U meni su dve

Ko da dve su u meni, prgava i smerna,
ujutru poletna, uvece sva cemerna.
Sta ti to vidis sto nema u njoj,
ja nikad nikome nisam bila broj.
Osmehom krijem tugu u dusi,
kad odlazim od tebe bol me jako gusi.
Ti ne slutis moja osecanja, verujes mi slepo,
volis kad me vidjas, kraj mene ti je lepo.
Lazemo oboje, vise ne znamo ni koga,
jedno na drugo delujemo kao neka droga.
Ne trepcem i ne cutim zato sto tako treba,
kad volim spremna sam i da se vinem do neba.
Da li to je ono sto me privlaci tebi,
ja nikad na njenom mestu bila ne bi.
Imam svoje ja, ne premisljam se lako,
ne radim nista bez emocija, tek tako.
Nisam nicija senka, znam sta zelim i volim,
ja naucila sam kroz zivot da se borim.
Sutra da te vise ne vidim, ostace pitanja,
sta radio si sa mnom, umesto s njom, u svitanja.
Ostace enigma ovo sto se desava sa nama,
al ne plasim se za sebe, odavno nisam sama.
Ja ti mozda licim na nju, al uvek ostajem svoja,
ipak ona je s tobom, ja nisam tvoja.