O prirodi Boga - 2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Вук Сварожић

O prirodi Boga - 2

Oceni ovaj blog
Ništa nije tako stimulativno kao dobar komentar
Dakle - voda, kao životvorni element na planeti Zemlji, koji još uz to (dokazano) ima sposobnost pamćenja, a ukoliko ima (nedokazano) svest o sebi i svojoj okolini - može da se (sa tačke gledišta nas koji smo samo prašina u vrtlogu vremena) izjednači sa božanstvom.

To što voda, kao takva - nije gradivni element vasione, nikako ne mora da bude argument protiv božanske prirode vode, a iz razloga da niko nije opovrgao njeno postojanje na još nekom mestu u vasioni.

To što mi nismo na nivou da svesno komuniciramo sa njom - nikako ne znači da ona nije sposobna da komunicira pod/nad-prostornim putevima sa sličnim "bićima" širom Vaseljene.

Molitve upućene Bogu i "odgovori" na te molitve - mogu u svakoj instanci da budu povezane sa blagonaklonim odnosom vode ka svojoj neposlušnoj kreaciji - čovečanstvu. Takva komunikacija, u okviru bilo koje sitnoljudske religije je sasvim moguća, obzirom da jednom takvom biću "trice i kučine" tipa : moral, granice, nacije, dobro, zlo - ne moraju da znače ništa, kao što čoveku ne znači ništa gest kokoške koja na nekom mestu u drvorištu zagrebe nogom po tlu.

Naša arogantna potreba da sebe shvatamo suviše ozbiljno, do te mere da smo uobrazili da je naša vizija kako Bog treba da izgleda, kako da se ponaša i koji su Božili pogledi na stvarnost - tačna, proizvodi sukob unutar čovečanstva, jer se namnožilo "proroka" i "duhovnih vođa" (koji su, zarad svojih trenutnih potreba ili iz najbolje namere (nebitno) gradili kultove, koji su se razvili u religije i one manje, koje veće, sa prezirom nazivaju - sekte), koji guraju čovečanstvo u sve veće sukobe, a zanemaruju signale da Bog okreće leđa svom porodu.

Takvi ciklusi su se već dešavali (npr. ledena doba) i posle njih su stasavale nove vrste, koje su (po našim interpretacijama) bivale na višem nivou razvoja. Jedini organizmi, koji se nisu menjali i opstali su najduže - nepromenjeni, su organizmi kojima je stanište - upravo voda. Gle čuda

Kolektivno nesvesno K G Junga je zajedništvo čovečanstva u vezi sa Bogom i ako bi se čovečanstvo okrenulo razvoju tog aspekta svog postojanja - moje duboko uverenje je da bi na taj način: oslobodili mnogo veće potencijale ljudskoga mozga (koji pliva u vodi, a koristimo svega desetak procenata mogućnosti tog organa o kome najmanje znamo), istrebili bolesti, produžili ljudski vek na one mitske dužine koje spominju mnogi tekstovi (nemoj sad neko da se uhvati "aha - citira tekstove koje omalovažava!" - naravno da citiram. U svakom od tih tekstova postoji fundamentalna istina, koja je temeljno i nepovratno izgubila oblik kroz bezbrojne iteracije "tumačenja" i redigovanja, a te istine su (između ostalih): iz Boga potičemo i u Boga se vraćamo (voda - voda), Bog je čovek - čovek je Bog (voda - voda), Potop se desio. Atlantida je pod vodom, Bog je svuda oko nas...), telepatija, telekineza, teleportacija bi postale uobičajen način života a posedovanje materijalnih dobara izgubilo smisao.

Naravno - celoj ideji treba još mnogo rada, uobličavanja i sistematizacije. Moć je u veri, a ja verujem da se oko ovoga valja potruditi. Makar, zbog toga da ovo svoje iskustvo vratim, na kraju svoga veka, nazad Bogu, da kroz moja iskustva i pamćenja, možda plasiram ideju da čovečanstvo nije (još uvek) izgubljen slučaj i da nam Bog da još malo vremena i šansu da se popravimo, pre nego što nastupi novo pročišćenje planete.

