O materiji

Materija je delatnost uopšte ali bez bliže odredbe.

Šopenhauer

Ову мисао Шопенхауер спомиње на много места. Материја једнако деловање.
Међутим, апстрактност појма "деловање" исту мисао чини тешко разумљивом.

Ипак, нашао сам начин на који исту можемо приближити себи и другима. Кључ је једна реченица из Кантове "Критике чистог ума":

Ми не познајемо ништа друго до наш начин на који опажамо и који је нама својствен. Са њиме ми једино имамо посла. Простор и време јесу његове чисте форме, осећај уопште јесте материја.

Кант

Болдовано. "осећај уопште јесте материја".

О материји требамо мислити као ни о чему другом до о нашим сопственим остима. О осету чврстоће, боје, мириса, укуса, топлоте, или једноставно Локовим секундарним квалитетима. То је материја!

Наши сопствени осећаји које ствара наша сопствена свест и који постоје само у истој.
Ти осећаји јесу грађа сваког предмета. Они су супстанција појавног света кога зовемо "реалност".

То је слично некој глини коју носимо у себи и коју обликују силе из трансцедентног креирајући убличене предмете. При чему у тим предметима простор и време, као и осећаји чине супстанцију, форму наше моћи сазнања. А оно што се тако уобличује долази из света ствари по себи и уз помоћ наших осета и априорних форми простора и времена отелотворује се стварајући представу.

Dakle, u tom pogledu i u tom obimu, materija takode pripada formalnom delu našeg saznanja, pa je ona, shodno tome, razumska forma samog kauzaliteta, koja je povezana s prostorom i vremenom i tako objektivizovana, to jest shvaćena kao nešto što ispunjava prostor.
Utoliko, međutim, materija zapravo nije predmet već uslov iskustva, baš kao i sam čisti razum, čija je ona u tom pogledu funkcija. Zato o čistoj materiji možemo da imamo samo pojam; mi nju nikad ne opažamo; ona ulazi u svako spoljašnje iskustvo kao njegov nužni sastavni deo, ali ni u jednom iskustvu nije nam ona data; mi je samo zamišljamo, i to kao nešto apsolutno inertno, neaktivno, bezoblično i bez svojstava, ali koje je ipak nosilac svih oblika, svojstava i dejstava. Prema tome, materija je postojani supstrat svih prolaznih pojava, to jest svih ispoljavanja prirodnih sila i svih živih bića, supstrat koji je nužno stvoren formama našeg intelekta u kome se svet pokazuje kao predstava. Kao takva i kao nešto što je proisteklo iz formi našeg intelekta, ona je potpuno indiferentna prema samim tim pojavama, to jest ona je spremna da bude nosilac bilo koje prirodne sile, čim se za to, na osnovu kauzaliteta, steknu uslovi. S druge strane, samu materiju, upravo zato što je njena egzistencija u stvari samo formalna, to jest utemeljena u intelektu, zamišljamo kao nešto što je pri svim tim promenama apsolutno trajno, to jest kao nešto što vremenski nema ni početka ni kraja.

Шопенхауер

https://forum.krstarica.com/threads/materija.312087/

 

[faraonn]

...Ozi,
zaista otvaras Temu
u pravi cas
...neda Sopenhauer ulazak u odredbe
a,Kant daje joj mogucnost postojanja
u nastavku
jer osjecaj je tako varljiva kategorija
i zato Kant u datom momentu
kupuje vrijem
i kuva ostale datosti
nepristupacne
oku ljudskome...
...

 

[faraonn]

...osjecaj uopste jeste materija."
-tako sumnjiv sud
koji nema premise a i kako ce ih imati
ni kontextom se ne moze odbraniti
ali gospodin Ozi,
morao bi reci osjecaj dodira
dopiranje pogledom
prica o postojanju
da li je to ista svjedok
materiji...
P.S.
...cudno je da ljudi postave postove 'skakljive' i onda se smjeskaju iza ugla i uta-ta,
zadirkuju...
Filosofija je nadnauka i nema ni s naukom niti matematikom_instrumentalkom
kao ni kafanskim razglabanjem nista
Ona je omedjena sobom i propusta u sebe
samo one koji iole imaju respekt
sivom postojanju djelova mozga...
...to tvrdi Faraonn
i ako sam pojam 'tvrdjenje'
najstraniji je filosofiji i njenom vokabularu...
...

 

[oziman]

...osjecaj uopste jeste materija."
-tako sumnjiv sud
koji nema premise a i kako ce ih imati
ni kontextom se ne moze odbraniti
ali gospodin Ozi,
morao bi reci osjecaj dodira
dopiranje pogledom
prica o postojanju
da li je to ista svjedok
materiji...

