RIŠEŠ - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

LJILJA MMM

RIŠEŠ

Oceni ovaj blog


(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)



Rišeš

U jednoj maloj državi, na ivici sveta, i u jednom malom gradu koji je na ivici te ivične države, bila je jedna šešrdžijska radnja. U prizemlju jedne stare – nove zgradi, obasjana suncem i kad mu vreme nije, živeo je šeširdžija Rišeš. Bio je umetnik. Umetnik za šešire. Pravi umetnik...msm, živi. Onaj što ima viziju, pa prema njoj i šešire pravi. Radnja se zvala „Šešir za svakoga“. Kroz veliki izlog prema ulici, tačnije bulevaru Budućnosti, kako se prosperitetno nazivala ta najveća ulica najvećeg grada najmanje države, svaki prolaznik, slučajan ili nameran, je mogao videti kako zrači ta radnja. Toliko je zračila da je tu cveće samoinicijativno nicalo i cvetalo cele godine, sneg se topio, poplavljena nikad nije bila iako su kiše lile, sunce kad je pržilo tu je bio prijatan hlad, a košava je zaobilazila ceo bulevar. Čudo, najverovatnije nastalo zbog kape dvorske lude sa sve trtkama na krajevima, koja je visila kao reklama ispred radnje. Majstor Rišeš je davno sam načinio, još dok se bavio slobodnom umetnošću, tj. dok je šio na-glavke bez porudžbine, za velikograđanštinu i malograđanštinu. E, te trtke nisu zvonile i zvečale kao one kod ostalih dvordskih luda po belome svetu. Nisu. One su bile neme, napravljene od vunice. Tako je umetnik majstor izrazio poštovanje prema tradiciji svog naroda, i za vek vekova izdvojio domaće lude od kojekakvih ino luda. Pošto je niko nije hteo kupiti, on je okači kao reklamu. Onda je krenuo da pravi šešire po porudžbini, i gle čuda, pročuo se, baveći se poručenom umetnošću kreacije. Cela država, a i šire, kod njega je dolazila da im namesti glave. Neverovatno umeće je posedovao. Za svaku glavu bi šešir napravio. Ako se kojim slučajem desi da mušteriji ne odgovora šeširče, nema problema. Majstor ga je bez imalo ega kačio na neku od raspoloživih glava što ćelave i slepe stajaše u radnji, i čekao da neko od kupaca široke potrošnje naiđe i pazari. Nije on imao cele lutke. Ma neeee, samo glave. To je bilo iz dva razloga. Prvi je, što su tela zauzimala mnogo više mesta nego samo glava, a drugi je, što su tela ionako radila ono što im kaže glava. Dakle, tako mrtva nisu neophodna. Pored toga, mislim, pored svih tih glava bez tela, imao je osećaj superiornosti jer ima telo sa svim ispravnim, i vrlo živahnim delovima. A imao je i mnoštvo perika, te ih je premaštao sa glave na glavu, pa kombinovao sa šeširima, kapama, maramama. Neke lutke su imale i oči, i to otvorene, ali ne sve. E, takvu kad majstor namontira, našminka, namesti joj kosu, pa turi neki besni šešir, ima se precepiš čim uiđeš. Kad te pogleda više takvih komada, iz raznih čoškova radnje, s onim očima kao da nisu s ovoga sveta, odmah se osećaš adekvatno, kao da nisi s ovoga sveta. Tolika je bila snaga njegove umetnosti. Ali, ako li mu se, u njegovom vizionarskom umu, neka od glava zamerila jer nije htela da kako on želi nosi kapče koje joj je namenio, šutnuo bi je iza paravana što stajaše u najdaljem uglu prostorije. Tu je bilo groblje neupotrebljenih glava.
Rišeš je jednom bio oženjen. Ma, to je bilo pre slave. Kako dođe slava, tako je njegova supruga postala višak....tj. nedovoljna i smetala je brate. Dece nisu imali. Nije ih Rišeš voleo. I ona smetaju. Nije voleo još nešto. Muve. Poludeo bi kad slučajno neka zaluta u radnju i danima nije posle toga mogao da radi. Po nekoliko dana je čistio sve, mahnito, ludački, a nakon toga je nekoliko dana dolazio sebi. Šta ćeš, umetnik.
Imao je mnogo posla. Umor se ponekad ogledao u njegovim očima, ali bi nestao čim bi se zvonce na vratima oglasilo, ili kad stane tik ispred radnje noviji model nekih stranskih kola. A nema ko nije dolazio, jer je majstorluk njegov sad bio u trendu.
E, sad, dubokodžepne unikatne mušterije su umele da budu svakakve. Umišljenost im nije dozvoljavala da se sa umetnošću na glavi vide umetničkim očima šeširdžije, več samo svojima. To je vrlo logično, znao je majstor, i shvatao ih. Razumeo je koliko je teško gledanje tuđim očima. Za njih je ponovo počinjao da pravi novo umetničko delo. I tako, zlatno prometno pravilo je bilo biti bez ega, sujete, savitljiv kao vrbov prut, iskežen i sa osmehom, smiren čak i kad mušterija urla. To je neka vrsta samotransa, ili autotransa, što znači da sam sebe transportuješ na neko drugo mesto dok ovo koje ti se ne sviđa prođe. Tu nauku je izučio dugo radeći kao šegrt majstoru sa prilično nezgodnom naravi. Ali tog majstora uhvati politička policija, zaglavi apsu, i šegrt je morao, sa stečenim znanjem, da nastavi sam. Takav je bio majstor Rišeš. Jednom se takav rodi. Jednom. A mušterije su stvarno zahtevne bile. Posebno ove državno unikatne. Oni bi da budu, ali da ne budu originalni, tj. ako bi moglo da samo budu hvaljeni za originalnost. A tek ovi sa estrade. Majko božja. Valjda zamisle da će nov šešir da ih prolepša i pored toga što su sami sebi već lepi i zanosni, pa kad se pogledaju u ogledalo, a majstosko delo im se otud nakezi....eeeeeeeh, ili zakukaju ili se snebivaju, već zavisno od unutrašnjih kapaciteta koji nisu veliki, a i visine mesta sa koga su sleteli. Ma bilo je svakakve elite, tj. sve elite. Iz svih ministarstava, uprava, trezora, milicije, fakulteta, banaka,instituta, političkih i nepolitičkih partija, pa glumci, estradne veličine i manjine, ali i običan narod željan umetnosti. Čak, i iz inostranstva su dolazili, jer proučio se majstor kao vizionar. „Za svakog postoji šešir“, su njegove reči. I tako.....njegovi šeširi su se šepurili na glavama svud po svetu. Sa perjem, obični, sa oborenim obodom da ne vidiš ništa osim patosa, sa obodom da ne možeš da uđeš u kola no moraš peške, pa seksi, zanosni, kačketi, kapice, šubare, veštačko krzno, pravo krzno, kape iz mašte, veštičje, vilinske, dugmići, šnale, baloni, cvećke prave i veštaci, marame, trake, kaubojski šeširi, šajkače, heklani, štrikani, slamnati, ruske kape za sve prilike, toke, velovi, tilovi, čipke, pa čak i sijalice...ma sve što se na glavu može turiti i za kosu zakačiti. E, to za sijalice je baš bilo interesantno. Došla jednom jedna pevačica. Lepuškasto, obdareno ženče i potraži poseban šešir. Šešir koji će je učiniti vidljivom na estradnom nebu....baš se tako izrazila. Ne pita šta košta. Prodala je nekakva imanja da ispuni svoj san da bude pevaljka na tv-u i šire.Šta će čovek, duša umetnička je vrlo nežna, te nema srca da odbije damu. Ali moraće prvo on da je vidi, oseti umetničkom dušom i duhom, uzme mere, da bi mogao pravi šešir da joj napravi. Ma pristaje ona i samo trepće, a veštačke trepavice, brat bratu, bar dva santima duge, prave promaju. Na samo jedan blistav tren, majstoru pade na um, kako li ne dobije konjuktivitis od tolke promaje. Ali to je bio samo tren, a šta je on naspram večne umetnosti...ništa, te već u sledećem ruka sama pritisnu jedno dugme na daljinskom i spustiše se žaluzine, uz istovremeno menjanje natpisa na tabli na ulaznim vratima gde je umesto „otvoreno-open-открбитбим-ouvert-geoffnet“ sad pisalo „zatvoreno-closed-закрбито-ferme’’-geschlossen“. Imao je on još dva natpisa na kineskom i arapskom, no ja nemam spisateljske dugmiće. Drugo dugme je bilo....vanserijsko. Kad ga stisnu, deo zida sa mrtvim nakinđurenim glavama se pomeri i ukaza se vrhunski opremljena prostorija za probe, tj. uzimanje mera sa svim potrebnim rekvizitima za nesmetan doživljaj, naravno, umetnički. Pa nije on proputovao ceo svet a da nije ništa naučio. I tako, pravac iz nadahnuća, nasta šešir sa sijalicama. Lako je sakrio raznim džidžama sve žičice i kutijicu za beteriju od onih novogodišnjih sijaličica za jelku kupljenih kod Kineza. A lepo su blinkale u raznim bojama, pa okrugle. Čak joj je uz šešir poklonio je dve baterije, jer je bila baš dobra muza. Pevaljka je bila prezadovoljna, vidljiva na svakom nebu, pa i estradnom, posebno noću, dok su svetlanca s glave, u ritmu kontrolisanog kretanja iste, diskretno prosipala svoju šarenu svetlost po polugolom poprsju dotične.
Išao je i na seminare, skupove, takmičenja. Gde god bi se pojavio plenio je....prosto, kao da nije sa ovoga sveta. To je verovatno zato što je iz grada na ivici ivice sveta. Mnoge glave nosiše njegove kreacije. Većini njih je baš pasovala, spram lica, figure, unutrašnjosti itd. Posebno je voleo da modelira za političare. To je bio izazov jer se uvek borio sam sa sobom da odredi tačku koja određuje njihovo suštinsko odredište, suštinu bitisanja svakog unikata, ono što iz izdvaja od ostalih ne manje unikatnih unikata. Čas mu se učini jedno, pa onda drugo, i toliko je konfuznih slika imao, da na kraju nije znao kakav šešir toj osobi najbolje paše. A onda je shvatio. Kakav god da napravi, tako raznolikoj ličnosti će odgovarati.To je bila prava borba, kako, po malo, filozofski, objasni u jednom intervjuu datom prestižnom međunarodnom magazinu.




PS Jedva nađoh sliku sa trtkama i svetom u pozadini. Valjda je retka zbog (I)ivice na ivici sveta ....(M)marica još nije stigla

Pošalji "RIŠEŠ" na Facebook Pošalji "RIŠEŠ" na Google Pošalji "RIŠEŠ" na My Yahoo! Pošalji "RIŠEŠ" na Live Pošalji "RIŠEŠ" na MySpace Pošalji "RIŠEŠ" na Twitter Pošalji "RIŠEŠ" na Digg Pošalji "RIŠEŠ" na del.icio.us

Ažurirano 09.01.2015. u 22:12, autor: LJILJA MMM

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Dođe jednom jedna prelepa žena. Otvori vrata i svež majski vazduh, kao živ život, uđe sa njom, i jedna sitna muva ufura se brzinski unutra. Majstor, sad već u sredini srednjih godina (odlične godine), ekstremno poznat i za svoje umeće priznat, osta sopstvenom vizijom u mestu ukopan. Znate ono kad umetnik ostane zabezeknut. Bože, kakva gracija. Bože, kakav li šešir želi ovo prelepo stvorenje?
    Već je zamišljao dugo roze perje flamingosa koje se, u svojoj eleganciji izdužene rozljikavo-bele suptilnosti tako slagalo sa njenim dugim nogama i rukama kao u vile. To perje bi išlo pozadi i spuštalo bi se sa vrha šešira prema.....zanosnom zadnjem trapu, nežno dodirujući njenu dugu kosu. U ta pera bi se po neka duga crna vlas kose uplela, i na tren prekinula roze-beli slap. A ona.....stajala je neodlučno na ulazu, na drugom stepeniku obasjana suncem od pozadi i kao da je imala oreol oko sebe. E, taj oreol je bio presudan za njegovu umetničku dušu, te mu srce zaigra, a i ostali organi dobrano živnuše. Pantalone postaše tesne a duša umetnička hoće da iskoči iz tela.
    „Izvolite, izvolite“ zausti majstor brzo, ispruženih ruku za dobrodošlicu, i spotače se na jednu glavu što je beše zafrljačio na pod. Opsova tu glavdžu zbog koje je ispao trapav, baš sad, kad treba da bude muškarčina. Nakašlja se malkice, polutiho, da izazove onaj bariton što se negde u grlu sakrio. Umesto toga izađe piskutav glasić koji je verovatno ostao od malopređašnje posete jednog posebnog novokomponovanog bukadžije pristiglog u ferariju i sa dve majmunolike grdosije. Umetniku treba vremena da iz jednog pređe u drugo stanje. Kad je to prebrzo onda ispadne ovako kao sa glavnim likom....smuti pa prospi. Diva pogleda zanesenim pogledom psiho-odsutnog anđela po radnji. Sjaj njenog oka pomazi svaki šešir, svaku kapu, svaki majstorov bod ukotvljen na svakoj mrtvoj glavi u toj prostoriji. Lepotica ćuti, ne govori. Pluća se spuštaju i dižu i duboki dekolte iz koga je priroda suptilno kipela, samo igra pred majstoskim očima...gore-dole...gore-dole... Gospon Rišeš opet uhvati vazduh i poče da prilazi ženi. Muvica ih gleda onako leteći. Ona, gospoja, zanesena, kao pribogu da je pala s Marsa udopingovana, pođe stepenicama da silazi, izgubi ravnotežu i ...dobro je...jake muške ruke je uhvatiše da ne zvekne. Podižući je onako posustalu, majstor iskoristi situaciju i privuče je sebi.....da je oseti uz svoje telo zbog siline i istinitosti umetničkog dojma. Ona zabaci dugu crnu kosu te su vlasi rasuše po ramenima i ruke muške nestaše u tom crnom valu, a njene bele se oviše oko vrata šešrdžije. Kao gromom iz donjeg stomaka pogođen, naš junak se obeznani nemoćan da se odupre tom osećaju. Rukama poklopi njen zadnji trap i jako je privuče svom prednjem trapu nedvosmislenim govorom govoreći..... i oseti njen nabrekao prednji trap....
    Užasnut i šokiran spoznajom jer zna šta je to....msm...zna jer zna šta i sam ima, samo klonuto spusti ruke. Lepotica ga pogleda, ispravi se, popravi namreškanu haljinu, zabaci kosu i pope se stepenicama. Zalupi vrata bez oreola.
    Muvica prolete majstoru ispred nosa. Eeee, nije bre to ni zunzara (one su od onu gospodsku sortu, debele, uopčljive i bučne), nego obična, mala i brza narodska muva, više mršava od nejedenja nego šlang, sve je upoganila. Ama na svaki šešir se ....uneredila. Takva joj sorta, upečatljiva...msm, ostavlja pečate svud gde prođe.
    Sutradan, na tabli na ulaznim vratima je pisalo na srpskom jeziku „ Otišao da nađe šešir za sebe“.
    Ažurirano 09.01.2015. u 21:31, autor: LJILJA MMM
  2. faraonn (avatar)
    ...ko si Ti Ljiljana 3xM,
    Ti,
    koja si moja draga prijateljica i ljubitelj
    svega vrijednog
    okreneš na šalu
    veoma ozbiljne stvari
    i domanovićki zaigraš stradaniju
    onako
    kako to rade iskusni i neoprezni satiričari
    a,
    kakvi i mogu biti satiričari
    nego 'neoprezni'
    ...njima opreznost oduzela bi i čast i snagu...
    Piše jedan moj prijatelj,
    poznati satiričar ovako...
    ...svakom satiričaru je ispod časti
    da bude u Partiji
    koja je na Vlast ...''
    N.R.

    P.S.
    ...čitao je ove redove Tvoje i uživao Tvoj prijatelj Faraonn
    Ljikane...
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ...ko si Ti Ljiljana 3xM,
    Ti,
    koja si moja draga prijateljica i ljubitelj
    svega vrijednog
    okreneš na šalu
    veoma ozbiljne stvari
    i domanovićki zaigraš stradaniju
    onako
    kako to rade iskusni i neoprezni satiričari
    a,
    kakvi i mogu biti satiričari
    nego 'neoprezni'
    ...njima opreznost oduzela bi i čast i snagu...
    Piše jedan moj prijatelj,
    poznati satiričar ovako...
    ...svakom satiričaru je ispod časti
    da bude u Partiji
    koja je na Vlast ...''
    N.R.

    P.S.
    ...čitao je ove redove Tvoje i uživao Tvoj prijatelj Faraonn
    Ljikane...
    .......pa samo Ljiljka, znaš i sam, a ovaj moj blog knjigica nema badava naziv Mozgalice
    Znam da si čitao, i hvala na tome
  4. faraonn (avatar)
    ...hvala Tebi...
    Tebi koja moraš biti Ovdje
    i onda kad nekud žuriš
    i kad si umorna
    i ljuta
    sa daleka puta
    uporna
    da postojiš više za druge
    nego za sebe...
    jer ti nemaš pravo na sebe koliko
    na Druge...
    ...Karma je to...
    Ona Ljubičasta
    koja je samo za Lame
    rezervisana
    za Lame i ,-Tebe 3xM...
  5. LJILJA MMM (avatar)
    uz ovako lepe reči, san je miran moj prijatelju


    ps ti si jedini, od hiljade i hiljade čitača ove moje knjigice, koji je shvatio svrhu mog pisanja i postojanja, i ovde i u reali.....
  6. Doktor Zo (avatar)
    Ihhh, baš je jedini.
    Da ga kresnemo da se razmnoži.



    Bravo za priču!




  7. Tamišarka (avatar)
  8. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Doktor Zo
    Ihhh, baš je jedini.
    Da ga kresnemo da se razmnoži.



    Bravo za priču!




    jes, pa da ne bude uniKat
  9. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    falaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
    ajde uz kišu i tišinu.....prija i jedno i drugo
  10. Miller (avatar)
    Ljiljo ljubim te,ovo je bilo divno!
  11. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Miller
    Ljiljo ljubim te,ovo je bilo divno!
    jeL? Dobro, al' nemoj da glasno pukne, čuće se
    hvala Mileru, drago mi je da ti se dopalo pisanje
  12. Slovenska (avatar)
    LJILJIKA, sve si obuhvatila ''jednim udarcem'' ... Sjajno, kao i uvek. Cmokić za tebe...
  13. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Slovenska
    LJILJIKA, sve si obuhvatila ''jednim udarcem'' ... Sjajno, kao i uvek. Cmokić za tebe...
    koncizna sam, a za to mi je dosta 15000 karaktera
    falaaaaaaaaaa
  14. Say it right (avatar)
    volim sesire, mada sesirdziju nisam nijednog upoznala
  15. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Say it right
    volim sesire, mada sesirdziju nisam nijednog upoznala
    i bolje.....zamisli da te pretvori u viziju ...umetnost je to, i to slobodna......naskroz