U sledećem delu ću da nastavim u stilu modernih lingvističara, na primer da li su slučajno slične reči:
Voda i Vođa
Water i Father....

Pošalji "O prirodi Boga - 2" na Facebook Pošalji "O prirodi Boga - 2" na Google Pošalji "O prirodi Boga - 2" na My Yahoo! Pošalji "O prirodi Boga - 2" na Live Pošalji "O prirodi Boga - 2" na MySpace Pošalji "O prirodi Boga - 2" na Twitter Pošalji "O prirodi Boga - 2" na Digg Pošalji "O prirodi Boga - 2" na del.icio.us

Ažurirano 03.06.2015. u 15:02, autor: Вук Сварожић

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ...de , de...civilizacija ima pamćenje onoliko...to pamćenje zabeležilo je vodu kao božanstvo....i ne samo u njoj , gotovo da nema tvari ili bak živog oblika da ljudi u njemu nisu smestili boga i učinili ga božanstvom.....to u smislu nekakve religioznosti nije veliko prosvetlenje...čak i to da je u svakom živom obliku prisustvo vode u visokom % - pa i svemu što živi oblici tamane zarad energetskog samoodržanja.....
    ...kosmos je beskrajan...čovekova saznanja polaze od pretpostavke da je voda našoj planeti podarila život i njegov opstanak...zato , tragajući za vodom na planetama u kosmosu , očekuju da otkriju život sličan na našoj planeti....za među planetarni prostor zna se , u njemu nema vode ni u naznakama od bilo kog agregatnog stanja....zasad od milionskog broja planeta , samo nekoliko daju signale da u njihovim atmosverama , pa i na njima ima vode....očogledna naučna istina je da u našem sistemu i njemu bliskim sistemima , samo je naša planeta bogata vodom , pa i životom koji je pod znakom vode....

    ...imaš problem . logički, oću reći tvoj bog voda nije sve prisutan u svakom kosmičkom deliću , pa i nije sve stvoritelj...ako je recimo božanstvo , onda nije kosmički vrhovno božanstvo !
    ...moraćeš ovaj logički problem da rešiš , pre nego što počneš sa nekim drugim logičkim modelima da dokazuješ vodu kao vrhunsko božanstvo....
  2. Вук Сварожић (avatar)
    Nemam osećaj da je ideja o svestvoritelju ispravna - i ona kao i sve ljudsko je podložna mogućnosti greške.
    "A ko je stvorio svestvoritelja?"

    Dakle - božanstvo, Bog i entiteti toga ranga, u mom teološko-duhovnom sistemu, predstavljaju entitete koji su po svojim mogućnostima daleko iznad mogućnosti ljudske jedinke, a moguće i tvorac iste.

    Inače - umalo da zaboravim, trenutne "naučne istine" su samo drugi oblik vere. Svedoci smo da se skoro svakoga dana pojavljuju nova otkrića, koja obaraju prethodno utvrđene "nepobitne činjenice", tako da ako nešto današnja nauka (koja nema pojma šta da radi sa ljudskim mozgom, koji joj je na dohvat i u izobilju) nije dokazala ili je dokazala da jeste/nije - ne znači da sutra neće da bude "puj pike ne važi" - sada je ovo novo (često dijametralno od staroga) prava "istina".