Итекако има премисе. Узми једну опажајану сцену наспрам тебе, било коју. Ту сцену коју опажаш зовеш "матерјална реалност"...свет.

Међутим, ради се о твојој представи. О скупу слика у твојој свести које се мењају обликом и величином како се помериш.
Тај скуп слика је састављен из осета. Из осета боје, мириса, укуса, чврстоће, топлоте. Све те осете створила је твоја свест и они постоје само у њој.
И ти осети су материја. Они су грађа, супстанција тих слика. Сва материја која постоји.

А трасцендентни свет ствари по себи не познаје материју, простор, ни време.
Поента је да су то форме наше моћи сазнања и да оно што сазнајемо у те форме улази али исте не садржи само по себи.

 

[123loncar]

...ti polaziš od od utvrđrnog stajališta ( "Ту сцену коју опажаш зовеш "матерјална реалност"...свет.").....a šta ako posmatrač konstatuje da ono što vidi - opaža nije realan svet.....šta ako zna da postoje beskrajan broj vidnih polja u kojima viđeno uvek ima različitu sliku , dojam , pa je uvek viđenje različito....šat ako ti jedino imaš umišljenu predstavu o tome , da svi oko tebe misle da vide realan svet...šta stim....?...stim tvojim utvrđenim polazištem / stajalištem !

 

[oziman]

...ti polaziš od od utvrđrnog stajališta ( "Ту сцену коју опажаш зовеш "матерјална реалност"...свет.").....a šta ako posmatrač konstatuje da ono što vidi - opaža nije realan svet.....šta ako zna da postoje beskrajan broj vidnih polja u kojima viđeno uvek ima različitu sliku , dojam , pa je uvek viđenje različito....šat ako ti jedino imaš umišljenu predstavu o tome , da svi oko tebe misle da vide realan svet...šta stim....?...stim tvojim utvrđenim polazištem / stajalištem !

Ткз, обичан "здрав разум" мисли да је оно што човек опажа око себе као објективну реалност постојеће као такво само по себи и када није опажено.
Много је напора и векова прошло пре него што је филозофија успела да отклони ту заблуду и ствари постави на истините темеље.

Ево шта је рекао Бергсон о томе:

Jako bi se začudio svaki onaj čovek kome su strane filozofske spekulacije kada bi mu se reklo da predmet koji on ima pred sobom, koji vidi i pipa postoji samo u njegovoj svesti i za njegovu svest.
On bi uvek tvrdio da predmet postoji nezavisno od svesti u kojoj se ogleda.
Ali bismo ga takođe, iznenadili i kada bismo mu rekli da je objekt sasvim različit od onoga kako ga mi vidimo, da on nema u sebi boju koju mu daje oko, niti otpornost koju ruka nalazi na njemu. Ova boja i ova otpornost su po njemu u samom objektu; to ne bi bilo stanje naše svesti, po njegovom shvatanju, već konstitutivni elementi jedne egzistencije nezavisne od naše. Za običnu svest dakle objekt postoji sam po sebi a sa druge strane on je sam po sebi živopisan kako ga vidimo.

Бергсон
Увод Материје и меморије

Али и када се неко коначно упути и каже му се да ништа од тога није тачно и да изван свести нема објективног света. То није једна од оних ствари коју свако разуме чим је чује.

"Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći da je istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje.

Šopenhauer

А многи нису у стању то појмити икада.

 

[faraonn]

......ne moze biti materijalno ono koje nema bivstvo postojano tj. da se ne moze pratiti
osjecaj se moze ugasiti i postaje avet-zvijezda , no ona postoji u trajanju tj pretvaranju dokle osjet moze da bude kao da ga nije ni bilo
a to materiji ne smijemo priustiti ...jer ce nas stici Erinije Dikine pomocnice."

 

[oziman]

......ne moze biti materijalno ono koje nema bivstvo postojano tj. da se ne moze pratiti
osjecaj se moze ugasiti i postaje avet-zvijezda , no ona postoji u trajanju tj pretvaranju dokle osjet moze da bude kao da ga nije ni bilo
a to materiji ne smijemo priustiti ...jer ce nas stici Erinije Dikine pomocnice."

Сваки крчаг можеш разбити али не и глину из које је сачињен.

Сваки предмет можеш спалити али не и пепео.

Сваки појединачан осећај се може угасити, али не и осећај уопште.

Осећај уопште тј. наша сопствена свест јесте материја. А предмети су уобличења исте.

Samu materiju, upravo zato što je njena egzistencija u stvari samo formalna, to jest utemeljena u intelektu, zamišljamo kao nešto što je pri svim tim promenama apsolutno trajno, to jest kao nešto što vremenski nema ni početka ni kraja.

