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na Live Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na MySpace Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na Twitter Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na Digg Pošalji "Шта то значи живети у Светом Духу" na del.icio.us

Ažurirano 28.09.2015. u 21:19, autor: Гром

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Гром (avatar)
    Сада би се требало запитати како је дошло до тога да наша истина постане тако лоша да нам цео живот обоји у црно?
    Прва стваr која обликује нашу истину је васпитање које смо добили од родитеља и старатеља. Кроз васпитање ми смо добили обрасце понашања и начин како да се поставимо у свету у односу на догађаје. Већину лоших ствари ми добијемо кроз васпитање, али добијемо и понеку добру ствар.
    Затим иду искуства: Наш интелект се ослања на искуства и покушава да нас заштити од могућих лоших искустава тако што на основу претходних искустава покушава да предвиди догађаје. Па ако се једном десило нешто лоше он ће после у свакој сличној ситуацији да алармира на опасност бомбардујући нас мислима о могућем лошем догађају, а будући да уз такве мисли иде и осећање страха то ми почињемо све чешће да се плашимо шта ће нам се догодити, иако живот ретко понавља исте ситуације. Тако да наша лоша искуства кроз наш интелект постају стални извор страхова и брига, које чине наш доживљај живота лошим, спречавајући нас да уживамо у животу,
    Убеђења и увереља такође утичу на наш суд: Уверен значи уведен у веру а убеђен значи уведен у беду; што ће рећи да су убеђења заправо лоша уверења. Многе ствари у животу ми једноствано не можемо да проверимо тако да су већина наших уверења и убеђења заснована на нашем избору у шта ћемо да верујемо а у шта не. Наше жеље, љубави и очекивања као и оно шта чинимо од своје воље,одређују у шта ћемо да верујемо. Ако је наша љубав окренута ка туђим женама и курварлуку; сигурно нећемо веровати у Бога који је то прогласио за грех. Радије ћемо веровати да Бог не постоји и свим силама ћемо бранити то своје убеђење, своју заблуду.
    Онај ко краде ће изабрати да верује да су сви људи лопови на овај или онај начин, неко краде од других неко поткрада државу, фирму...Главно лопов у својој мисли верује да су сви лопови. Курва мисли да су све жене ***** само се добро скривају.
    Долазимо до тога да човек постаје оно што од своје воље чини. Јер видимо да се ум мења у складу са оним шта човек чини и каква су му дела, Будући да се наша уверења мењају са нашим делима то онај који чини блуд: краде,лаже, отима, ***** се,...Блуди. Пожиње да живи у једној кривој истини, у истини насталој после блуда; у заблуди. А када је заблуда истина из које извире наш суд, можемо замислити какав ће бити наш доживљај света, околности и живота. Наш суд ће бити лош па ће наш живот бити прожет страховима, несигурношћу, љутњом, недостатком самопоуздања, бесом... Другом речима наш живот ће постати пакао. А кад је наш доживљај света пун гнева и свих лоших осећања, сами можемо закључити у каквом ће духу бити наше понашање.
    Значи од истине зависи каквог ћемо духа бити. Не може Свети Дух да делује кроз нас док ми живимо у заблуди. А то опет доводи до закључка да пре него се Свети Дух трајно настани у нама ми морамо изаћи из својих заблуда и почети да живимо у истини.
    Поставља се питање; како изаћи из заблуде и изградити истину која ће постати стални извор радости у нама? Па истим путем којим смо дошли у заблуду. Јер чинећи неморал, безакоње ми смо изградили своју заблуду: Тако чинећи морал и дела љубави према ближњима ћемо се вратити истини. Јер већ док смерамо да учинимо неко добро дело; у нама ће почети борбе између наших мисли. Једне ће нас наговарати да не чинимо добро јер ће нас онда сви искориштавати и на крају ћемо пропасти а друге ће мисли наговарати нас да ипак учинимо то и да је боље да увек будемо срећни макар и немали материјлна блага, него да изобиљу будемо несрећни. У тим борбама мисли полако ће се променити и наша истина као и наш доживљај живота. Околности више нећа утицати на нашу радост већ ћемо се радовати без обзира на околности. Променивши се, преобразивши се, ми стварамо услове да Свети Дух делује кроз нас и бићемо Њиме испуњени. Без помоћи Светог Духа и Господа Исуса Христоса је немогуће ово постићи.