    Za svakoga vernika je njegova "istina" jedina prava Istina.
    Stremljenje ka jedinoj ISTINI ne treba da bude opstruisano zatvaranjem u svoje sitne i ograničene "istine".
    Ažurirano 04.06.2015. u 11:47, autor: Вук Сварожић
  3. 123loncar (avatar)
    ...ti govoriš o bogu....pošto nemožeš da izvedeš logičan zaključak da je tvoj bog ( voda-voda) kosmički sveprisutan , a postojanje kosmosa ne možeš logički da opovrgneš , posve je logično da uvedeš u šemu nešto što je stvorilo kosmos u čijim minornim sverama ima vode a sa njom i božanstva voda-voda !...
    ...to je sve logična stvar....i pre nas ,ljudi su o ovom problemu razmišljali i posve logički konstruisali šemu nebeskog prestola...
  4. Вук Сварожић (avatar)
    Немачки етнолог и митолог Адолф Вутке скренуо је пажњу да су Немци имали слично схватање душе као и Словени. Наиме, душа се увек јавља у таквим облицима да означава нешто малено. "Душа се само с једне стране разликује од тела, али са друге сама се показује опет као нешто телесно чулно". Међутим, она не мора бити са телом непосредно сједињена, већ може тело повремено и да напусти, и то редовно тако што душа излази "кроз уста, и тада се појављује у различитим облицима, најчешће (и готово свуда) као миш". Ожеднелом човеку који спава душа излази на уста, па као и миш одскакуће од тела до воде те се тамо напије. "Заспало дете не сме да има отворена уста, јер му у супротном душа може умаћи као бели миш". Негде се верује да се душа код таквих излазака из човечјег тела појављује и као змија, муха, као лептир, или као пламичак посебно када човек умре. Било како било, таква је душа "увек и свуда нешто малено, лако, покретно. Сасвим је редак пример да душа из тела излази у свом људском облику" (Wuttke, 1900: 53-54).
    Моје мишљење, да не кажем - вера, је да је у питању вода. Вода, која у себи носи информацију, без обзира на промену агрегатног стања.
  5. Вук Сварожић (avatar)
    Култ воде и извора. Опште је уверење да у сваком српском крају има по која оглашена здрава вода, код које се свет скупља, у њој се купа, умива се или је пије. Такви се извори често походе о Видовдану. Болесни људи се умију водом са тих извора, па марамицом или пешкиром обришу очи и лице, а затим ове предмете оставе крај врела, са веровањем да је на њих магијским путем пренесена њихова "болест" и као таква остављена крај извора, где сада долази у контакт са доброхотним Видовим демонима. Такве пешкире, марамице посвуда видимо крај "лековитих извора". Они су табуисани, не додирују се - будући да се сматрају религијски "нечистим", јер су, према контагиозној магији, инфицирани болешћу. "Лековитом водом" сматрала се и тзв. "неначета вода", која постоји у недосегнутим дубинама каквих пећина. Жива вода која извире из врела јесте, као и киша, божанска крв, семе неба. Често је ова вода лековита стога што је на месту где је извор, бунар, чесма, сахрањен какав знаменити јунак, чија душа обитава крај воде доприносећи томе што она постаје религијски "чиста" и магијски исцелитељска. У том смислу и у нашој поезији можемо наћи примере да је у част каквог јунака ископан бунар, или посађено родно дрво поред гроба. "Лепо га је уја саранио./.../ До те јеле бунар ископао/.../ Јошт на лепшем месту укопа га, Који прође туд друмом царевим, Раку копа крај друма царева Ко ј' уморан, нека отпочине,/.../ Око гроба столе пометао, А кога је обрвала жеђца Чело главе ружу усадио, Бунар има, нек' утоли жеђцу" А до ногу јелу усадио., (Караџић, III, 1973: бр. 40). Најзад, о св. Јовану остави се крај живе воде