Reči - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Reči

Oceni ovaj blog
Cuang Ce: “Izvan područja riječi vlada saglasnost. Ta se saglasnost ne može dovesti do saglasnog izraza u riječima. Riječi se nikad ne podudaraju potpuno s tom saglasnošću. Zato je potrebno snaći se bez riječi. Ko razumije taj govor bez riječi, taj može čitav život govoriti, a da ne izusti ni riječ, može čitav život ćutati, a ipak je govorio.

Život je ograničen, ali znanje nije. Ako ograničeno koristiš da bi dostigao bezgranično, bićeš u opasnosti. Još je opasnije ako to razumiješ, a i dalje težiš znanju.

Ako je postojalo vrijeme kad je bilo ništa, onda je moralo postojati i vrijeme kad nije bilo ni toga ništa. To ništa je, dakle, nekad nastalo. Može li se onda reći da li ono pripada biću ili nebiću? Čak ni za riječi koje sam upravo izgovorio ne mogu reći da li nešto znače ili ne znače ništa.”

-Iako ovo tvrdjenje ima dubinu, ono takodje sadrzi i elemente povrsnog uvida, sto uvek rezultira odredjenom protivrecnoscu u zakljucivanju. Ocigledno je da je Cuang Ce bio svestan toga pa, je konradiktornost svoga zakljucivanja pokusao izbeci nejasnocom, da bi zadrzao valjanost svoje pocetne premise o beznacajnosti reci. Po toj premisi njegovo uverenje ili ideja, kojoj on pridaje znacaj, je iskazana kroz reci pa, shodno tome nema znacaj, iz cega je i nastala nedoumica.

Slazem se sa Cuang Ce da su reci ogranicene i da se njima ne moze uvek izraziti dublji uvid i osecanja. Ipak, da li su one zaista beskorisne, odnosno da li se smisao pronalazi i izrazava samo cutanjem?

Ako su reci beznacajne i ako se sve moze reci cutanjem, zasto su ove reci morale biti izgovorene? Da li su one uopste mogle biti izgovorene cutanjem? Ocigledno je da nisu jer, da jesu tada ne bi bile ni izgovorene. U svakom slucaju mogle su biti misljene ili izgovorene samom sebi, ali ne i drugima.

Od kuda potreba da se ove reci izgovore drugima? Nesumnjivo iz procene da nose odredjenu spoznaju ili korisno znanje. Prema tome, da bi drugi imali korist, neophodno je da se reci izgovore. U protivnom, one ostaju beskorisne za druge. Nije li to potvrda da su reci takodje korisne, znacajne i svrsishodne jer, zadovoljavaju odredjene potrebe ljudi?

Pored toga, reci takodje doprinose kvalitetnijoj i efikasnijoj komunikaciji. Mada se neke stvari mogu reci bez reci, kroz ponasanje, postoje i takvi momenti gde samo ponasnje nije dovoljno da se ostvari razumevanje medju ljudima.

Kada je covek sam, on moze funkcionisati tako sto govori cuteci ili misleci. Tu ne postoji nikakav problem. Medjutim, kada je u kontaktu s drugim ljudima, njegovo cutanje prestaje biti funkcionalno jer, sprecava razmenu misljenja, a time i uspostavljanja saradnje.

“Zivot je ogranicen, ali znanje nije.” Ova izreka je diskutabilna, jer, je sustina i zivota i znanja svest. Zatim, “Ako ograničeno koristiš da bi dostigao bezgranično, bićeš u opasnosti. Još je opasnije ako to razumiješ, a i dalje težiš znanju.”

Po definiciji bezgranicnost je sveobuhvatnost pa, bi shodno tome morala sadrzati ili obuhvatati i ogranicenost. Iz toga proizilazi da je ogranicenost deo bezgranicne celine, pa se bezgranicnost i ogranicenost ili tacnije, ogranicenosti nalaze u uslovljenom odnosu celine i delova.

Mada se celina ili bezgranicnost nikada ne moze u potpunosti dostici, ona se moze dostizati i to upravo kroz svoje ogranicene delove. U ovom slucaju celina je svest koja ima potencijal neprestanog razvoja, samim tim sto je bezgranicna. Zivot (kojeg mi znamo u ovoj dimenziji) je samo jedna od manifestacija toga razvoja.

On se ispoljava kao svesnost ili ogranicena spoznaja nastala stalnom aktivnoscu misli. Medjutim, takva ogranicena spoznaja takodje ima karakteristiku razvoja jer, sacinjava deo svesti ili celine, tako da se nalazi u stalnom medjusobnom odnosu i uslovljenosti s bezgranicnoscu.

Da bi doslo do razvoja ogranicenog dela svesti ili svesnosti ona mora biti u interakciji sa svojim visim, bezgranicnim potencijalom ili celinom. Razvoj svesnosti ili ogranicene spoznaje u vidu misli i reci je veoma znacajan i to pravo za razvoj bezgranicnosti. Jer, razvoj ogranicenosti ili delova celine takodje uzrokuje i razvoj celine ili bezgranicnosti. Zato se progresivni ili smisaoni razvoj ostvaruje kroz balansiranu zastupljenost govora i cutanja.

Pošalji "Reči" na Facebook Pošalji "Reči" na Google Pošalji "Reči" na My Yahoo! Pošalji "Reči" na Live Pošalji "Reči" na MySpace Pošalji "Reči" na Twitter Pošalji "Reči" na Digg Pošalji "Reči" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. faraonn (avatar)
    ...cjelina i bezgranicnost postoje u odnosu pribliznom
    ali medju njima ,mislim, ne mozemo staviti veznik 'ili'
    cjelina je konacna
    bezgranicnost se nastavlja izvan svih granica
    jer,
    i dio bezgranicnog je bezgranicno isto...
    ...znam diskutabilnost ove teorijice
    ali volio bih njen nastavak...jutros ga nemam u volji...
    Pozdrav i lijepo Vam jutro zelim,
    Faraonn
  2. sofija06 (avatar)
    U ovom slucaju termin celine predstavlja apsolutno Sve, sto znaci i ograniceno i bezgranicno. “Deo” je sam po sebi ogranicen, pa je “deo bezgranicnog” ogranicenost unutar bezgranicnog. Ali, s obzirom da su ogranicenost i bezgranicnost komplementarne suprotnosti, one se nalaze u stalnoj interakciji ili medjusobnoj uslovljenosti i zavisnosti, cime stvaraju ili razvijaju jedno drugo.
  3. faraonn (avatar)
    ...citam Rumijevo djelo-Jedino Sve-
    i sad tvoje-i ograniceno i bezgranicno...
    mislim da je dio bezgranicnog
    isto bezgranicno
    ali ne kao jedno od bezgranicnih u skupu koji cine apsolutno bezgranicno
    jer ne mozemo dodavati ili oduzimati od bezgranicnog
    ono ostaje,-bezgranicno...
  4. sofija06 (avatar)
    Faraonn, ja sam vec iznela svoje misljenje po tom pitanju pa, smatram da nema svrhe da ga opet ponavljam. Ako se ti s njim ne slazes, to je ok. Svako ima pravo na svoje misljenje. U svakom slucaju, hvala za javljanje i komentar.