Božanska je snaga književnosti - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

beograd74

Božanska je snaga književnosti

Oceni ovaj blog
Omršaveli vukovi – uznemireni glađu, poklekli pred jačim autoritetima, vođama čopora ljudi, najsurovijim primercima – pognute glave i povijenog repa, beže u stranu k ćoškovima kaveza, uhvaćeni nemirom. Posmatraju ih ljudi, posetioci zoovrta, bacajući zadivljene poglede, pune strahopoštovanja, ali i oholosti i prezira.

Miris životinjskog izmeta, mokraće i tela, uvlači se u ustajale bare, u jezerca, u kućice za spavanje, u travu prekrivenu maslačkom i belim radama, i raznosi se blagim beogradskim povetarcem do obližnjih terasa i potamnelih, na pojedinim mestima okrnjenih ili i otpalih fasada.

Na raskrsnici sa tramvajskim šinama ljudi žure sa kesama, pijačnim torbama i putnim koferima. Tramvaji odjekuju zvonjavom skretanja i brzinom prolaska. Jutarnje sunce se smeje romskoj dečici na raskrsnici kod obližnjeg vrtića, čiji izgled podseća na aristokratska vremena. Prose kraj kola, ili pokušavaju da očiste šoferšajbne nervoznih vozača čiji pogled odaje nerazumevanje i prekor, ljutnju i psovanje, žaljenje ili ravnodušnost. Poneko dâ dozvolu i sitninu, pre nego što krene dalje.

Sve se to čuje i primeti jednim odlaskom do zoo-vrta na Kalemegdanu, omiljenom mestu za šetnje, romanse, vožnje biciklom i partije šaha. Treba poznavati istoriju te velike zelene površine, tvrđave, njenih bedema i kula, skrovitih bunkera, kao i muzeja, galerija, kafana, noću osvetljenih svetiljkama i fenjerima, oko kojih obleću rojevi sitnih mušica u brzom luku.

Spomenici podignuti velikanima, uzdignuti ka slobodi, ka neboplavoj boji visine, iznad krošnji drvoreda, kao da kamenom govore. Crna kapija sa šiljcima i krstom, koja se vidi pokraj crkve Ružice obgrljene zelenožutim bršljenom, postavljena je ukoso od crkve Sv. Petke, do koje vernici dolaze u grupama i pojedinačno, noseći darove, tražeći milost i oproštaj, iznureni težinom krsta i penjanjem uzbrdo ka zidinama utvrđenja, uz tu, na tom mestu, opasno strmu kaldrmu.

Koliko puta su mi oči upijale mir ovoga mesta, pokušavajući da me prenesu u neku drugu realnost, u sasvim drugačije oblikovani život, u novi stadijum filosofske usmerenosti ka večnom u nama, ka besmrtnom delu nas samih, ka našoj suštini, koju konačno i prepoznajemo... Mnogo puta zapitani i pre mene, koračali su lelujavim stazama, natkriveni krošnjama stabala, i prolazili pored klupa na kojima su sedeli zaljubljeni parovi i stariji ljudi, ti književnici, neprekinute veličine koje bde nad nama, početnicima u svetu književnosti, tek prinesenim žrtvama Bogu mašte.

Kratak i iznenadan, oštar bol u srcu ponovo me opominje na prolaznost, na kraj i ovog pokušaja opisivanja one druge Ulice. Ne postoji dan u mom sećanju da ne pomislim na sopstvene poraze, na svoju ništavnost i bezličnost, tako nemenjajuću, i toliko svirepu, da me nagoni na iskorak unazad, na vraćanje na staro, na početak, prvu stranicu, belinom ispunjenu. Ruka, prislonjena o poluotvorene usne, odbija kao barikada odbegle izdahe, dok oči zamišljenost odaju.

Pokušavam i sada, ovoga časa, iz istih stopa, u deliću sekunde, da kažem obuzeta sveznanjem i prosvetljena, kako znam šta je istina među lažima, kako umem da joj prepoznam lice, bledo, ispijeno, među svim tim nasmejanim i ozarenim varkama, čija bezazlenost prividna je, a svirepost izjeda upravo kroz putanju istine. Bol i istina, jedno li su?

Moji likovi, bolje reći uhode i aveti, u dubini mene usidreni, u izgubljenoj luci one druge Ulice – kao da stalno viču jedno te isto: pomozi, opiši, osveti nas! Kako da im objasnim koliko sam i sama avet, i da nemam moći ni želje za još jednim ratom, da sam gubitnik kao i oni, da se ne razlikujem od njih ni po čemu, čak ni po rečima, kojima je ubijena svaka radost, i unižen ponos, i glasnogovorljivost?!

Utihnule su moje reči zaglušene ratnom burom i olujom stvari, bespomoćni promatrač Ulice kvazipisac Marstoj tiho pati i sažaljeva se. Dosta je za danas...

M.S.Marstoj

Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na Facebook Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na Google Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na My Yahoo! Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na Live Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na MySpace Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na Twitter Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na Digg Pošalji "Božanska je snaga književnosti" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    [B][/Bol i istina, jedno li su? B]
    Izgleda da je tako

    B][/Kratak i iznenadan, oštar bol u srcu ponovo me opominje na prolaznost..., B]
    Večni smo onoliko koliko večnih istina spoznamo ,zato ne kloni duhom nego prioni na posao
    Ažurirano 16.08.2015. u 08:19, autor: zxy
  2. Lord Gledston (avatar)
    Sta je vecna istina ??? Vecna istina je samo nasa ljudska prolaznost !! Dete cim se rodi,nosi svojim rodjenjem,
    i smrtnu presudu.Presudu,koja je neumitna,presudu,bez prava zalbe.Bez oprosta.Neumitnu....To je ljudski
    zivot.To je nase kratko postojanje.Samo,mi toga nismo svesni,zaguseni u svojim lokalnim mrznjama,u svojim svirepim
    ratovima.Zbog ru religiji....zbog komada komsijske zemlje ....zbog,zbog......sopstvenih gluposti,ne zeleci sebi da
    priznamo,da razlog....nikada nije postojao,niti ce postojati,,,,,a mrzecemo se i ratovti stalno....do svog,i njihovog kraja..
  3. zxy (avatar)
    Citat Original postavio Lord Gledston
    Sta je vecna istina ??? Vecna istina je samo nasa ljudska prolaznost !! Dete cim se rodi,nosi svojim rodjenjem,
    i smrtnu presudu.Presudu,koja je neumitna,presudu,bez prava zalbe.Bez oprosta.Neumitnu....To je ljudski
    zivot.To je nase kratko postojanje.Samo,mi toga nismo svesni,zaguseni u svojim lokalnim mrznjama,u svojim svirepim
    ratovima.Zbog ru religiji....zbog komada komsijske zemlje ....zbog,zbog......sopstvenih gluposti,ne zeleci sebi da
    priznamo,da razlog....nikada nije postojao,niti ce postojati,,,,,a mrzecemo se i ratovti stalno....do svog,i njihovog kraja..
    Vidi se da ti o a priori svojstvima uma pojma nemaš ,zakodje i a priori razuma,dakle metafizika ti je potpuno strana ,kako da ti objasnim onda šta su eterne veritas i anima rationalis koja za razliku od animae sensitive i animae vegetative , jedina večno traje.
    Nego znaš šta ,drži se ti fizike a menščini i da si do skora bio marksista
  4. 123loncar (avatar)
    ...za autora bravo...ne haj na komentare , ne davaj pet pare za kritike....misli , promišljaj - pa piši !

    -------------------------------
    ...idealizam koga mtrijalisti doživljavaju kao budalizam , pa čak i matrijalizam koga idealisti vide kao glupizam - sve to hrana je crvu , bakterijama , virusima i još kojekakvom gmazu...a opet i ti gmazovi , koji se hrane izuzetno dobro sa idealistima , matrijailstima i ostalim ****stima , čak i oni truležni su i propadljivi...verovatno jarcaju u onostranosti za izbeglim idealistima koji večno traju...ko će koga da do aka , mislim na gmazove i idealiste u toj onostranosti , e to nikad neće niko saznati...čak ni ovaj tvorac , nepokretni pokretač svega....jerbo on sve što pokrenu , dade mu polu raspad , da u njemu , pluraspadu bude samo pokretačka energija/hrana onome što živi u matrijalnom svetu !....*ebiga , nije život loto , pa da se večno namešta !
  5. beograd74 (avatar)
    Pišem...pišem....
    Ovo je deo iz mog romana prvenca Božanska je snaga književnosti...