Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi

Oceni ovaj blog
Jadni, bedni i bezumni narodi, države tvrdoglavi u svojoj nevolji i slepi prema sopstvenom
dobru! Dopuštate da vas lišavaju najvećeg blaga na sopstvene oči; s njiva vam se uzima ćar, domove vam pljačkaju, porodicu i imetak otimaju. Živite kao da baš ništa ne možete smatrati za svoje; prosto se čini da ste srećni što su vam oduzeli imanje, porodice, goli životi. Sve to razaranje, nesreća, propast, zadesili su vas ne zbog stranih neprijatelja, nego zbog jednog neprijatelja kome ste vi dali moć koju ima, za koga hrabro idete u rat, za čiju veličinu ne odbijate da smrti ponudite svoje telo. On koji tako vlada vama ima samo dva oka, samo dve ruke, jedno jedino telo, ne više od bilo koga među brojnim stanovnicima vaših gradova; zaista nema ništa više od one moći koju mu vi poveravate da bi vas uništio. Odakle mu toliko očiju da vas uhodi, ako mu ih vi sami ne omogućite? Otkud mu toliko ruku da vas udara, ako ih nije pozajmio od vas
samih? Stopala kojima gazi po vašim gradovima, odakle mu, ako to nisu vaša? Otkud mu moć nad vama, sem uz vašu pomoć? Kako bi se usudio da nasrne na vas da nema vašu saradnju? Šta vam može ako vi sami ne zažmurite pred lopovom koji vas pljačka, ako ne sarađujete s ubicom koji vas ubija, ako niste sopstveni izdajica? Vi zasejete njive da bi on mogao da ih opustoši; uređujete i punite svoje domove da bi on imao šta da pljačka; podižete kćeri da bi on mogao da zadovoljava pohotu; hranite decu da bi ih on odlikovao najvećom povlasticom za koju zna: da ih povede u svoje bitke, da ih šalje u klanicu, čini od njih sluge svoje pohlepe i instrumente svoje osvete; predajete se mukotrpnom radu da bi on uživao u zadovoljstvima i
naslađivao se prljavim užicima; sami sebi uskraćujete da njemu omogućite da bude jači i moćniji kako bi vas držao pod svojom vlašću. Od svih tih poniženja, kakve ni životinje ne bi trpele, možete sebe izbaviti samo ako pokušate, ne da se oslobodite, već samo da želite slobodu. Odlučite da više ne služite, i već ste slobodni. Ne tražim da tog tiranina rukama oborite, već jednostavno da prestanete da mu pružate podršku. Tada ćete videti da liči na velikog kolosa kome su izmakli postolje i koji je pao pod sopstvenim teretom i razbio se u paramparčad.

ETIENNE DE LA BOETIE
iz : Rasprave o dobrovoljnom ropstvu [1550. godina]

Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na Facebook Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na Google Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na My Yahoo! Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na Live Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na MySpace Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na Twitter Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na Digg Pošalji "Pristajanje na ropstvo - degradacija čoveka u sebi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Bekstvo od slobode naslov je jedne knjige Eriha Froma pa ko želi taj fenomen bolje da razume nek uzme i pročita je
  2. 123loncar (avatar)
    ...kažu da je u naše stanovništvo usađen nevidljivi strah od života , koji pospešuje karcinome koji svake godine kod nas odnesu preko dvadesetak hiljada ljudskih života...za ovu dijagnozu čuo samod mojih kolega , mlađih , koja im je dijagnostovana i lečena , dok im nisu otkriveni karcinomi koji su im bukvalno oduzeli život....sva ta bekstva , svi ti strahovi , počinju sa našim potiskivanjem čovečnosti u sebi , koje odneguje kukavičluk kao kakavo bezdno prepuno strahova i strepnji !
  3. 123loncar (avatar)
    "Čovek može da potraži spas u različitim oblicima bekstva od slobode kao šti su autoritarnost, rušilaštvo, saobražavanje društvenim obrascima. Bežati od slobode znači žrtvovati svoju individualnost u zamenu za lažno pripadanje i iluziju sigurnosti. Sa druge strane, čovek može da prihvati svoju slobodu, a da izdvojenost prevaziđe ljubavlju i stvaranjem. Pred čovekom stoje dve osnovne, međusobno suprotstavljene mogućnosti: biofilna (zasnovana na ljubavi prema životu i razvoju) i nekrofilna (određena ljubavlju prema smrti i uništavanju).
    Čovek nije određen instiktivnim reakcijama već karakterom. Karakter je nadokanada za slabljenje instikata. Stvara se kroz životno iskustvo. Predstavlja relativno stalan način odnosa prema stvarima i prema ljudima. Za oblikovanje karaktera najvažniji je uticaj porodice, a preko porodice uticaj društveno dominantnih odnosa jer je porodica agent društva.
    From veliku važnost daje društvenom karkateru, onim što je zajedničko brojnim pojedincima neke društvene grupe. Društvo nastoji da, posredstvom porodice, obrazovnih ustanova i sve više mas medija, utisne obeležja društvenog karaktera u psihu pojedinca, da u njemu razvije potrebu da čini, misli, oseća ono što je društveno poželjno."

    Dejan Simonović
  4. 123loncar (avatar)
    " Ako se dvoje, troje, četvoro ne brane od tog jednog, to nam može izgledati iznenađujuće, ali ipak shvatljivo. U tom slučaju čoveka može da opravda moguć nedostatak hrabrosti. Ali ako stotina, hiljadu ljudi trpi ćudi jednog jedinog čoveka, zar nije tačnije ako kažemo da im ne nedostaje hrabrosti, već želje da se pobune protiv njega, i da takav stav pre ukazuje na nezainteresovanost nego na kukavičluk? Kada ne stotina, ne hiljadu ljudi, nego stotinu pokrajina, hiljadu gradova, milion ljudi odbija da napadne čoveka od koga kao najljubazniji gest primaju nametanje kmetstva i ropstva, kako to da nazovemo? Da li je to kukavičluk? Naravno da u svakom zlu neizbežno ima granice preko koje se ne može. Dvoje, možda desetoro boje se jednog; ali ako hiljadu, milion ljudi, hiljadu gradova ne uspeva da se odbrani od dominacije jednog čoveka, to se ne može nazvati kukavičlukom, jer se kukavičluk ne spušta tako nisko, kao što ni junaštvo ne zahteva da samo jedan čovek osvoji tvrđavu, napadne vojsku ili osvoji kraljevinu. Kakvo je to monstruozno zlo koje čak i ne zaslužuje da bude nazvano kukavičlukom, zlo za koje nijedan epitet nije dovoljno negativan, koje čak i priroda odbacuje, a naš jezik odbija da imenuje? "

    ETIENNE DE LA BOETIE
    iz : Rasprave o dobrovoljnom ropstvu [1550. godina]