жито или корен кукуруза, као својеврсна жртва води. Или се умеси и у живу воду баци нарочити хлепчић направљен од новог брашна, од жита које је те године приспело и затим самлевено: као својеврсна жртва води! Тако и о Видовдану. Велика је магијска моћ проточне воде уопште, а посебно воде која се захвата крај воденица. Врачаре или чињарице често би за своје магије захтевале од "клијената" да им донесу воду, на пример, са "левог", односно "десног" воденичног витла (точка), или пак са места званог "одврата" - где улази вода за воденицу, како би тим и таквим водама сачиниле мађије одговарајућег дејства: да "одврате", "одгоне" злу намеру душмана са одређеног домаћинства, чељадета, или, пак, да "наврну" воду или какво "добро" на своју "воденицу", на свој дом, уколико је реч о томе да треба неку особу супротног пола. а из туђе куће, магијски приволети на брак са својима. Изрази "бела" и "црна магија" одређују се управо према поменутом магијском кључу, односно смеру магијског дејства. И у погребном култу проточна вода, нарочито она у рекама, потоцима, игра важну улогу. Када се након погреба у реци пере одећа умрлога, обавезно се неки мањи део одеће, нпр. чарапа, марамица, намерно пусти низ воду. Тако се и вода која је била крај умрлога, на самртном одру, проспе у реку. "Пролазак крај воде, просипање воде има важно значење као елемент одласка мртвога са света живих у свет мртвих" (Василев, 1985:199).
  6. Вук Сварожић (avatar)
  7. Вук Сварожић (avatar)
    Voda Japanski naučnik, Masaru Emoto, nedavno je sproveo opsežno istraživanje na temu kako se voda ponaša kad se izloži različitim spoljnjim uticajima, kao npr. rečima, muzici, mislima, pa i molitvi. Rezultati do kojih je došao mogu iznenaditi samo one koji nisu imali priliku da dođu u kontakt sa radovima Viktora Šaubergera, čuvenog austrijskog naučnika, koji je još 20-tih godina prošloga veka tvrdio da se voda ponaša kao živo biće tj. da ima svoj život i smrt, i da ako sa njom nepravilno postupamo, ona može da se "razboli," i prenese svoje "bolesno" stanje na sve druge organizme, biljke, životinje i ljude. Na ovoj fotografiji vidimo jedan uzorakzamrznute vodeuzete iz veštaćkog jezera, Fuđivara, uJapanu. Kako vidimo, struktura ove vodeje tamna i amorfna bez formiranja kristala. Masaru Emoto je uzeo nekoliko hiljada uzoraka vode iz izvora, reka i jezera, zatim ih zamrzavao i posmatrao ledene kristale pod mikroskopom. Primetio je da potpuno čista, prirodna voda koja potiče iz planinskih potoka ili izvora, formira perfektne heksagonalne kristalne oblike neobične lepote, dok su kristali koji potiču iz zagađenih ili stajaćih voda - nepravilni i deformisani.
    Posle uzimanja ovog prvog uzorka, sveštenik iz lokalnog hrama, Kato Hoki, održao je jednočasovnu molitvu pored istog jezera. Posle molitve uzet je drugi uzorak vode, zamrznut - pa fotografisan. Ovde vidimo da je voda sada formirala perfektnu šestougaonu kristalnu strukturu. Ovde vidimo heptagon (sedmougaoni kristal) za kojeg Masaru Emoto kaže da je dobijen iz istog uzorka vode i da takav kristal nikada pre, u toku više od 10 000 izvedenih eksperimenata - nije video. Ovo je fotografija destilovane vode. Razni uzorci destilovane vode su formirali raznovrsne oblike ali ni jedan nije pokazao kristalnu strukturu. Kada je Masaru Emoto kasnije takvu vodu izlagao klasičnoj muzici, voda je počela da formira pravilne kristale, po kojima se čak moglo znati da li joj se određena kompozicija "sviđa", ili ne. Tako recimo nakon "slušanja" Baha, kristali koje je ta voda formirala bili su skoro perfekne strukture. Voda je odgovorila ovakvim kristalima na Mocartovu 40-tu Simfoniju
    Posle pesme Elvisa Prislija "Heartbreak Hotel", voda je formirala kristale koji su bili napuknuti ili izgledali kao slomljeni, po sredini!?! Destilovana voda je čak formirala vrlo lepe kristale i ako joj se reklo - hvala, ili uputio bilo kakav znak pažnje ili ljubavi. Ako bi se na flašici sa uzorkom vode napisalo: Adolf Hitler, ili ako bi se taj uzorak izložio muzici tipa tehno ili heavi metal, a isto tako kad bi joj se uputila neka pogrdna reč - voda bi odgovarala ovakvim tipom amorfnih struktura, bez formiranja kristala. Poruka je jasna, u svakom slučaju, čini se da njoj ta vrsta vibracija nikako ne odgovara. Još jedna od neverovatnih reakcija primećena je nakon što se u čašu vode doda samo jedna kap aromatičnog ulja bilo koje biljke. Ledeni kristali posmatrani kasnije pod mikroskopom imaju oblik cveta te iste biljke. Na ovoj fotografiji vidimo slučaj kada su u vodu stavili kap arome kamilice. Tako, ako vodi dodamo samo malo ekstrakta neke prirodne lekovite materije ili biljke, ona zadržava i oponaša njihovo lekovito svojstvo, čak ako se i nebrojeno puta razredi, njena kristalna svojstva ostaju nepromenjena!?! Na ovim slikama vidimo kristale vode posle dodatka ekstrakta biljke "mačja kandža" (Kurakura) koja se koristi u Južnoj Americi za pojačanje imuniteta, kao i nakon dodatka imunoloških faktora iz kozjeg mleka.
    (Slične kristale voda formira i nakon izlaganja frekvencijama od npr. 528, 639 ... Hz i čini se da ima veoma lekovito dejstvo na ljudski organizam) Život vode Voda je akumulator i transformator svih energija koje potiču na zemlji i u svemiru, i baza života na našoj planeti. Kada padne na zemlju u obliku kiše, ponaša se kao dete koje je upravo došlo na svet. Potpuno je čista i ne sadrži nikakve strane minerale i elemente. Na svom putu kroz zemlju ona absorbuje sve na što naiđe, dok se na kraju ne pojavi kao "zrela osoba" na nekom svom vrelu, i onda nastavi svoj životni tok u obliku potoka, reka i jezera, ulazeći usput u interakciju sa svim životnim procesima na zemlji. Kao mlada, tek došla na svijet, ona je nepogodna za piće, jer i na svom putu kroz probavni trakt čoveka ona skuplja minerale iz njegovog organizma koji su joj potrebni za "rast" tako da npr. destilovana voda, nakon duže upotrebe, može da prouzrokuje ozbiljne probavne smetnje. (Prema nalazima Keneta S. Dejvisa i Džona A. Deja, prirodna izvorska voda se sastoji od 18 različitih molekularnih jedinjenja i 15 raznovrsnih jona, što ukupno čini 33 komponente. Destilovana voda i "kišnica", za razliku od izvorske vode, ne sadrže te elemente. To bi značilo da je prirodna voda nešto mnogo više nego "H2O" - tj. jedinjenje 2 atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika.) Tako, kao i dete, ona u početku samo uzima a ništa ne daje, međutim, kad odraste, ona nam vraća sve ono što je do tada uzela, ili možda bolje rečeno - posudila. Voda i pamti Francuski profesor, Žak Benveniste, sa Francuskog Nacionalnog Instituta za Zdravlje i Medicinske Nauke, u Parizu, je još 1983g. izveo jedan eksperiment čiji su rezultati uzdrmali ortodoksni naučni svet, jer su pobili temelje na kojima počiva "moderna" fizika - i naučna misao uopšte. On je jednu vrstu vrstu belih krvnih ćelija koje se zovu - bazofili izlagao dejstvu anti-imunoglobulina E (aIgE), koji inače ima biološku osobinu da neutrališe bazofile. Hteo je da vidi u kojoj najmanjoj koncentraciji će aIgE da ostvari efekat na bazofilne ćelije. 