Carlos Ruiz Zafon - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Carlos Ruiz Zafon

Oceni ovaj blog
Carlos Ruiz Zafon: "Katkad se lakše povjeriti neznancu nego ljudima koje poznaješ. Zašto li je to tako? Vjerojatno zato što nas stranac vidi onakvima kakvi jesmo, a ne onakvima kakvima nas želi smatrati."

- Za to moze postojati vise razloga. U nekim slucajevima se zele zastititi ljudi koje poznajemo ili do kojih nam je stalo. Ukoliko mislimo da nam ne mogu pomoci, ne zelimo ih opteretiti nasim problemom i time ih rastuziti. Pogotovo, ako vidimo da su opusteni i sretni.

U drugom slucaju, mozda nam to stvara iluziju da smo onakvi kakvi zelimo biti a, ne onakvi kakvi jesmo. Stranac nas ipak dovoljno ne poznaje pa, nam je pred njim lakse zadrzati lepo misljenje o sebi. Od njega ne mozemo dobiti neugodna pitanja ili komentare koji bi nas suocili s onim sto jeste i na taj nacin nam ukazali na nasu vlastitu disfunkcionalnost, a time i nuznost, kao i odgovornost da se menjamo.
------------------------

A.A.Frederik: " Čovek koji nema svoj unutrašnji život, rob je svog okruženja."
--------------

Robert Bierstedt: "Kako se vidimo u tuđim očima ključan je element u našem konceptu nas samih. Drugim riječima, ja nisam ono što mislim da jesam, nisam ni ono što vi mislite da jesam. Ja sam ono što ja mislim da vi mislite da jesam."

- Takav stav je zastupljen kod ljudi koji ne zive svoj zivot autenticno. Koji se podredjuju drugim ljudima i okolini. U takvom slucaju covek ne zna sebe, pa zato i nema misli o onom sto jeste, vec misli ono sto nije, odnosno misli da je ono sto drugi misle da jeste.
-----------
“Ne racunaj na moje postenje kad izgubis moje poverenje.”

-Nije li ovakav stav samo prikriven pokusaj da se opravda vlastita nefunkcionalnost i nepostenje? Funkcionalan covek snosi odgovornost za svoj vlastiti razvoj ili gradjenje svoga karaktera. On ne dozvoljava da ga ponasanje drugih omete u tome i da skrene s puta, vec uvek ostaje dosledan sebi i svojoj sustini.

Posten covek uvek ostaje posten bez, obzira na okolnosti, situaciju ili ljude s kojima dolazi u kontakt. U tome je njegova snaga a, ne slabost. To ne znaci da takav covek tolerise neposten ili ponizavajuci tretman od strane drugih ljudi.

Naprotiv, on daje do znanja ljudima da to sto rade nije u redu. Ukoliko proceni da postoji sansa da se odnos ispravi, on je i pruza. Ukoliko ne, on jednostavo prekida odnos s ljudima koji ga iznevere ili koji ga ne tretiraju s duznim postovanjem i uvazavanjem.

Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na Facebook Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na Google Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na My Yahoo! Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na Live Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na MySpace Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na Twitter Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na Digg Pošalji "Carlos Ruiz Zafon" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    A.A.Frederik: " Čovek koji nema svoj unutrašnji život, rob je svog okruženja."

    Ko je manje aktivan unutra više je aktivan spolja,obrni okreni argatovati se negde mora.Srećna je koincidencija kad je čovek aktivan na oba polja
  2. zxy (avatar)
    “Ne racunaj na moje postenje kad izgubis moje poverenje.”
    Ispade da naše poštenje zavisi od drugih mada istina je i ovo "ne pitaj me šta ne treba pa te neću slagati"
  3. zxy (avatar)
    Carlos Ruiz Zafon: "Katkad se lakše povjeriti neznancu nego ljudima koje poznaješ. Zašto li je to tako? Vjerojatno zato što nas stranac vidi onakvima kakvi jesmo, a ne onakvima kakvima nas želi smatrati."

