Душа - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Гром

Душа

Oceni ovaj blog
Шта је душа? Душа је колективна свест свих наших ћелија, и будући да се духовни свет огледа у материјалном то свака та ћелија представља по један мали ум нашег ума. Наш ум је подељен на трилионе малих умова и сваки тај ум је једна врста свести, Наша свест је састављена од много малих свести. Сваки тај ум себе доживљава као живо биће које живи у свету као један човек. Бог је за наше ћелије креирао један свет у коме оне себе виде као бића која живе на планети у друштвима исто као што ми себе видим да живимо на земљи. Оне себе не виде да су део једног тела већ виде себе као засебна бића у једном друштву, исто као што ни ми не видимо да смо део једног тела иако смо део Христовог тела. Те ћелије нашег ума имају осећања, мисли, визије, као и ми што имамо.Колективна осећања наших ћелија, или тих умова нешег ума ми доживљавамо као своја осећања а колективну свест као своје мисли и идеје. Ако би погледали колективну свест грађана Србије и осећања која преовљађују у овој земљи, ми бисмо могли да видимо да је душа српског народа на једном јадном нивоу, сва подерана и у ритама, болесна и изранављена, јер таква је колективна свест овог народа. Осећамо као да се неки таман облак надвио над ову земљу у не зна се када ће да оде. Душу овог Народа карактерише једно безнађе као главно осећање које овде влада. Тако и нашу душу дефинишу мисли и наша осећања која долазе као последица суда којим судимо, Ми смо господ нашој души као што је Господ нама. Будући да смо глава својој души то наши судови утичу на то како ће судути и умови нашег ума. Онако како ми судимо тако се и наша душа окреће и њен суд се управља по нама,. зато смо ми одговорни за стање наше душе и каква ће осећања она нама понудити. И да закључим. веровали ви у душу или не она је део вас, а за човека чијим бићем преовлађују лоше мисли и осећања се каже да је изгубио душу. Чувајте своју душу јер је она извор радости у вама. Ако из вашег извора потече тама цео живот ће вам преплавити тама.
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Дела Ап. 4.32
У народа који вероваше беше једно срце и једна душа. Видимо да је једна душа састављена из много душа народа који вероваше. Јер ми као појединци смо уди(ћелије) Христовог тела. Није се могло рећи ћелије у то време јер није постојала свест о ћелијама, наука тога доба није знала за ћелије. И видите једно срце такође из много срца састављено. Имати једно срце значи имати усту мисао, јер срце је центар наше пажње. Душа представља наша осећања и зрачи светлост љубави или таму, а срце су мисли којима је наша пажња посвећена.
За мисли које су центар наше пажње се каже да су нам у срцу.
Кад Господ каже: где је наше благо тамо је и наше срце; мисли да ће наш фокус бити тамо где је наше благо. Стално ћемо мислити о њему, зато је богатоме тешко да наследи царство јер су његове мисли окренуте од Бога ка његовом благу.
И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. Сол. Прва 5.23
Овде се види да се јасно раздваја, дух , душа и тело. И шта смо ми ако нисмо тело ни дух? Душа жива. Где год иде човек иде тамо је и његова душа, у рај или пакао. За човека чији је син кренуо лошим путем каже се да је изгубио сина. Тако и за човека чија је душа огрезла у злу се каже да је изгубио душу.
Он је има али је она изгубљена у греху.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. Дела Ап. 20.10
И овде можемо видети да душа напушта тело, да душа није тело него је тело манифестација душе у материјалном свету да ми можемо да кроз структуру тела схватимо да је душа састављена из трилиона малих умова који зраче својим осећањима. Као што и Христова Црква је једна душа украшена за мужа као невеста, многе душе чине једну душу, као што и Христово срце чине многа срца.
(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. Лука 2.35

Pošalji "Душа" na Facebook Pošalji "Душа" na Google Pošalji "Душа" na My Yahoo! Pošalji "Душа" na Live Pošalji "Душа" na MySpace Pošalji "Душа" na Twitter Pošalji "Душа" na Digg Pošalji "Душа" na del.icio.us