  2. Гром (avatar)
    Одлучност
    Сада када смо видели то да каквог ћемо духа бити зависи од истине која је у нама, требало би да извидимо шта је све потребно да би творили добра дела и дела љубави према ближњима. Јер није лако окренути се и почети чинити добро. Потребна је иузетна ОДЛУЧНОСТ и Јака ВОЉА, да би савладали све препреке које ће пред нас поставити Ђаво, наш интелект. Интелект је природни човек у нама и он живи по законима природе '' Јачи преживљава''. По њему је сасвим регуларна ствар; украсти, отети, убити да би се преживело и продужила врста. Звер у нама, интелект, је велики противник с којим се морамо борити да би остали на путу истине. Он ће кроз наше мисли на све начине покушати да нас наговори да не чинимо добро. Говориће нам да је то лудост, да ћемо пропасти тако радећи, да ће нас сви искориштавати и да ће нам се смејати кад виде шта радимо. И ту има истине; јер људи који се ослањају на интелект ће стварно тако мислити о нама и покушаваће да нас обесхрабре у нашим намерама. Зато је добро да скривамо наша добра дела од људи а и ради Бога јер ко тражи славу од људи и хвали се својим добрим делима неће добити славу од Бога; као што каже Св. Писмо. Значи имаћемо борбу и изнутра а и споља јер свет не прихвата оне који нису њему слични. Зато је потребна мудрост и умереност у свему.
    Воља зависи од мотива па ако су нам мотиви слаби таква ће бити и наша воља. Зато је осмишљавање мотива и начина како ћемо деловати саставни део стратегије ратовања са злим духовима у нама и око нас.
    Осмишљавање живота је иначе посао једног ума, нажалост то нико не ради. Већина људи очекује од политичара и власти да им обезбеди посао на коме ће добро зарађивати и да имају довољно новца за живот и провод. Не схватају да је осмишљавање живота посао њих самих као умова и да ако сами то не чине, никад им живот неће имати довољно смисла.
    Дакле када осмисливши и кроз смисао мутивишући себе ојачамо своју вољу, ми кроз одлучност задајемо злим духовима завршни ударац. Одлучност је чврсто држање онога шта намеравамо да учинимо, непоколебљиво истрајавање у одлукама. Ако наш интелект види да се колебамо; бићемо лак плен злим духовима.
    Када чинимо добра дела Јако је важно да то чинимо из љубави с радошћу; јер наш интелект ће покушати да и док чинимо добро дело у наш ум усади лоше мисли, мисли које осуђују онога према коме смо добри. Зато морамо да пазимо на осећања која имамо док чинимо дела, јер она су јасан показатељ да ли је наше дело стварно добро или зло обучено у маску добра. Ако имамо осећање радости, самилости, љубави, онда је то ок. Али ако осетимо, гнев, бес љутњу...то је сигуран знак да наш интелект минира наш покушај да будемо добри и да чинимо да се Св. Дух пројави кроз наша дела.
    Сагледавајући све ово што је речено ми видимо да смо ми нашом вољом господари и над анђелима и над демонима; Баш као што је и Господ Бог господар на небу. И видимо да смо ми по томе исти као Бог, да имамо исту власт и силу, коју нажалост не умемо да користимо. А по томе видимо и да ми јесмо Синови Божји, ми који смо се родили у Духу и од Бога учимо како да кроз вољу и веру владамо небеским и земаљским силама, властима и поглаварствима.
    Видимо да је неопходно да научимо да владамо нашом вољом да би могли да створимо услове да се свети Дух трајно настани у нама и да он управља нашим понашањем. Морамо пазити и са каквим мислима се саглашавамо и којима посвећујемо пажњу. Посвећујући пажњу погрешним мислима ми стварамо услове да се такве мисли множе у нашем уму и он бива све прљавији и прљавији, а наш доживљај света све гори и гори. а ми сами све несрећнији и несрећнији.
    Наша лоша осећања утичу на развој разних болести; док лепа осећања делују исцељујуће. Зато је у лепим осећањима живот а у лошим смрт.
    Онај ко бди над својим умом пазећи на своје мисли и осећања себи отвара врата за вечни живот у радости а онај ко не пази умире мислећи да живи.
    Амин