,,Ако не знају живи где је ваша земља, питајте мртве,,
из Завештања Стефана Немање
Слушам данас ове живе и очигледно не знају ни где је њихова кућа па се зато обраћам мртвим Србима, спаљеним црквама и срушеним селима да ми покажу шта је моје. А њихове очи су упрте на Косово. Тврде ми живи да су Срби овде окупатори који су дошли 1912.године а мртви ми доказују да живи лажу. Да су они сахрањени у IX, X, XI….XIV веку. Тврде ми живи да су Арбанаси, Албанци или Шиптари староседеоци на Косову а мртви ми доказују да ниједне њихове куће није било 1455.године на Косову. Тврде ми живи да су православци ту тек неких сто година а мртви ми показују цркве саграђене пре 600, 700…..1000 година. Тврде живи поричу их мртви. И ја мртвима верујем. По Косову су расејане кости наших предака. На тим костима су никле цркве, села, градови. Шиптарско Косово је земља настала у крви Срба. И зато га не дам док год сам жив. Пут независног Косова које пропагирају живи води преко мог леша, преко мене мртвог који браним права мртвих.
-------------------------------------------------------------
Хвала господо што ме убеђујете да је моја међа код Мердара и Руднице али мој поглед је упрт у Скадар, Проклетије, Јуник. По Косову су расејане кости мојих ђедова, део крви које протиче кроз моје вене дотакао је косовску земљу, тамо су гробови мојих предака. Њихове душе лутају косовском и метохијском равницом и неће се смирити све док се српска тробојка поново доле не завиори.
Ослушните на трен и чућете како нас Лазар својим ћутањем позива, како нас Обилић својим делом храбри, како нас Немањићи мртви жељно ишчекују. Ајде Србадијо зар ћеш гледат како ти земљу силују и отимају, зар ћеш слушат плач и молитву твоје браће и сестара који још увек живе доле, зар ћеш ћутат док те разапињу. Не мислите да има будућности ако се одрекнемо Косова. Одричући се Косова ми се одричемо прошлости а људи без прошлости и нису људи већ сенке, које ће нестанком сунца и саме нестати, већ биље које ће са првим дашком ветра увенути.
Не, нека вас грешни издајници под заставом “демократије”. Нека вас само идите напред у Европу. Не чекајте Немањићи део своје деце они су вас се одрекли, не чекај Обилићу да они крену твојим стопама јер они су кукавице немају срца за велика дела. Нека Лазаре Хребељановићу нека беже са Космета данашњи Бранковићи, нека их. Њима на част. Али ми искрене патриоте се нећемо одрећи тебе и твог дела и твојих хероја, и нећемо стати и нећемо умрети док год се шиптарски барјак виори и док се хоџа косовским пољем чује.
ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО.
из Завештања Стефана Немање
Слушам данас ове живе и очигледно не знају ни где је њихова кућа па се зато обраћам мртвим Србима, спаљеним црквама и срушеним селима да ми покажу шта је моје. А њихове очи су упрте на Косово. Тврде ми живи да су Срби овде окупатори који су дошли 1912.године а мртви ми доказују да живи лажу. Да су они сахрањени у IX, X, XI….XIV веку. Тврде ми живи да су Арбанаси, Албанци или Шиптари староседеоци на Косову а мртви ми доказују да ниједне њихове куће није било 1455.године на Косову. Тврде ми живи да су православци ту тек неких сто година а мртви ми показују цркве саграђене пре 600, 700…..1000 година. Тврде живи поричу их мртви. И ја мртвима верујем. По Косову су расејане кости наших предака. На тим костима су никле цркве, села, градови. Шиптарско Косово је земља настала у крви Срба. И зато га не дам док год сам жив. Пут независног Косова које пропагирају живи води преко мог леша, преко мене мртвог који браним права мртвих.
-------------------------------------------------------------
Хвала господо што ме убеђујете да је моја међа код Мердара и Руднице али мој поглед је упрт у Скадар, Проклетије, Јуник. По Косову су расејане кости мојих ђедова, део крви које протиче кроз моје вене дотакао је косовску земљу, тамо су гробови мојих предака. Њихове душе лутају косовском и метохијском равницом и неће се смирити све док се српска тробојка поново доле не завиори.
Ослушните на трен и чућете како нас Лазар својим ћутањем позива, како нас Обилић својим делом храбри, како нас Немањићи мртви жељно ишчекују. Ајде Србадијо зар ћеш гледат како ти земљу силују и отимају, зар ћеш слушат плач и молитву твоје браће и сестара који још увек живе доле, зар ћеш ћутат док те разапињу. Не мислите да има будућности ако се одрекнемо Косова. Одричући се Косова ми се одричемо прошлости а људи без прошлости и нису људи већ сенке, које ће нестанком сунца и саме нестати, већ биље које ће са првим дашком ветра увенути.
Не, нека вас грешни издајници под заставом “демократије”. Нека вас само идите напред у Европу. Не чекајте Немањићи део своје деце они су вас се одрекли, не чекај Обилићу да они крену твојим стопама јер они су кукавице немају срца за велика дела. Нека Лазаре Хребељановићу нека беже са Космета данашњи Бранковићи, нека их. Њима на част. Али ми искрене патриоте се нећемо одрећи тебе и твог дела и твојих хероја, и нећемо стати и нећемо умрети док год се шиптарски барјак виори и док се хоџа косовским пољем чује.
ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО.