Odgovor I - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Odgovor I

Oceni ovaj blog
Nije mi poznato verovanje da je razum deo intelekta ali, se slazem s tobom da je takvo verovanje pogresno. Intelekt, kao i razum je deo svesti. Sta je svest? Svest je neuhvatljiva, misteriozna sustina univerzuma, odnosno zivota i postojanja koja po svemu ima karakteristike Boga.

Hriscanstvo definise Boga kao jedno koje je u isto vreme troje ili Otac, Sin i Sveti Duh. Mada se Trojstvo predstavlja kao jedinstvo tri osobe, mislim da je takvo crkveno tumacenje dosta pojednostavljeno. Da je termin svesnih stanja adekvatniji i pogodniji za interpreatciju njihove kompleksnosti kao i njihovog odnosa. Kao sto je receno, Bog je i Otac i Sin i Sveti Duh. Ali, Otac, nije ni Sin, ni Sveti Duh, kao sto ni Sin nije Otac ili Sveti Duh. Dakle, izmedju njih postoji bitna razlika ili suprotnost.

Medjutim, u isto vreme, oni su isprepleteni, kruze, nose jedno drugo ili se transformisu i stvaraju jedno drugo pa, Otac daje ili radja Sina. Po katolickom ucenju Sveti Duh proizilazi iz odnosa Oca i Sina.

Kroz takvo trojstvo svest, jedno ili Bog uvek jeste posto, ne nastaje niti nestaje, vec neprestano kruzi, transformisuci se u svoja suprotna stanja, koja stvaraju sve sto postoji. Time je Bog sadzan u svemu, kao sto je i sve sadzano u Bogu. Trojna karakteristika Boga omogucava njegovo neprestano samoobnavljanje koje se manifestuje kao smisao i zivot.

Da li je ovakvo hriscansko ucenje zaista proizvoljno ili ima neku osnovu? S obzirom da je zivot u univerzumu neodvojiv od svesti, mislim da bi trebalo poci neposredno od nase vlastite svesti. U nasoj svesti postoje tri osnovne razlike ili suprotnosti i to: osecanje, misljenje i razumevanje koji analogno odgovaraju pojmovima Oca, Sina i Svetog Duha.

Za Oca se kaze da je ljubav. Prema tome, Otac predstavlja nemanifestovanost osecanja, odnosno sazeti svesni intenzitet koji se poredi s neshvatljivom dubinom, samim tim i tamom jezgra. Sin se povezuje sa svetloscu cime dobija karakteristiku misli ili intelekta, dok Sveti Duh simbolise razumevanje koje se povezuje s etericnoscu prostora.

Mada postoji dosta razlicitih duhovnih ucenja, koja na prvi pogled izgledaju protivrecna, ona cesto oznacavaju istu pojavu samo iz drugog aspekata ili pod drugim imenom. Zato mislim da je potrebno da se neki pojmovi i ucenja bolje razmotre.

Napred je navedeno da se Otac poistovecuje sa svesnom nemanifestovanoscu i tamom, ali isto tako i s ljubavlju. Takodje je poznato da se telo, odnosno materija takodje povezuje s tamom, mirovanjem ili inercijom. Pored toga, pojam duse je veoma blizak pojmu Oca jer se takodje povezuje s osecanjima i necim sto je unutar tela, za razliku od duha koji predstavlja nematerijalnost izvan tela. Kako to objasniti?

Po pravoslavnom ucenju, Sveti Duh proizilazi iz Oca. Dok je Otac sazet unutra, dotle je Sveti Duh raspostanjen izvan. Zato se za osecanja obicno kaze da predstavljaju jezgro (sazetost ili dubinu) svesti, dok se duh poredi sa svesnom visinom. Lao Ce za Tao kaze da je i u sebi i izvan sebe kao i to da je skriven u tami.

Ono sto je skriveno u tami ili mnostvu razlicitih osecanja je ljubav. Ljubav je jezgro jezgra ili samo njegovo srediste koje se neprestano produbljuje tako sto se sazima. Medjutim, takvo sazimanje ili gustina tame u isto vreme stvara razredjenost duha ili drugim recima, sto se ljubav vise produbljuje, to duh vise raste u razumevanju.