4 U tom eksperimentu on je dodavao jednu kap, homeopatskim rečnikom rečeno, - "majčinske otopine" (u ovom slučaju - aIgE) u 99 kapi destilovane vode, a onda je tu smesu mućkao 30 sekundi. Nakon toga je uzeo jednu kap od te nove smese pa ju dodao u drugih 99 kapi destilovane vode. Ponovio je takav proces 120 puta i nakon svakog razređenja još uvek je dolazilo do reakcije aIgE sa bazofilima. Ako pokušamo da upotrebimo "malo" brojeva, to znači da je na kraju inicijalna otopina aIgE bila razređena u odnosu 1:1+23 nule (broj koji je teško rečima izraziti), i još uvek je ta nova otopina ostvarivala efekat na bazofilne ćelije. Kada su izvršili statistička izračunavanja, pokazalo se da je već posle 23-ćeg razređenja, 100 triliona biliona molekula destilovane vode bilo dodano na svaku molekulu anti-imunoglobulina E, što znači da ni jedna molekula aIgE nije već odavno mogla da bude prisutna u novoj otopini, a do reakcije je još uvek dolazilo. Na kraju je zaključeno da je reakcija koja se još uvek odvijala mogla samo da bude rezultat FIZIČKE MEMORIJE VODE. Da stvar bude interesantnija, pokazalo se da je otopina koja je 37 puta razređena, bila više nego duplo efikasnija od one razređene samo 3 puta!? ( To je još pre 200 godina otkrio "otac" homeopatske medicine, Semjuel Haneman) Naravno, iako "naučno" uspostavljeni "matriks" sve više liči - na kulu od karata, on još uvek ne sme da se ruši, te su rezultati i ovog eksperimenta vrlo brzo zataškani. U svakom slučaju baza na kojoj počiva homeopatska medicina je ovim eksperimentom bila i naučno dokazana, jedini je problem ostao to što sada znamo da voda zapamti i desetine hiljada raznoraznih hemikalija koje ispuštamo u atmosferu, reke i mora, i da bez obzira na to koliko je kasnije "glancamo", filtriramo, "tretiramo" hlorom, fluorom itd. ona nam uredno vraća sve što smo u nju "uložili" (ili odložili). Voda je ogledalo ljudske svesti. Čovek je nekada davno prvi put sebe ugledao - u vodi nekog potoka, reke ili jezera i voda mu je vrlo dugo služila kao jedino ogledalo. I danas nam voda većine reka i jezera može da posluži kao ogledalo, jedino što mi više ne želimo da se pogledamo u njemu. Već znamo da su slabe šanse da ćemo videti nešto, a možda se i podsvesno bojimo da bi ono malo što bi se možda i moglo nazreti - odrazilo našu pravu sliku. Otkriće Masaru Emota pruža nam nadu, da bi možda mogli makar da zamolimo vodu - da nam oprosti za naše nepravedno ponašanje prema njoj. korištena literatura: Messages From Water, Masaru Emoto Living Energies, Callum Coats The Memory of Water - Michel Sciff Nexus Magazine, Vol 3, No 4
  8. 123loncar (avatar)
    ...ja mislim da svaka materija sa svojom energijom ima život , svoje takozvano "ja"....no našoj svesti taj život je neprihvatljiv...jerbo dolazi do zaključka da je onda ona spreg , gotovo beskonačnog lanca ličnosti....tad sebe vidi totalno kao tuđu tvorevinu , zavisnu od tog tuđinstva...a onda je nemoguće i oboženje....jer tad je ono naprosto ludilo , lično...jer složeni oblici samo mogu da se razgrade na sastvane elemente ili niže oblike tih svojih sastavnih elemenata...oću reći , nema onostranog života...džaba krečimo , uludo proćerda svak svoje vreme....

    ...a voda , rekao bih ovo zna !

    ....bilo je više tekstova o takozvanom životu vode , čak sa ozbiljnim istraživanjima ...i vredi o tome razmišljati !
  9. Вук Сварожић (avatar)
    Ne znam da li da se stidim ili ponosim, ali sam ovih dana saznao da je protoBog Egipta i Vavilona - Voda, bez personifikacije u smeru humanoidnosti.