Шопенхауер

 

[faraonn]

...osjecaj uopste tj. nasa sopstvena svijest jeste materija . A predmeti su uoblicenje iste."
ili obrnuto,-Ozimane...

 

[oziman]

...osjecaj uopste tj. nasa sopstvena svijest jeste materija . A predmeti su uoblicenje iste."
ili obrnuto,-Ozimane...

Не може бити обрнуто јер су предмети слике у твојој свести.
Изван свести нема предмета, тако да не може бити прво предмета па свест. Него свест и предмети су корелати.
Где је свест ту је и објективан свет. Где нема свести нема ни објективног света већ ткз. "ствари по себи".

Знам да си ти очито, као и многи, заглибљен у сирови материјализам и позитивизам, па мислиш да пред овом филозофијом можеш износити материјалистичке догме и аксиоме на које си навикао.

 

[faraonn]

...da li Ozimane postoji ijedan stav ili gledanje bilo koga na Krsti
koji kod Tebe dodje
a
da ga ne opovrgavas na nacin
da se desava
kako isto istim zelis istisnuti
...nesto je bijelo jer nije bijelo...
...pokusavas Fojerbahovim kontrama
da udjes u hegelizam koji oponires
i da opet ga okrenes kao nesto sto je neminovno zlo
ali kad nemamo nista bolje...
...mijesas dogme i axiome ,-moj Ozimane
To su stubovi na kojima stoje nauka i religija
a ovdje je rijec o filosofskim pokusajima i ako smo negdje pored cika_Ljubine
izgleda
samo prolazili...

...ti pises kako znas da sam ja ocito zaglibljen...zaista vidim kako me znas...
a ,
da li ijedan ozbiljniji mislilac smije izreci
za bilo sta,- z n a m ...ne smije...jer Istine
a
narocito u filosofiji su maltene pojedinacne i sklone nadvisivanjima
tj. gradacijama...
U pozitivizmu si ti zaglibljen jer si morao zato sto si morao jer je bio zvanicna orjentacija
na studiranju tvojem skorasnjem
sija iz tebe moj Ozimane
svjeze spremano stivo ili kabinetsko postovanje kabinetlija...
...ti bi da N. Milosevica 'imitirao' u napadu na autoritete jer je pomodarno
nedao bog ako sebe smatram autoritetom
ali cim pominjes sirovi materijalizam ili kako bi Milosevic rekao naturalizam kod Lukaca...
...ako se udaljimo od 'sirovosti' materijalnog i pozitivne kuge Hegela
ostacemo kod robovlasnika Platona i formalizovanog Aristotela sa ugasenim Sokratom
kojem daju u ustima sazvakane kvazi-istine i pokradenosti kineske i staroegipatske...
...kako mozes staviti u textu jednu do druge ,- dogme i axiome
moj Ozimane...
S postovanjem,
sirovi materijalista i jos siroviji dogmo_axiomatista,- zvani faraonn Tumnopoteh I.

 

[123loncar]

...nije strašno što Oziman kontrira....konačno za dijalog su potrebne dva suprotstavljena polazišta....mislim da je pogrešno što Oziman smatra , pa i u ovom slučaju o materiji , da sve počinje sa njegovim filosofskim ljubimcima....a tu stvar , ako malo siđe sa tegermansko srednjo evropske misli, južnije i koji milenijum ranije - pre hrista , uočiće sasvim jasno kod tadašnjih dijalektičara , a naročito kod aristotelovskih metafizičara...ja nisam nekakav pobornik aristotelizma - naročito ne iz germanskog aristotelizma , ali , brate , taj aristotelizam i njegova metafizika ima svoje roditeljstvo...a nije nikad , pa ni sad lepo prefarbavanje tuđeg perja i kićenje snjim....
.....oću da rečem , helenizam nam je doneo to saznanje o nesaznajnosti materije i energije ...on je uspostavio motel prostiranje ( u trodimenzionalnosti ) , kretanje i vreme....posle su samo bili šminkeri !
....i šta kod mi mislili nema materije bez tri dimenzije , kretanja i vremena u kome se vrši to kretanje...samo sa ovim modelom imao prostor vreme - kosmos....a šat je to , ima još mnogo toga da ispričamo , naročito šta je ono u njemu !....ono što mi imamo pogrešne predstave o njemu !...

...gabori vole ovu filosofiju - predstava....to poništava sva saznanja o njihovoj nedopadljivosti.... inače , u reali su oni dopadljivi , ma šta dopadljivi - božanstveno lepi ....hvala onima što razjasniše tu stvar u vezi stvarne stvarnosti .....

