Av.6: Ubistvo (Part 3)

Narednog dana, čim sam ustala, odlučno sam krenula u zatvor da doznam od Davida istinu. Kada sam došla do njegove ćelije, zatekla sam ga kako leži na kamenom krevetu, sa presavijenim nogama prilepljenim uz grudi i obavijenim rukama. Na šakama su mu se ocrtavale vene, nabubrele na beloj koži zbog jačine kojom je stezao kolena. Razgoračenih očiju, gledao je u jednu tačku ispred sebe, mrmljajući nešto. Da je neko drugi bio na njegovom mestu, pomislila bih da je poludeo, no Davida sam često viđala u takvom položaju, samo ne ovako prestrašenog. „Davide...“ rekoh mu blago. Nije reagovao. „Davide!“, viknuh. Premda je i dalje gledao u istom pravcu, glasnije je izgovorio ono što je mrmljao, pretpostavljem kako bih ga čula. „Ona je zla“, odlučno reče, što me navede da pomislim kako time opravdava svoj zločin. „Davide reci mi istinu...“, rekoh mu nežno, pokušavajući da mu pokažem da želim da nastavim da brinem o njemu, bez obzira na ono što se dogodilo. Međutim, na Davida je ovaj događaj traumatično delovao, tako da je njegova bolest iskoristila priliku da ga upotpunosti obuzme. I dalje je ponavljao istu rečenicu. Pomislih da bi bilo bolje da ga neko vreme ne uznemiravam takvim pitanjima, dok ne postane svestan svoje situacije i mesta u kojem se nalazi. Ali zato sam tako brzo pohitala ka Davidovoj ćeliji, onog dana kada mi je Euros rekao da me traži, nakon nekoliko dana provedenih u tišini i neuravnoteženosti. Konačno se osvestio.
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top