Fridrih Niče - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Fridrih Niče

Oceni ovaj blog
Da li bi mogao da mi pomogneš oko Ničea, jer mi je malo nejasan,koliko vidim u osnovi govori kao Šopenhauer,o volji kao suštini sveta,o besciljnosti njenog ispoljavanja osim da se ispolji,ali govori i nešto skroz suprotno.
Шта је Ниче као филозоф можемо видети из његовог првог дела "Рођење трагедије" где је парафразирао Шопенхaурово учење о уметности, пре свега метафизику музике. Ту можеш видети шта је Ниче као филозоф. После тога, његова следећа дела постају сасвим другачија, као да се десила нека велика промена у животу а која је пореметила цео његов духовни склоп. Вероватно је томе допринело и то што је у јавној кући зарадио сифилис ( у то доба неизлечива болест). Од тада, у његовим делима имамо протест. Против система, против целог света, свих дотадашњих вредности ...свега. Нихилизам. Све писано у гомили афоризама, метафора, алегорија о свему и свачему. Нема ту чврстог и разумљивог филозофског система који би био основа нечијег филозофског знања.
А ипак, многи се прво сусретну управо са Ничеовим делима и шта такви могу сазнати о филозофији из гомиле афоризама осим да је филозофија, ето, само просипање нечијих мисли како им се ћефне, а још ако су нихилисти добијају могућност да под плаштом филозофије исказују своје фрустрације. Тако да су такви потпуно затечени када им се изнесе неки филозофски доказ, право филозофско знање које има потврду истинитости. Они су затечени и не могу да верују да филозофија има доказе и да није празно блебетање. Епа има! И то какве доказе.!

Неки су ме питали шта да прво набаве од филозофских дела и по правилу им препоручим Шопенхауера , али заправо прво и осново дело које би свако морао да има јесте Барклијева "Три дијалога између Филаса и Хилонуса". То је основа која објашњава и доказује идеалну природу опажајног света. Просто је несхватљиво да 300 година после тога људи, па и већина филозофа, за Барклија једва да су чули, иако је то дело неприкосновено и требало би бити органон све филозофије и свег људског мишљења.

Немам ја ништа против Ничеа само указујем да је погрешно узети ту филозофију за нечији једини увид у филозофију уопште, што доводи до тога да људи помисле да је филозофија тек тако у доколици изношење својих мишљења о свету и животу без обавезе доказивања или указивања на потврду истинитости тога било у посредном било у непосредном искуству што Ниче не ради. Он виче на сав глас, мења све вредности. Он жели да "окречи Београд" као у оном нашем филму не знам којем. Али не даје доказе, не указује на основ тих својих мишљења. Метафоре, песме, аналогије...ето то је Ниче. Зато је он користан тек као парафразиста.
Мени његово дело служи тек да ми да тему о којој бих размишљао а чије објашњење морам потражити на другим местима.

Pošalji "Fridrih Niče" na Facebook Pošalji "Fridrih Niče" na Google Pošalji "Fridrih Niče" na My Yahoo! Pošalji "Fridrih Niče" na Live Pošalji "Fridrih Niče" na MySpace Pošalji "Fridrih Niče" na Twitter Pošalji "Fridrih Niče" na Digg Pošalji "Fridrih Niče" na del.icio.us