 

[oziman]

da li ijedan ozbiljniji mislilac smije izreci
za bilo sta,- z n a m ...ne smije...jer Istine
a
narocito u filosofiji su maltene pojedinacne i sklone nadvisivanjima
tj. gradacijama...

Апсолутне истине ткз. аподиктичке, можеш наћи једино у оним областима која се тичу априорних форми наше моћи сазнања, дакле у аритметици и геометрији, и веровао или не у идеалистичкој филозофији.

Нису то некакви "покушаји" већ апсолутне истине, јер:

"Јеr to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i najjednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."

Шопенхауер

Али џаба ја ово пишем некоме, ако је он заглибљен у овај уважени аксиом уобичајеног мишљења о коме говори Бергсон, да га поновим:

Jako bi se začudio svaki onaj čovek kome su strane filozofske spekulacije kada bi mu se reklo da predmet koji on ima pred sobom, koji vidi i pipa postoji samo u njegovoj svesti i za njegovu svest.
On bi uvek tvrdio da predmet postoji nezavisno od svesti u kojoj se ogleda.
Ali bismo ga takođe, iznenadili i kada bismo mu rekli da je objekt sasvim različit od onoga kako ga mi vidimo, da on nema u sebi boju koju mu daje oko , niti otpornost koju ruka nalazi na njemu. Ova boja i ova otpornost su po njemu u samom objektu; to ne bi bilo stanje naše svesti , po njegovom shvatanju, već konstitutivni elementi jedne egzistencije nezavisne od naše. Za običnu svest dakle objekt postoji sam po sebi a sa druge strane on je sam po sebi živopisan kako ga vidimo.

Бергсон
Увод Материје и меморије

Ако себе препознајеш у мишљењима овог обичног човека наоружаним његовим уваженим здравим разумом, онда немамо о чему разговарати нити ишта од овога што пишем можеш разумети.

 

[faraonn]

...spzio ga oganj Ozimane i toga Sopenhaure i Bergsona
i Jaspersa i sve one kojima mira ne das...napisi tvoje misljenje po_bogu
Mi ovdje otpisujemo Ozimanu
a ne Duhovima ...
Zaista si materijalno,-neostvaren
a ideje su ti na postulatima klimavim
jer nijesu tvoje
tudje nikad ne mozes odbraniti
kao svoje
ili,- da pocnemo sa citatima
pa neka ide Resava ,- ka nekad...

...apsolutne istine."
moj brate ozimanski
su tipa...dvije velicine jednake trecoj,
jednake su medjusobom...axiom...D ali postoje apsolutne istine
osim Jedna
kojoj nije mjesto iz ovih Weltanschauung_a...

 

[123loncar]

...kranje je ozbiljno pitanje koliko su istine apsolutne u geometriji ili pak aritmetici....

...ako kažemo da svet slika i predstava ne odražava sliku stvarne stvarnosti , onda svet geometriskih slika isto tako ne odražava realna stanja...tu odmah vidimo problem kod osnovnog elementa geometrije tačka.....ako tačku vidimo kao sliku , onda ona ima površinu pa je tad ograničena obimom i ima površinu....sa tačkom , takvom onda i linija ima površinu , pa recimo prava linija kao slika , nije prava , a nije ni linija....ako pak kažemo za tačku da je zamišljena stvar koja nema površinu , onda ne možemo ni da je zamislimo....nepostojeće ne može da se zamisli....o nepostojećem nemože da se ima ikakva misao , čak ni ideja....tu mnogo štošta ne štima.....
...osnovni problem je u tome , što tvrdimo da je čovek ne savršen....čak i njegov intelektualni svet je ne savršen jer je se formira na osnovu slika i predstava koje u ničemu ne odražavaju stvarnu stvarnost sveta oko nas pa i u nama....geometrija i aritmetika su tvorevine čoveka....postavlja se pitanje , kako ono što je nesavršeno , falšno - lažno , može tvoriti nešto što je apsolutno tačno i daje apsolutne istine o svetu koji tvori.....

...prevedeno na pučki jezik....koja to budala tvrdi da je linija uopšte moguća u percepcionom svetu čoveka ili pak moguće izračunavanje površine kruga.....

....pre možemo reći da geometrija i aritmetika , nude nam istine koje u visokom procentu zadovoljavaju našu potrebu da saznamo istinu o nečemu / bilo čemu...a opet moram da kažem da o ovim stvarima raspravljalo se i pre hrista , te da se i tad znalo da čovek ima samo ideju o apsolutnoj istini , te da ona njemu nije data sa svim njegovim savršenstvima - ukoliko mislimo da je savršen....

....matematički rečeno , rešenje za apsolutnu istinu je nemoguće !