Odgovor II - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Odgovor II

Oceni ovaj blog
Mada je Sin kao pocetna, sazeta ideja, misao ili svetlost savrsen jer, je u njemu spoj dubine Oca i visine Svetog Duha, njegovo rasplinjavanje, sirenje, individualizacija oblika ili aktivnost njihovog uskladjivanja uzrokuje nesklad, nemir nerazumevanja, haos, besmisao, patnju ili jednom recju zlo. Otuda se svetlost u hriscanstvu takodje vezuje i uz dijabolicnost Lucifera i pad iz raja u zemaljsko mucenje. Pa, cemu onda individualnost ili tacnije, sta je svrha intelekta?

Bez individualnosti i intelekta ne bi bilo razvoja svesti i zivota. Bez razvoja svesne sirine ne bi bilo ni njene dubine ni visine. Odnosno, bez misljlenja ne bi bilo ni razumevanja kao ni produbljivanja osecanja.

Mnostvo individualnih razlicitih oblika omogucava uocljivost koja aktivira i pokrece njihov intelekt da stice odredjenu spoznaju postojanja. Razvijajuci svoj intelekt ili sirinu misljenja, ostvaruje se visina razumevanja koja obuhvata to sirenje. Ta visina sa svoje strane nadahnjuje misao ili mu daje potrebnu svetlost da prodre dublje u dubinu svojih osecanja iz cega proizilazi jos progresivnija misao, itd.

Dakle, to je neprestani ciklus razvoja ili samoobnavljajnja svesti kroz svoja tri stanja, koja su u hriscanstvu poznata pod nazivima Oca, Sina i Svetog Duha. Njihovo jedinstvo ili kompleksan medjusobni odnos je simbolicno predstavljen krstom koji pokazuje sirinu, visinu i dubinu kao i tacku njihovog spajanja ili jedinstva, odnosno Boga. Slican simbol se takodje nalazi i u egipatskom hijeroglifu ankh koji predstavlja zivot ili besmrtnost, s tim sto on ima elipsu na vrhu kojom se ukazuje na neprestani ciklus samoobnavljanja.

Neosporno je da intelekt, odnosno misao ili misli koje ga sacinjavaju mogu biti izvor besmisla, mucenja, haosa, destrukcije ili jednom recju zla, pored toga sto mogu biti izvor srece, utehe, nade, plemenitosti, konstruktivnosti ili dobra. Zato u hriscanstvu i postoji legenda koja kaze da na jednom ramenu sedi andjeo a, na drugom djavo koji sapucu ljudima protivrecne misli. Zaratrustara takodje govori o dobroj i losoj misli.

Dakle, da li je zaista intelekt ili tacnije misljenje krivo za sve zlo u ovoj dimenziji pa, se shodno tome treba izbegavati? Nije li takvo misljenje jednostrano i nepotpuno posto, kao sto se zna, misljenje takodje moze biti izvor dobra i progresa? Hm. Cak je i apsurdno postaviti pitanje koje analizira misljenje o misljenju ili koje propagira njegovu bezvrednost i stetnost. Jer, sve sto ljudi izgovore a, sto sadrzi neku poruku ili smisao mora biti misljeno.

Nema niceg loseg u individualnosti, intelektu ili misljenju. Sve je to Bogom dano. Zato se ne treba osudjivati vec, razumeti. Treba se razumeti zakonitost razvoja konstruktivnih i destruktivnih misli. Kad nastaju jedne, a kad druge ili sta je njihov uzrok? Kako ih prepoznati i time osposobiti ljude da imaju kontrolu nad njima? Dakle, resenje nije u tome da ljudi prestanu misliti vec, se da se osposobe funkcionalno misliti.

U stvari, ljudi nikada ne mogu, na duzi vremenski period, u potpunosti prestati misliti jer, su stvoreni da misle ili da ostvaruju njihov razvoj preko misljenja. Zato se i kaze da se do Oca moze stici samo preko Sina.

Ipak, proces funkcionalnog misljenja takodje mora ukljuciti i momente nemisljenja, potpune opustenosti, meditacije, kontemplacije kao i refleksije. Zbog toga Zen Budizam, kao i njemu slicna ucenja, ima svoju mudrost posto pomaze da se ne izgubi ili zadrzi samo u vlastitoj individualnosti vec, da se oseti i dozivi spoj s univerzumom koji je sadrzi.
To pomaze da se lakse sacuva unutrasnja ravnoteza i time ne izgubi u “sirini” misljenja koja se okupira samo okolinom i dogadjajima iz nje. Jer, se u tom slucaju gubi veza s celinom svesti ili duhovnom dimenzijom, usled cega pocinju dominirati ego karakteristike u karakteru u vidu beskrupuloznosti, dvolicnosti, koristoljublja, rivalstva, itd.

Znaci, zapostavljanjem razvoja duhovne dimenzije u intelektu dolazi do disfunkcionalnog ili dezintegracionog razvoja licnosti koji se otudjuje, ne samo od okoline vec i od svoje sustine posto ne ostvaruje adekvatnu samospoznaju. Adekvatana samospoznaja uvek rezultira integralnocu i celovitoscu licnosti ili zdravim, odnosno funkcionalnim intelektom koji se ogleda u konstruktivnom i progresivnom razvoju s okolinom.

Zbog toga veoma inteligentni ljudi, koji zapostave svoj duhovni razvoj, i pored prividnog uspeha, nisu u stanju da ostvare osecanje unutrasnjeg mira i zadovoljstva jer im nedostaje visa, duhovna mudrost da osmisle svoju egzistenciju.

Ukoliko se osvrnemo na izgled samog univerzuma, kao i na njegovu naucnu intepretaciju, dobija se neverovatna podudarnost s religijskom. Tako na primer, u univerzumu se uocavaju tri osnovna fenomena i to: tama (Otac), svetlost (Sin) i etericnost (Sveti Duh). Teorija Velikog Praska je posla od pretpostavke da univerzum ima izgled praiskonskog atoma.

U tom slucaju, tamna materija je njegovo jezgro dok su galaksije elektroni koji se krecu po razredjenom spoljasnjem prostoru koji obavija jezgro. Medjutim, posto smo mi veoma blizu jezgra i posto je univerzum mnogo veci nego sto se pretpostavlja, mi nismo u stanju da uocimo taj prostor, ali u svakom slucaju mozemo da osetimo njegovo delovanje jer je primeceno da se univerzum sve vise siri.

Pošalji "Odgovor II" na Facebook Pošalji "Odgovor II" na Google Pošalji "Odgovor II" na My Yahoo! Pošalji "Odgovor II" na Live Pošalji "Odgovor II" na MySpace Pošalji "Odgovor II" na Twitter Pošalji "Odgovor II" na Digg Pošalji "Odgovor II" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Гром (avatar)
    Видим да си начитана, али дрво које расте у сенци других дрвета никада не израсте у велико дрво већ закржљави. Зато је идолопоклонство грех, јер кад имамо идоле ми растемо у њиховом хладу и никада не изађемо на сунце да и сами откријемо нешто ново. Ја се трудим да сам проучавам односе између три личности мога бића, јер створени смо по Божјој слици.Христос је ум Божји, једно од три лица Божја а опет Бог у целости. Шта нам то говори? Да ум у себи има и друга два лица. Да дух у себи има друга два лица као и отац што има. Ако смо ми као умови христова браћа онда и ми у свом бићу имамо и друга два лица. Бог отац живи у вечности и он је савршен, Дух прожима и вечност и време, као да једним оком гледа шта отац ради а другим на сина. А сину је допало да живи у времену несавршен живот.. Јер како би Бог био савршен ако би му фалило несавршенство. Зато је он делу свога бића доделио да живи несавршен живот у времену и то је припало сину, уму Божјем. Онда можемо да истражујемо шта је посао којег лица, И видимо да дух покреће наше тело, он регулише хемијске процесе у ћелијама итд. ум је ту да машта , да креира, итд. Све што треба ми као умови да радимо је да се не мешамо у посао друга два лица, тако што ћемо да бринемо страхујемо,итд. Значи кад син машта, креира, има поверења у Бога да ће он остварити оно што је ум измаштао., онда су три лица у хармонији и све иде као песма. А када син ислањајући се на интелект почне да ради оно што је посао друга два лица онда долази до несклада у коме испаштају сва три лица подједнако.
  2. sofija06 (avatar)
    Grom, ocigledno je da ti imas svoje misljenje od kojeg ne zelis odustati, i to je ok. Do mene je bilo da iznesem svoje misljenje, a da li ce ga ljudi prihvatiti ili kako ce ga tumaciti, vise nije do mene vec, do njih? Pozdrav i sve najbolje!