Ažurirano 19.03.2016. u 09:40, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Dragoljub69 (avatar)
    Nakon Hajdegera i Huserla i sledbenika ti još pominješ Barklija...Koji je to
    pluskvamperfektum!
    Još je Žak Derida sve te idealističke ,a i druge filozofije univerzalija dekonstruisao...
    Naravno,to je postmoderna,a ti ni u moderni (hajde Šopenhauer i Niče jesu) jer
    Barkli je pretpotopska era,pa onda Noje,pa tek onda ovi koji paze da ne lupetaju gluposti...
    Mada ne smeta-slobodno ti...
  2. zxy (avatar)
    Citat Original postavio Dragoljub69
    Nakon Hajdegera i Huserla i sledbenika ti još pominješ Barklija...Koji je to
    pluskvamperfektum!
    Još je Žak Derida sve te idealističke ,a i druge filozofije univerzalija dekonstruisao...
    Naravno,to je postmoderna,a ti ni u moderni (hajde Šopenhauer i Niče jesu) jer
    Barkli je pretpotopska era,pa onda Noje,pa tek onda ovi koji paze da ne lupetaju gluposti...
    Mada ne smeta-slobodno ti...
    E sad bi bilo lepo da nam pokažeš ukratko ,ako je to uopšte mogućno,kako je to Derida dekonstruisao msm ako nije mnogo komplikovano jer sumnjam da bih razumeo .Menščini da su istine sve jednostavne a takva je i ova Berklijeva ali ta dekonstrukcija sumnjam da je takva
  3. oziman (avatar)
    Razmotriću jedan jedini slučaj. Šopenhauer govori o lepoti s melanholičnim zanosom – na
    kraju krajeva, zašto? Jer, on u njoj vidi most koji vodi dalje, ili izaziva žeđ da se ide dalje...
    Ona je, za njega, oslobođenje od "volje" za trenutak – ona mami spasenju zauvek... On je
    posebno ceni kao osloboditeljicu od "žarišta volje", od polnog osećaja – u lepoti on vidi
    negiran polni instinkt... Neobičan svetac! I ako ti neko protivreči, bojim se, biće to priroda.
    Zašto uopšte postoji lepota tona, boje, mirisa, ritmičkog kretanja u prirodi? Šta pobuđuje
    lepotu? – Na sreću, protivreči mu i jedan filozof. Ne manji autoritet od božanskog Platona ( –
    tako ga naziva sam Šopenhauer) podržava drugu tezu? da svaka lepota pobuđuje na začeće –
    da je to upravo proprium njenog dejstva, počinjući najčulnijim i završavajući najduhovitijim...

    Platon ide dalje. S nevinošću, za koju treba biti Grk a ne "hrišćanin", on govori da uopšte
    ne bi bilo platonske filozofije, kad u Atini ne bi bilo tako lepih mladića: njihov izgled je
    upravo to što zanosi dušu filozofa u erotsku vrtoglavicu i ne da joj mira dok ne baci seme
    svega velikog u tako lepu zemlju Takođe neobičan svetac! – čovek ne veruje svojim ušima,
    pretpostavljajući čak i da veruje Platonu. U najmanju ruku se može dogoditi da se u Atini
    drugačije filozofiralo, pre svega javno. Ništa nije manje grčko nego paukova mreža pojmova
    pustinjaka, amor intellectualis dei na Spinozin način. Filozofija u duhu Platona mogla bi pre
    da se definiše kao erotsko takmičenje nego kao usavršavanje i oduhovljenje drevne agonalne
    gimnastike i njenih pretpostavki... Šta je, najzad, izraslo iz ove Platonove filozofske erotike?
    Novi umetnički oblik grčkog agona, dijalektika. Podsećam još protiv Šopenhauera i u čast
    Platona, na to da je i cela viša kultura i književnost klasične Francuske izrasla na tlu
    seksualnog interesa. Kod nje se svuda može tražiti galantnost, čulnost, seksualno takmičenje,
    "žena" – i nikad se neće uzalud tražiti.

    Ниче "Сумрак идола"
    Овај и мноштво других "афоризма" показују колико је Ниче заправо далеко од филозофа чија имена потеже и покушава да критикује.
    Овде се рецимо позива на Платона који као негира Шопенхаурово учење о лепоти.
    А неко је требао да му ( док тако запенушао "руши вредности"), покаже овај Платонов цитат:

    Prema tome, kad se ko, preko prave telesne ljubavi , uspinje od ovih stvari na zemlji i kad počne da sagleda onu pralepotu, mogao bi gotovo dospeti do cilja. Pravi put, naime, kojim čovek ide k tajnama ljubavi ili kojim ga drugi vodi jeste ovo: treba početi od mnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjati radi one pralepote, kao da se hodi po stepenicama, od jednoga tela dvama telima, i od ova dva svima lepim telima, i od lepih tela lepim poslovima, i od lepih poslova lepim saznanjima, i od saznanja dospeti najzad do onoga saznanja koje nije saznanje ni o čemu drugom do o samoj onoj pralepoti, da se naposletku tako upozna suština lepote..

    Platon Gozba
    Из кога би видео да је телесна пожуда далеко од Платонове идеалне љубави која се тиче спознања метафизичких идеја и о којима је Платон писао.

    Овакве Ничеове небулозе, некога ко је уздигнут на пиједестал великог филозофа, показују колико је та његова слава заправо неоправдана.
    Он није дошао до славе знањем, него својом биографијом којом је привукао пажњу гомиле и тако се уздигао на пиједестал великих филозофа међу којима њему није место.

    Нека зато гомила чита његова писанија, а онај кога занима права истина о свету и животу нека потражи она малобројна дела правих филозофа.