    Ne znam zašto je tako al ovde na obali dešava se ...pa skoro svakodnevno
  4. mizaca (avatar)
    Divno,postovana!Mozda je danas duhovno stanje nacije jos i gore nazalost..........Ljudi glume i kad treba i kad ne treba pa im to predje u naviku.Nama principijelnim je mnogo tesko zbog toga i mozemo pobjeci jedino unutar sebe...........
  5. 123loncar (avatar)
    "Katkad se lakše povjeriti neznancu nego ljudima koje poznaješ. Zašto li je to tako? "

    ....opstanak ljudske vrste kroz istoriju evolucije života u vaseljeni , isključivo zavisi od lične bezbednosti svake jedinke - nezavisno od njegove pozicije u društvu i okoline u kojoj deluje....kako se to kaže : LIČNA BEZBEDNOST NA PRVOM MESTU.....posle je dolazi porodična bezbednost , pa lokalna i tako krug se širi.....( mnogi misle da je bezbednost porodice na prvom mestu , no strateški greše...neobezbeđen spasilac nije spasilac , već utopljenik...samo bezbedan je siguran u sebe i svoje moći , sa kojima može da podigne nivo bezbednosti porodice....na milione porodica propadaju , samo zato što njihova takozvana glava porodice nije bila bezbedna , pa se ta nebezbednost prenela na porodicu - ukućane , decu )....no čovek nije savršen , ima milion mana , slabosti - tačaka čiju bezbednost treba podići na viši nivo....kao što se kriju prednosti , tako se kriju i mane - naročito mane treba kriti....šta god pričali , naročito u borbi za opstanak u izraženom ratničko profitabilnom svetu - čovek je čoveku vuk....i sve što je konkurencija veća u socijalnom ratu za opstanak , sve su značajnije prednosti i mane suparnika iz okruženja , bližeg i okruženja u kome se stiče ekonomska moć koja obezbeđuje društvenu poziciju i opstanak - kako socijalni , tako i biološki....u takvim okolnostima , gotovo da je budala svak onaj koji okruženju poverava tajne , ispoveda mu se i otkriva svoje slabe tačke...čak je budalast onaj koji razotkriva svoje prednosti - jer sve sile koje su znane one su i pobedive.....
    ....hoću da kažem , da niko racionalan ne razotkriva sebe , čak to ne čini ni pred najbližima - kako se ono kaže , razglasiće , pa će tako ugroziti i sebe....
    ....stoga daleki stranac , koji nam ni u kom slučaju nije pretnja ( kad tako procenimo ) pogodniji je za ispovest od poznatih i bližnjih....iz bezbednosnih razloga!...naprosto to je prirodna stvar - ova strategija....zahvaljujući njoj ima nas tolike milijarde i milijarde !....
  6. sofija06 (avatar)
    Ejjj zxy! Drago mi je da te opet “citam”. Mnogo pozdrava!
  7. sofija06 (avatar)
    Pozdrav mizaca i loncar! Jedan od razloga zasto ljudi nisu u stanju da se povere bliznjima je svakako vrsta odnosa koji imaju s njima. Tamo gde odnos nije zasnovan na medjusobnom postovanju i uvazavanju vec, na kontroli, nema istinske bliskosti i poverenja. Zato je takav odnos disfunkciuonalan jer, gusi autenticnost, iskrenost i slobodan razvoj.

    U odnosu koji je zasnovan na ljubavi ili istinskoj bliskosti, ljudi uvazavaju medjusobnu autenticnost cime stvaraju uslove za iskrenost i otvorenu komunikaciju. Na taj nacin uspevaju da daju podrsku jedno drugom u razlicitim zivotnim teskocama, da zajednicki resavaju konflikte, da stimulisu i podsticu uzajamni rast i progres.

    Ni jedan odnos nije slucajan, niti nastaje sam od sebe. On je uvek rezultat ili refleksija ljudi koji ga grade. Samo ljudi koji neprestano rade na sopstvenom samorazvoju ili samousavrsavanju u stanju su da stvaraju funkcionalan odnos s bliznjima.