Komentari

  1. Гром (avatar)
    Е сад кад знамо шта је душа, да је то колективна свест, и да је састављена из много душа, А да смо ми круна те свести, глава или господ који свешћу управља, можемо да видимо да смо ми нераскидиво повезани са душом.
    Дакле бесмртности душе се своди на питање јесмо ли бемртни? и ако нисмо, јели смрт крај нашег постојања?
    Пошто све што постоји постоји унутар Бога самог, јер кад би постојало нешто изван Њега, онда Бог неби био савршен, јер би му недостајало то што је изван њега. И тај недостатак би чинио да је Бог несавршен.
    Дакле можемо извести закључак да ми живимо у Богу и да будући да је он сам вечан ми не можемо престати да постојимо. А шта су онда живот и смрт? на једном месту Господ каже: остави мртве да сахрањују своје мртве.
    За оне који не иду за њим Господ каже да су они мртви. А ови што иду за њим су онда живи. Где је онда граница између живота и смрти? Живот и смрт су манифестације душе, Исто као рај и пакао.
    Али у СВ. Писму се рај и пакао описују као да су места, како то?
    Свакодневно кроз наш ум прође шесдесетак хиљада разних мисли, али ми будемо свесни неких две хиљаде. И сутра поново те исте мисли. Оне мисли којима посветимо пажњу су у нашем фокусу или у срцу. Остале мисли се боре да дођу у наше срце јер кроз нашу пажњу добијају нашу љубав а она, љубав, је животна сила за њих. Што су мисли даље од срца, од нашег центра пажње то добијају мање љубави па су самим тим несрећније и имају мање живота у себи.
    На крајњем ободу наше пажње си мисли које не добијају нашу пажњу и то место се зове Пакао. Научивши да моја срећа зависи од тога којим мислима ћу посветити пажњу, да ли онима које ми наносе бол или онима које ме чине срећним, ја сам донео одлуку да одређеним мислима ускратим пажњу, Те мисли сам ставио у ад, јер сам научио да их препознајем чим крену да се отимају за пажњу, практично сам их жигосао, и сад знам којима да не посвећујем пажњу. Те мисли су смештене у део сећања који се зове заборав, Заборав је место у сећању где ја својим срцем, својим фокусом више не боравим. Ми, синови Божји, смо као Отац што је, и Отац нас поучава како да владамо својим бићем, својим царством, и учећи то ми схватамо како изгледа Отац. Из ове приче ми видимо да постоји део у Богу, у његовој души где он не посвећује пажњу. Тај део се зове пакао а дефинише га стање душе оних који тамо живе.
    Пошто је Бог вечан, то и ми који смо део њега не можемо престати да постојимо, а живот и смрт су манифестације наше душе која такође не може престати да постоји.
    Било би дивно кад би смрт била престанак постојања, неби нам требао опроштај, са смрћу би нестали и наши греси, било би као да ништа није било.
    Када Душа осећа љубав тада она зрачи светлост и та светлост зрачи изван нашег тела, па је неки људи могу видети а може се и фотографисати Килијановом методом. На фрескама је та светлост приказана као ореол око глава светаца.
    На небу је та светлост видљива свима и одмах се зна ко је какав. Сви осећају зрачење које други имају. Ово је незгодна ствар за оне који намају ово зрачење, који су зли, јер их одаје какви су. И будући да Горост, Понос, Гнев, Љутња , карактеришу,део су карактера грешних који се нису опрали Христовом крвљу. Они се сами удаљавају из делова неба где живе ови са светлом, светом душом. Писао сам да је љубав крв Христова коју је он пролио за нас.
    http://forum.krstarica.com/entry.php...�но-вино
    Христова крв која се из његовог тела пролила овде на земљи је само слика шта је Христос урадио за нас на духовном плану. Јер духовна крв је осећање љубави , а то значи да је Христос пролио савоју љубав, своју духовну крв за наше спасење. И будућу да се грех само крвљу може опрати, како каже писмо; то је он унапред за нас платио откуп проливши своју крв, љубав. А ми поверовавши решавамо да се променимо. да се кроз покајање преобразимо, почињемо да чинимо дела љубави, зрачећи тако и сами љубав, враћамо дуг нашем старијем брату који се жртвовао за нас. Јер увек кад трпимо, вређање и одговоримо љубављу ми својом духовном крвљу перемо грехе и своје и туђе. Приносећи тако жртву угодну на
    олтару Христове душе.

    .
    Ažurirano 22.02.2015. u 17:44, autor: Гром
  2. Zoki D.N.M. (avatar)
    Volim da čitam tvoje blogove iako se u mnogome ne slažem sa tobom,kao prvo - šta je duša a šta duh ...
    Ipak naj veća primedba sa moje strane bi ti bila : Zašto se jedino obraćeš srpskom i pravoslavnom življu ?
    I sam si primetio da je previše vremena trebalo nauci da "Neverne Tome " ili "Neverujućeg " privoli da veruje.Evo, i ovim blogom,i sam si primetio da smo svi mi ljudi na ovoj planeti isti...

  3. Гром (avatar)
    Мислиш због ћирилице? Волим ћирилицу и верујем да ћирилица има и нешто више од самог писма Бар за народ коме је ћирилица писмо, тешко бих то успео да објасним. Како год сви људи света су позвани на спасење, По мени бољи је добар муслиман, или католик од лошег србина, или православца. Трудим се да не делим људе јер ни Христос то није чинио. Има текст конвертора за пребацивање ћирилице у латиницу, лако и безболно.
    Ево један има на овом линку
    http://konvertor.co.rs
    Драго ми је да ти се свиђају моји текстови,
    Ažurirano 02.06.2015. u 20:18, autor: Гром