Мини-фини у 'ладовини-1.део - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

KOLEGA IVAN

Мини-фини у 'ладовини-1.део

Oceni ovaj blog
Поздрав свима, у својим блоговима ћу на занимљив и, надам се, духовит начин да опишем моја искуства са мора. Прво да објасним стил писања: видевши 1 блог на нету, много ми се свидео његов стил писања па ћу и ја радити тако. Значи, немојте да помислите да сам неписмен или сељак него ћу намерно тако да пишем да би свима било занимљивије. Хехе.

Да објасним, наравно да знам да се не пише „пао з брда“ него „пао с' (или са) брда, наравно да знам да се не пише „јајца“ него „јаја“, наравно да се седи са друштвом а не з друштвом и слични примери. Кроз блогове ће се све време преплитати за**банција и озбиљна нарација. Описиваћу битне детаље а небитне ствари и детаље као и неке много лоше ствари ћу, или само да поменем или да их прескочим. Радио сам на мору, у више држава, па да кренемо од Црне Горе:

Распитујем се о многим стварима, стискам петљу, крећем напред и ватам аутобус. Јул 2010. Први пут у животу радим преко гране ако се ЦГ уопште може назвати неким иностранством јер смо до јуче били у истој држави. Пре тога сам у ЦГ био само једном у животу а никада нисам био на мору тамо. Бус из центра света (Ћуприје) за ЦГ треба да крене у 15 до 8 увече али као и обично касни. Наоружао сам се информацијама и храброшћу, поздрављам се са породицом, узимам кофере и крећем. Циљ ми је био или да масирам на плажи (пошто сам физиотерапеут) или да продајем крофне за време летње сезоне. После неких неуспелих авантура долазим у Херцег Нови. Град се налази близу Хрватске и Б и Х, по националној структури је Србија пошто од свих туриста има највише Срба из Републике Српске а има доста и радника Срба (што из Србије, што из РС) а по таблицама на колима је Босна пошто су босанске табле на све стране. Постоји чесма у парку у центру Игала која је једина и која свима служи за освежење и ту су увек велика гужва и ред. Док чекам у реду, видим на дрвету оглас да се траже продавци мини-фини крофница по плажама, и човек је поштено истакао услове а то су 20% од продаје, стан и 3 евра дневно за храну. Деловало је примамљиво, позовем и питам. Човек се зове Милан, добар дан, добар дан, бла, бла, трућ и закажемо састанак у 6 код клуба Пиплс код плаже Милашиновић. Сећам се да је тај дан падала киша па смо се видели нешто мало раније. Упознајемо се. Ћовек је црн, крупан, онако ко дрвосеча. Хаха.

Делује ми коректно. Како стоје ствари? Каже ми услове: продају се мини-фини крофнице по плажама, ради се на проценат, носи се тацна са кутијама са крофницама, иде се од плаже до плаже, ради се сваки дан од пола 10-10 до 1 па од 1 до 3 пауза, па од 3 до 7 увече. Доносе нам крофнице колима и ми их продајемо. Крофнице су са шећерем у праху (који је мени мало личио на коку, хехе) и чоколадним кремом, и коштају евро и по-порција. Имам њихов смештај у ХН и 3 евра дневно за 1 оброк. И каже да би морао да продам за макар 50 евра тај дан да бих могао да наставим да радим. И ајде као да види пар дана како ћу да се снађем па ако све буде ОК, да се преселим у њихов стан. И било је ОК.

Сутра у пола 10 крећем у погон. Радио сам са 1 Срђаном из ХН које је тад био најбољи радник (али само мало бољи од мене, хехе) Дејаном из БГ, и једно време су била и 2 детета са нама. Крофнице нам је превозио Пеђа, такође Црногорац. Посао је био тежак јер није нимало лако ходати по цео дан по оном врелцу са тацном у рукама али сам схватио да ја то могу да радим, и да могу да издржим, за разлику од неких који су одустајали после пола дана, дан или 2 дана рада. Добро, било је неких дана кад је толико врело и напорно да је то падање у неОсвес али ти дани су ретки. Суштина је у томе да носите капу или качкет,-БЕЗ ТОГА НИГДЕ, да квасите капу, да се често умивате и да пијете воду. Или ладни соци.

Послодавац Милан је крајње коректан човек, један од мојих најбољих послодаваца, понекад је чак и превише добар. Он је из Берана али већ дуже време живи и ради у ХН. Дејан је, кад је трезан ОК, тежак је Гробар, шали се и тако, али кад се напије, уме да буде проблематичан а ја такве људе не волим пошто не пијем алкохол. Ја сам природно луд дечко. Хехе.

Срђан је озбиљнији, веома вредан и посвећен послу, био је најбољи продавац у колективу али зна да буде јако љубоморан због посла кад неко други (читај-ја, хаха) забележи бољу продају и оствари већу зараду тог дана. Доживљава колеге као конкуренцију, никако не открива тајне успешне продаје. Ал добро, он је домаћи, па га многи и знају.

Пеђа је супер. Достављао нам је крофнице колима улицом а ми смо се пењали на улицу да их узмемо па смо после силазили преко шеталишта на плажу да их продајемо. Игало, као и многа места има 2, да кажем, главне улице. Има пут којим иду кола и има шеталиште поред плаже. Мана Игала и ХН уопште је то што су плаже исецкане, распарчане па мора често а се иде шеталиштем да би се дошло од једне до друге плаже. Али добро ми смо често продавали крофнице и на шеталишту, онако успут.

Прво да опишем 1 радни дан а после ћу писати конкретно. Ради се од пола 10-10. Пеђа вози раднике и крофнице до плаже. Разменили смо сви црногорске бројеве наравно. Излазимо из кола и правац плажа. Зујимо по плажама, нудимо и продајемо. Радимо ми али то ради и конкуренција. Има доста људи који продају крофне и крофнице по плажама, неки раде за себе, неки за друге. Осим крофница на плажама се продају још и кувани кукурузи, палачинке и још неке посластице а циганке продају мараме, хаљине и осталу гардеробу али не баш тако често. Углавном, на тацни је било 11 порција и кад ми остану 2-3 зовем Пеђу и наручујем нову тацну. Док ми не довезе нову, настављам продају и покушавам да продам оно што ми остало. Идеш, вичеш, шеташ, нудиш, продајеш, улазиш, излазиш и тако у круг. Па идеш на паузу па опет. Пауза много значи јер за то време можеш да идеш у WC, да се освежиш по оној врућини, да једеш, да се купаш, одмориш... На крају смене, Пеђа вози екипу до послодавца и ми га исплаћујемо. Значи, не плаћа послодавац нас него ми плаћамо њега. Бем ти капитализам!

Значи, рачуна се колико си продао, множи се и по порцији, 30 центи иде продавцу а евро и 20 центи послодавцу. Углавном, ја сам тај први дан увелико пребацио тражену норму тј. минимум. Излазим из кола и улазим у Стару Бању. Стара Бања се иначе налази на крају Игала, ту је блатна плажа, Титова вила а ту близу се налази и чувени Институт Др Симо Милошевић. Да бих дошао до плаже са улице (не са шеталишта) треба да прођем кроз масу људи који ту леже на пешкирима, простиркама, земљи, трави или лежаљкама испод дрвећа у једном великом парку. И то ми је било прво место за продају. Видим ја они леже у дебелу ладовину и кренем да вичем 1 фору по којој ћу касније постати свеЦки позната будала у својој улици-МИНИ ФИНИ У 'ЛАДОВИНИ! И позва ме нека жена да купи крофнице и ја се мислим-АХА, КРЕНУЛО ЈЕ, КРЕНУЛО. Иначе, те крофнице углавном купују родитељи за децу, некад и сама деца, мада их једу и одрасли и старији. И обиђем ја те групе људи који леже и ладе јајца ту испод оног дрвећа, продам им неколико порција крофница, пређем шеталиште и уђем на плажу. И тако, мало по мало, продам целу тацну. Иначе, нису нас пустали да продајемо на свим плажама, мада на већини јесу, негде је контрола блажа, негде строжа...

Углавном, мислим да сам тај дан продао најмање 50 порција и зарадио неких 15-ак евра што је било добро за почетак. Е сад да вас не давим неким неважним детаљима (то вас тек чека у наредним блоговима ) рећићу вам моје највеће форе везане за продају и најсмешније анегдоте које су ми се десиле у ХН. Нисам тип човека који може да ћути, ја и овако причам ко навијен, и док сам продавао те крофнице у ХН, ишао сам по плажама, проваљивао се ко нездрав и заносио се ко му*а у косидбу. Хахаха. Лупао сам свакојаке глупости и повећавао продају док су моје колеге ишле и ћутале. И ко те видо? Нико. Ко те чуо? Нико. Ди си био? Ниђе. Што си учинио? Ниш. Хехе. Неке форе сам смислио сам МADE IN MY LUDA GLAVA, а неке сам чуо, покупио по плажи и граду, прерађивао, сабирао, додавао и одузимао. Све у свему, кад се саберем, дође ми да се одузмем, хехе, а ово су биле моје најжешће форе и провале на плажи осим оне легендарне, наравно, МИНИ ФИНИ У 'ЛАДОВИНИ по којој су ме сви живи запамтили:

БРЗИНА ПУТА КРИВИНА ЈЕДНАКО ЛАДОВИНА-МИНИ ФИНИ У ЛАДОВИНИ!

КРОФНИЦЕ ТАЗЕ КОД ЧИКА ЛАЗЕ-ЈЕДИТЕ БРЖЕ, НОВЕ СЕ ПРЖЕ!

КО ПОЈЕДЕ КРОФНИЦУ МОЈУ, ЋЕ ДА ДОБИЈЕ БАКАРНУ БОЈУ!

А пре, за време и после кише сам викао:

КРОФНИЦЕ ПРЕ КИШИЦЕ, КРОФНИЦЕ ЗА ВРЕМЕ КИШИЦЕ, КРОФНИЦЕ ПОСЛЕ КИШИЦЕ и ВОДООТПОРНЕ КРОФНИЦЕ! Хехехехе.

Чак сам и певао ПОЈЕШЋУ СВЕ КРОФНИЦЕ, ТЕБИ У ИНАТ ПОСТАЋУ ДЕБЕЛА...

А радио сам ко коњ да бих имао што већу продају и зараду. И тако сам лупао ко максим по дивизији, засмејавао сам народ и уз помоћ ових за**банција постижем 2 ефекта-повећавам продају и на тај начин брже вадим ЦГ из кризе, а и мени је забавно и на тај начин убијем врућину, време и лоше услове рада. Уосталом, и нисам морао да глумим неку будалу пошто ја и јесам будала. И то голема будала бре! Хаха.

Мада, наравно, нисам био тако расположен баш сваки дан, буде неки дан кад је баш врелац или кад ме ноге много боле, не могу да ходам и онда сам понављао само мини-фини-крофнице и то је то. Чак ни ладовину нисам помињао.

Август месец, гостује Северина у чувеном клубу Пиплс. Улазница 10 ојра и сад ми криво што са дао те паре. Данима пре Северининог гостовања сам на плажи Милашиновић која се налази иза клуба Пиплс викао:

МИНИ-ФИНИ У СУСРЕТ СЕВЕРИНИ!

А после наступа сам на истој плажи викао:

КРОФНИЦЕ ФИНЕ ПОСЛЕ СЕВЕРИНЕ! Хахаха.

Ма шоу сам правио. И људи су се смејали, наравно. И дан-данас ме памте по томе тамо.

....................

Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na Facebook Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na Google Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na My Yahoo! Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na Live Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na MySpace Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na Twitter Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na Digg Pošalji "Мини-фини у 'ладовини-1.део" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. KOLEGA IVAN (avatar)
    Шта је било занимљиво: Питају ме туристи јел имаш неке крофнице на сунцу (са босанским нагласком, наравно) ја кажем-ИМАМ МИНИ-ФИНИ НА ВРУЋИНИ-иста је цена. Иначе осим стандардних фора и провала сам имао и додатне:

    Мини-фини: на месечини, на планини, у кривини, у брзини, у морској дубини, на оморини...и за сваку фору имам одговор тј. риму и тако сам се за**бавао са туристима и онда кад истрошимо све могуће милине, брзине, кривине и планине на крају (али само са млађима) иде И ГАЋЕ СКИНИ! Хахаха.

    А био један шунтави роштиљџија у кафани "Београд" у Игалу, тако замајан исто ко ја и он кад год ме види каже ми (или ја њему, све зависи ко кога први види) МИНИ-ФИНИ, ГАЋЕ СКИНИ, НА ВРУЋИНИ, У ЛАДОВИНИ!



    Наставиће се...
    Ažurirano 01.01.2015. u 05:41, autor: KOLEGA IVAN
  2. Tol (avatar)
    Simpatično, Kolezi
  3. KOLEGA IVAN (avatar)
    Хвала, хвала.
  4. LJILJA MMM (avatar)
    E, sad si ti na redu......
    a imam i konstantan fizioterapeutski problem sa leđima
    Ažurirano 01.01.2015. u 21:41, autor: LJILJA MMM
  5. KOLEGA IVAN (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    E, sad si ti na redu......
    a imam i konstantan fizioterapeutski problem sa leđima
    Уф, ајде баш укратко. Ако је неки мањи проблем, тј. слабији бол ту вероватно масажа може да помогне а ако је јачи бол или неки крупнији проблем са леђима одеш у болницу/клинички центар код физијатра (вероватно ће ти требати упут изабраног лекара из ДЗ) он те прегледа, евентуално пошаље на снимање кичме на магнетној резонанци, и зависно од твог стања и снимка препише терапије које могу бити следеће: масажа, електро-терапија (струје), вежбе, хидротерапија...

    Веома је важно да водиш рачуна о леђима и да се трудиш да ти леђа увек буду права, а поготово кад дижеш нешто (тешко) гледај да савијаш колена а не леђа. Значи, кад седиш, стојиш, идеш, вежбаш, радиш...леђа увек права и на тај начин их штитиш од болова и других проблема.

    Да се вратимо на блог...
  6. KOLEGA IVAN (avatar)
    И, да, заборавио сам, ињекције и лекови такође могу да спадају у терапију...