Какву би слободу имао да тражи љубав неко ко је зао, од некога ко је добар?
Покајање није кајање, већ дело којим човек доноси одлуку да више неће чинити зло и да ће се на све начине трудити да се поправи(јер није лако престати чинити зло, ђаво нас увек превари и наведе да га поново учинимо, али нам се труд да будеmо добри код Бога већ рачуна да смо на стази добра). И будући да у свом срцу човек зна колико је искрен у томе, утолико има слободу да прими Божју љубав и опроштење. Друга је ствар што љубав не може да прими онај ко не може да је да. Кроз покајање чинећи добра дела ми се учимо да дајемо љубав стварајучи тако услове да и примимо Божју љубав. Када човек чини добро, његов ум почиње да мисли о добру и како да га учини јер види да због ђавољих наговарања то није увек лако извести. У том довијању како да и поред борбе у својим мислима ипак успе да учини добро долази и до промене ума, долази до преображаја човека и он почиње да осећа Божју љубав. Кроз Преображај човек добија Образ Божји а са њим и слободу да тражи од Бога у својим молитвама шта му треба. Закон атракције(привлачења) говори да се слично са сличним привлачи,тако да молитве оних који немају Образ Божји, нису слични Богу, не долазе пред Бога и он на њих не обраћа пажњу. Божја пажња нам је потребна јер кроз њу добијамо помиловање и Божју Љубав. Јер и ми сами највише љубави дајемо баш кроз пажњу коју посвећујемо другима. Закон који је Бог отац устројио и којег се Св. Дух стриктно придржава говори да ми својим гресима навлачимо на себе суд који се неповољно одражава на нашу судбину кроз разне невоље и болести. Изузети од овог суда могу бити само они који су помиловани од врховног судије. Зато нам је потребна Његова пажња, да би смо били помиловани и да нас не стигне зло које смо заслужили. А да би на наше молитве Бог обратио пажњу морамо бити слични њему, имати његов образ(иначе наше молитве дочекује ђаво и трља руке),дакле неопходан је преображај. А преображаја нема без покајања.
Веру без покајања зову Слепа Вера. Зато што без покајања неће доћи до промене ума и начина на који размишљамо,јер само кроз промену начина мишљења ми можемо спознати Божанску љубав и схватити је, само тако можемо ВИДЕТИ какав је Бог у својој доброти. Кроз покајање ми спознајемо Бога, видимо га својим духовним очима и наша вера више није слепа, Јер каже се негде у Св. Писму: Демони верују и стрепе. Демони верују у Бога али не могу га спознати јер је њихова вера слепа.
Покајање није кајање, већ дело којим човек доноси одлуку да више неће чинити зло и да ће се на све начине трудити да се поправи(јер није лако престати чинити зло, ђаво нас увек превари и наведе да га поново учинимо, али нам се труд да будеmо добри код Бога већ рачуна да смо на стази добра). И будући да у свом срцу човек зна колико је искрен у томе, утолико има слободу да прими Божју љубав и опроштење. Друга је ствар што љубав не може да прими онај ко не може да је да. Кроз покајање чинећи добра дела ми се учимо да дајемо љубав стварајучи тако услове да и примимо Божју љубав. Када човек чини добро, његов ум почиње да мисли о добру и како да га учини јер види да због ђавољих наговарања то није увек лако извести. У том довијању како да и поред борбе у својим мислима ипак успе да учини добро долази и до промене ума, долази до преображаја човека и он почиње да осећа Божју љубав. Кроз Преображај човек добија Образ Божји а са њим и слободу да тражи од Бога у својим молитвама шта му треба. Закон атракције(привлачења) говори да се слично са сличним привлачи,тако да молитве оних који немају Образ Божји, нису слични Богу, не долазе пред Бога и он на њих не обраћа пажњу. Божја пажња нам је потребна јер кроз њу добијамо помиловање и Божју Љубав. Јер и ми сами највише љубави дајемо баш кроз пажњу коју посвећујемо другима. Закон који је Бог отац устројио и којег се Св. Дух стриктно придржава говори да ми својим гресима навлачимо на себе суд који се неповољно одражава на нашу судбину кроз разне невоље и болести. Изузети од овог суда могу бити само они који су помиловани од врховног судије. Зато нам је потребна Његова пажња, да би смо били помиловани и да нас не стигне зло које смо заслужили. А да би на наше молитве Бог обратио пажњу морамо бити слични њему, имати његов образ(иначе наше молитве дочекује ђаво и трља руке),дакле неопходан је преображај. А преображаја нема без покајања.
Веру без покајања зову Слепа Вера. Зато што без покајања неће доћи до промене ума и начина на који размишљамо,јер само кроз промену начина мишљења ми можемо спознати Божанску љубав и схватити је, само тако можемо ВИДЕТИ какав је Бог у својој доброти. Кроз покајање ми спознајемо Бога, видимо га својим духовним очима и наша вера више није слепа, Јер каже се негде у Св. Писму: Демони верују и стрепе. Демони верују у Бога али не могу га спознати јер је њихова вера слепа.