Bojno polje

Живот је веома сличан неком бојном пољу у првом светском рату где сви ми јуришамо напред, а око нас звиждућу меци и падају бомбе у виду безброј недаћа које нам прете и које могу да нас закаче сваког часа.

7x5-Gloss-Photo-ww1CB7-World-War-1-Americans.jpg


Један пада, док други и даље јуриша. Алегорија је веома упадљива.

Међутим, на том бојном пољу људи јуришају релативно безбрижни. Ту је смех, забава, весеље. Као да смо на цветној ливади.

Таква ситуација била би потпуно парадоксална када бисмо ми били чисто мислећа бића. Али ми се коренимо у ствари по себи и интуиција нашег трансцендентог бића чини такву ситуацију могућом. Јер, иако су многи неспособни да схвате илузорну природу појавног света коју нам је разоткрила и знању привела филозофија, многи заправо имају интуицију тога.
Та интуиција чини да ходамо кроз живот релативно безбрижно. Иако зује меци поред наших глава, и наши саборци свакодневно падају у несреће и смрт свуда око нас.
Ja tvrdim da se izvesno neposredno, intuitivno ubedjenje mora svakom nametnuti, to jest, bar svakom onom čiji duh nije sasvim prostog soja, tog soja koji je sposoban da spozna samo šta je pojedinačno, pa je, prema tome, strogo ogranlčen na poznavanje individua, kao životinjski intelekt. Ko nasuprot tome, pa ma i sa jedva nesto malo višim i moćnijim sposobnostima, počne da u individuama vidi оno sto im je opšte, njihovu ideju, taj će, bar do izvesnog stepena, imati to isto ubedjenje i to neposredno, pa zato i pouzdano.
U stvari, samo male, ograničene glave se sasvim ozbilljno plaše smrti kao svog uništenja, dok su za one koji su zaista privilegovana duha, takve strave nešto sasvim strano.

Šopenhauer
 
Poslednja izmena:
...svaka čast za ovu paralelu !...iz dana u dan filozofija napreduje u svakom pogledu , sa ovakvim viđenjima i poređenjima - kao ruka koja krene kroz rukav ludačke košulje u bezdno duhovnosti !
 
A šta pa drugo i možemo ;):D Čovek kao što kaže Šopenhauer nije vučen spreda nego guran od pozadi pa ...što se mora mora:lol:
 
Poslednja izmena:

Back
Top