Основни услов исправног функционисања легалне институције је поштовање процедура, предвиђених важећим законима и правилницима. И обрнуто - непоштовање процедура сигуран је знак да легална институција постоји само формално, и служи као параван некој илегалној, паралелној структури, некој сивој еминенцији која има реалну власт у својим рукама, мимо свих закона и прописа.
КО У ИМЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ ПОТПИСУЈЕ КАПИТУЛАЦИЈУ?
Кад би српски народ одлучивао референдумом, никада не би било могуће да Влада Србије изнесе предлог "Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији". Цео предлог тог Закона доступан је на сајту parlament.sr.gov.yu, а ми ћемо овде цитирати само неколико стравичних детаља:
Укратко, амерички војници ће имати пуну слободу кретања по Србији, биће наоружани до зуба, нико их неће заустављати, легитимисати, проверавати радиоактивни товар који превозе, а ако они неког мештанина оштете, повреде или убију, то може разматрати само суд у Америци, и то у складу са америчким законодавством. Наша деца неће бити безбедна не само на улици, него ни у подруму или шпајзу - где год да их сакријете, јер амерички војник свуда може да уђе и да уради све што му падне на памет, и за то може одговарати само пред америчким судом на америчкој територији. Може да убије не само наше дете на улици, него и нашег војника, полицајца, министра... наше кучиће, мачиће, кокошке... Може да ради све оно што су конквистадори радили кад су се искрцали на америчко тле. То је отеловљење оне слободе коју проповеда Игњатије Мидић - пролетерске слободе, лишене било каквих моралних и етичких закона. Биће то као у америчкој пуцачкој видео-игрици - пуцај до миле воље (само што овде неће бити опција "undo"). То је буквална и апсолутна слобода од свега постојећег. О таквој слободи Американци не могу ни да сањају код своје куће.
Нису узалуд певали комунисти: "Америка и Енглеска биће земља пролетерска". То се остварује на територији Србије. Ево погледајте:
Ако дође до било каквог крупнијег спора, нема суда који би могао да санкционише њихову слободу:
Ко је састављао текст овог Споразума? Нека нам неко каже КО ради овакве ствари?
Нема одговора. Овакве ствари ничу из мрака. То је онај мрак-људождер, за који се каже: немој да те поједе мрак.
На крају крајева, није битно ко је састављао, довољно је што видимо ко је потписао: Борис Тадић и Кондолиза Рајс. Већ смо писали о томе да је Вук Бранковић мила мајка у поређењу са данашњим глобалистима. Он није дошао на Косово да се бори против непријатеља, али није ратовао против српског народа. А ови данас отворено ратују против српског народа на страни непријатеља. Кад су хрватски новинари питали Бориса Тадића да ли се поноси што је председник Србије, он је одговорио одрично. Српски језик је устима и срцем свога највећег песника исказао однос према издајнику: "Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству? Тако ли се цијени поштење?" Али те речи су сувише благе за потписника овог споразума и предлагаче овог закона. Неумесно је и помињати изразе "отачаство" и "поштење" близу њихових имена.
Никада српски народ на референдуму не би прихватио овај монструозни споразум са "милосрдним анђелима". Али народ се и не пита, јер овакве одлуке "у име народа" доноси повлашћени колегијум недодирљивих.
КО У ИМЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ ПОТПИСУЈЕ КАПИТУЛАЦИЈУ?
Кад би српски народ одлучивао референдумом, никада не би било могуће да Влада Србије изнесе предлог "Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији". Цео предлог тог Закона доступан је на сајту parlament.sr.gov.yu, а ми ћемо овде цитирати само неколико стравичних детаља:
У циљу спровођења овог споразума, особље Сједињених Држава има право на слободу кретања у Републици Србији.
Особље Сједињених Држава овлашћено је да носи униформу за време обављања службених дужности у вези са активностима у складу са овим споразумом и да носи оружје док је на дужности уколико је на то овлашћено сопственим наредбама.