Po jednom budistickom ucenju taj proces se odvija sve dotle dok ljubav ne dostigne kulminaciju punoce a, duh razumevanja, usled cega dolazi do njihove transformacije, pa to sto je izvana ulazi unutra a, to sto je unutra izlazi van. Hindu religija takav proces poredi s disanjem ili udisajem i izdisajem.

Znaci, iako Otac i Sveti Duh predstavljaju komplementarne suprotnosti, oni su u sutini isto jer njihova komplementarnost predstavlja samo dve razlicite strane jednog istog novcica, u ovom slucaju procesa disanja. U tom procesu uzrok i posledica se izjednacavaju kroz neprestanu nazimenicnost pa, ono sto je posluzilo kao uzrok postaje posledica i obrnuto. Kao u primeru o koki i jajetu. Koka daje jaje a, jaje opet koku.

Medjutim, ono sto omogucava sazimanje Oca (osecanja), odnosno visinu Svetog Duha (razumevanja) je Sin ili misao koji se, pored svetlosti, takodje povezuuje uz Rec, Logos ili zakon reda koji se nalazi u strukturi svakog oblika. Zato ga svako zivo bice ima u vecoj ili manjoj meri kao inteligenciju ili intelekt. Kod ljudi je ona dostigla narocitu kompleksnost jer joj je data sposobnost da otkriva zakonitost reda zasnovanu na logicnom, uzrocno posledicnom odnosu.

Ne samo sto logika omogucava ljudima zajednicku osnovu za medjusobno razumevanje, nego ih takodje vodi do granice vlastitog razumevanja, jer ih suocava s misterijom postojanja a, time i visom svescu univerzuma.

Sin je veza izmedju Oca (osecanja) i Svetog Duha (razumevanja), pa prema tome ima karakteristike i jednog i drugog, ali nije ni jedno ni drugo, vec je takodje njihova komplementarna razlika. Ono po cemu se Sin razlikuje i od Oca i Svetog Duha je manifestovanost ili aktivnost ostvarena oblikom. Otac i Sveti Duh kao tama i etericnost su bezoblicni pa se iz ogranicene perspektive oblika, pogresno odredjuju kao nepostojanje ili nista jer, nemaju aktivnost karakteristicnu za svest ili zivot oblika.

Dakle Sin ili svetlost daje oblik. S njime nastaje “svesna sirina” preko ekspanzije razlicitih, individualnih oblika. Time se stvara aktivnost jer dolazi do njihove medjusobne interakcije. Svetlost kroz oblik takodje nosi i zvuk koji izvire iz bezvicne gustine tame ili tela u vidu sazetih osecanja pa, otuda svako telo odaje svoj zvuk radosti, bola, patnje, zadovoljstva, itd.

Ljudi imaju neodoljivu potrebu za komunikacijom posto iz duse izviru reci koje se moraju manifestovati i time obelodaniti unutrasnje stanje njihovog bica. Ta potreba je prisutna kod svih zivih bica. Zato se svako zivo bice oglasava svojim zvukom. Ptica cvrkutom, pas lavezom, petao kukurikanjem, itd.

Za razliku od zvucne dimenzije oblika ili Sina, dimenzija Svetog Duha je mirna ili bezvucna. Ona obuhvata sve te oblike i time ostvaruje potpuno ili savrseno razumevanje i uvid u njih. Zato Sveti Duh predstavlja visinu svesti. Otac dubinu, a Sin sirinu. Otuda trodimenzionalnost ovog univerzuma kao i nas samih.

Mi u sebi posedujemo nemanifestovanu ili nesvesnu dimenziju duse i duha u vidu dubine osecanja i visine razumevanja, ali isto tako imamo manifestovanu dimenziju svesnosti ili intelekta. Intelekt razvija individualnost kroz neprestanu ekspanziju aktivnosti ili sirenje misljenja.

Pošalji "Odgovor I" na Facebook Pošalji "Odgovor I" na Google Pošalji "Odgovor I" na My Yahoo! Pošalji "Odgovor I" na Live Pošalji "Odgovor I" na MySpace Pošalji "Odgovor I" na Twitter Pošalji "Odgovor I" na Digg Pošalji "Odgovor I" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari