Krčma na putu za Tenesi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

pura moca

Krčma na putu za Tenesi

Oceni ovaj blog
probudili bi me jasni muški glasovi koji dolaze s druge strane visokih dvokrilnih vrata, zastakljenih, sa zavesicom na lastiš • glasovi i zvuk udaranja figura o šahovsku tablu • protezao bih se neodređeno vreme a onda bih otišao do tih vrata koja su berbernicu delila od spavaće sobe, uživajući u zvuku drvenog patosa koji se poda mnom uvijao, i provirio kroz tanku tkaninu • bio je moćan osećaj gledati te ljude a da oni toga nisu svesni • neko je čitao novine, neko komentarisao partiju, neko govorio o poljskim radovima • na klupi za šahiste često je sedeo g-din Gvero, ime sam zaboravio, crta lica tako markantnih da sam se pitao šta taj čovek radi u Nakovu, valjda mu je u Dodž Sitiju, Santa Feu ili Vičiti mesto, bogati • jedina možda veća faca, ali možda, ređe prisutan, bio je Nikola Babić • on nije ličio na Čarlsa Bronsona, Čarls Bronson je ličio na Nikolu • u berbernici je bilo i pisanih vestern romana Vilijama Marka • Gvero je bio Dok Holidej a Babić Vajat Erp, tako sam ih zamišljao • jedino je Slobodan, moj stric čija je to berbernica bila, znao za taj moj ritual posle buđenja • kada bi taze obrijana mušterija ustala sa masivne drvene stolice, on bi uzeo debeo kožni jastuk, prevrnuo ga i raspalio njime po stolici, i tada bi pogledao u mom pravcu i namignuo mi


Mićko, Seja i ja smo ustajali najčešće kad je kome volja pa smo shodno tome i doručkovali ko kad stigne i ko šta dohvati • u pecari je uvek u velikoj vangli bilo brdo uštipaka, tegla sa pekmezom od šljiva uvek je čekala na astalu, a na smederevcu iz velike šerpe, kad podigneš krpu, raspalio bi po nosu nezaboravan miris varenike • dozvoljeni tereni za igru su bili naše dvorište, dvorište Ivetića preko puta nas pa malo ukoso i školsko dvorište • na kući Ivetića, na ogromnom dimnjaku bilo je gnezdo roda • ”eno tice rode, poljubi me ovde” (to kažeš nekom pokazujući na dupe) • u našoj avliji ipak je bilo najbolje • tavan, konoba, magacin, bunar, čardak za kukuruz, shvatate li beskrajne mogućnosti koje su se pružale na mestu gde sve to ima • u konobi smo Mićko, Slado i ja igrali poker uz svetlost sveće • ludilo, kao u filmu • imali smo brdo dinara kraljevine jugoslavije, razbacivali se ulozima, i umesto cigareta purnjali komade nekakve trske čiji je dim bio ljut kao đavo • ja sam držao taj cigar od trske u uglu usana, zamišljao da sam Klint Istvud i reprodukovao u glavi šlager Krčma na putu za Tenesi koji je pevao Dijego Varagić • “beng beng beng sad znaju svi, krčma na putu za tenesi”


kada bih krenuo s komadom nečega jestivog u ruci na ulicu, dida je obično pitao: "Mišo, bi li ti jedan sladoled" • neka pitanja su stvarno vrhunski nepotrebna, je li tako • dida vadi iz zadnjeg džepa novčanik sa grbom FK Partizan, onaj sa dve pljosnate opruge na ivici pa kad ga stisneš on zine pa onda istreseš sitniš u šaku • "Evo, mila did'na loda" (ove reči su neprevodive) • sa dinarom u ruci pravac poslastičarnica pored škole • iznad vrata je pisalo POSLASTIČARNICA VARDAR - MEMEDI FEIM • kada bi neko od starijih procenio da preterujemo sa sladoledom, pokušao bi da nas odvrati od istog strašnom pričom da Feim kornetima čačka uši • Feim je imao brata Besira zvanog Bokasa koji je na svom motorinu marke Tomos APN 14 obilazio okolna sela sa velikim termosom sladoleda • u povratku bi se zaleteo kao manit putem senovitim od gusto naređanih jablanova i dudova, pa bi na ulasku u selo ugasio motor, i nošen inercijom prešao nekoliko stotina metara do radnje • to je scena za koju bi Jirži Mensel platio sanduk zlata


od poslastičarnice i škole su delila dva prašnjava koridora sa bagremovima, širine desetak metara, sa svake strane druma po jedan • drum je bio pun rupa i zaprege sa drvenim točkovima okovanim gvozdenim prstenovima stvarale su paklenu buku preko celog dana • po toj larmi i oblaku prašine je Nakovo ličilo na Dodž Siti • bagremovi su služili da nekoga zajebeš posle letnjeg pljuska tako što ga namamiš pod krošnju, raspališ nogom po stablu i munjevito utekneš, a onaj koga si navukao ostao bi u čudu mokar od gomile vode za čije zadržavanje bagrem ima savršenu konstrukciju krošnje


jednom su ćale i stričevi igrali fudbal po toj prašini između druma i kuće • ja sam za to vreme tankom granom crtao po prašini automobil, detaljno i precizno • u jednom momentu pritrčava stric Slavko, nožnim palcem povlači crtu po mojoj umetnini uz reči objašnjenja: "a ođe, 'vako, jedna antena" • ostao sam skamenjen tim nerazumevanjem, divljaštvom i potpunim odsustvom osećaja za prepoznati fino stvaralaštvo


Slavko je sate i sate igrao šah sa Feimom, bio je nepobediv, i zbog toga mu je ovaj skoro kanibalistički incident odavno oprošten • još sam mu mnogo kasnije oprostio dodatno jer mi je poklonio prvi album YU grupe • jedino ne mogu da oprostim neljudski čin sproveden po nalogu nekog tamo činovnika koji iz svoje kancelarije što smrdi na prašnjav papir nije mogao da vidi ni sunce ni nebo ni oranice • rezultat toga je bilo strašno iznenađenje koje me je dočekalo kada sam jednog početka jednog letnjeg raspusta krenuo u Nakovo, pejzaž kakav zamisliš kada ti na pamet padne atomska bomba • dudovi i jablanovi, stotine i stotine njih, koji su put između Kikinde i Nakova činili da se osećaš zaštićeno i prijatno po najžešćem suncu, usmrćeni su i pretvoreni u jebene šibice u jebenoj prokletoj fabrici šibica u Dolcu

Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na Facebook Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na Google Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na My Yahoo! Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na Live Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na MySpace Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na Twitter Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na Digg Pošalji "Krčma na putu za Tenesi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    Hvala - lepo kazivanje !

    ..pokraj mog zaseoka , bila je dudova šuma....strašna - stoletna....oko nje bilo je i nekoliko bunara....šuma i bunari su izgrađeni po ukazu knjazevskog milostivog visočanstva Miloša , kao privredni potez kojim se u naše krajeve rasprostranjivala svilena buba.....ta drveća imala su stabla koja jedva tri pjtaša u oro obgrle rukama...šuma je bila gusta i dugačka nekih kilometar ipo , i po' kilometara široka....u njoj smo se igrali...to je bila naša "šervudska šuma"...grane su bile isprepletane , tako da smo išli skraja na kraj šume po krošnjama...
    ....šumu su ubili dođoši , crnogorci i krajišnici , kad su po partijskoj liniji preuzeli varošku upravu....
    ...i danas , malobrojni starosedeoci taj kraj zovu : DUDARA....oni najstariji , koji su svoj vek proveli međ tim dudovima , pomrli su , ali su ostavili priče o kazanima i kazanima čuvene dudovače , koja ih je i spasla od prve nemačke kaznene ekspedicije , jer su se nemci zapili sa tom dudovačom da se vojska raspala i polegala u Dudaru....sad biše nema nemaca , nema dudare , nema ni takve čuvene dudovače - a sve ima manje i ljudi koji će o tome pripovedati !
  2. Dušica D. (avatar)
    Vratih se u detinjstvo, hvala ti