Осим захтева за накнаду штете који произилазе из уговора, Стране (Србија и САД) се одричу права да подносе захтеве у вези са штетом, губитком или уништењем имовине друге Стране или услед повреде или смрти особља једне од Страна насталих приликом обављања службених дужности у складу са овим споразумом.
Захтеви трећих лица који се односе на штету или губитак које је проузроковало особље Сједињених Држава решаваће Сједињене Државе у складу са законима и прописима Сједињених Америчких Држава.
Укратко, амерички војници ће имати пуну слободу кретања по Србији, биће наоружани до зуба, нико их неће заустављати, легитимисати, проверавати радиоактивни товар који превозе, а ако они неког мештанина оштете, повреде или убију, то може разматрати само суд у Америци, и то у складу са америчким законодавством. Наша деца неће бити безбедна не само на улици, него ни у подруму или шпајзу - где год да их сакријете, јер амерички војник свуда може да уђе и да уради све што му падне на памет, и за то може одговарати само пред америчким судом на америчкој територији. Може да убије не само наше дете на улици, него и нашег војника, полицајца, министра... наше кучиће, мачиће, кокошке... Може да ради све оно што су конквистадори радили кад су се искрцали на америчко тле. То је отеловљење оне слободе коју проповеда Игњатије Мидић - пролетерске слободе, лишене било каквих моралних и етичких закона. Биће то као у америчкој пуцачкој видео-игрици - пуцај до миле воље (само што овде неће бити опција "undo"). То је буквална и апсолутна слобода од свега постојећег. О таквој слободи Американци не могу ни да сањају код своје куће.
Нису узалуд певали комунисти: "Америка и Енглеска биће земља пролетерска". То се остварује на територији Србије. Ево погледајте:
Оружане снаге Сједињених Држава и особље Сједињених Држава ослобођено је од плаћања пореза и других сличних дажбина које се примењују у Републици Србији. Оружане снаге Сједињених Држава и особље Сједињених Држава могу да увозе, извозе и користе у Републици Србији личну имовину, опрему, залихе, материјале, технологије, спроводе обуку и пружају услуге ради извршавања овог споразума. Такав увоз, извоз и коришћење биће изузети од поступака инспекције, дозвола, других ограничења, плаћања царина, пореза и других дажбина које се примењују у Републици Србији.
Ваздухоплови, возила и пловила Сједињених Држава ће бити изузети од поступка инспекције.
Ако дође до било каквог крупнијег спора, нема суда који би могао да санкционише њихову слободу:
Стране ће консултацијама или, уколико је потребно дипломатским путем, решити било који спор у вези са применом или спровођењем овог споразума или техничких аранжмана и неће спорове уступати суду или трећим странама на решавање.
Ко је састављао текст овог Споразума? Нека нам неко каже КО ради овакве ствари?
Нема одговора. Овакве ствари ничу из мрака. То је онај мрак-људождер, за који се каже: немој да те поједе мрак.
На крају крајева, није битно ко је састављао, довољно је што видимо ко је потписао: Борис Тадић и Кондолиза Рајс. Већ смо писали о томе да је Вук Бранковић мила мајка у поређењу са данашњим глобалистима. Он није дошао на Косово да се бори против непријатеља, али није ратовао против српског народа. А ови данас отворено ратују против српског народа на страни непријатеља. Кад су хрватски новинари питали Бориса Тадића да ли се поноси што је председник Србије, он је одговорио одрично. Српски језик је устима и срцем свога највећег песника исказао однос према издајнику: "Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству? Тако ли се цијени поштење?" Али те речи су сувише благе за потписника овог споразума и предлагаче овог закона. Неумесно је и помињати изразе "отачаство" и "поштење" близу њихових имена.
Никада српски народ на референдуму не би прихватио овај монструозни споразум са "милосрдним анђелима". Али народ се и не пита, јер овакве одлуке "у име народа" доноси повлашћени колегијум недодирљивих.
