Muza sam upoznala na fakultetu, zajedno smo isli na predavanja. Poceli smo da se druzimo, izlazimo ali samo smo bili prijatelji. Desilo se cudo tek kad sam raskinula sa deckom. Mesec dana mi je trebalo da odlucim da se udam za njega. Tek tako, bez zabavljanja, bez razmisljanja da on mozda nije onaj pravi. Udala sam se i poceli smo da uzivamo u braku. Nisam se ni jednog trenutka pokajala jer je on onaj pravi, onaj ko moze sve da uradi samo za mene. 
Nije da nemamo probleme, imamo zapravo samo jedan problem (NOVAC). Za fakultet nam je potrebno sve i svasta, znaju vec to ljudi koji studiraju, a para nema pa nema. Nasu losu finansijsku situaciju jedva da popravlja 5000 dinara koje dobijamo od roditelja. Nasli smo neki svoj nacin jer ne mozemo da se zaposlimo zbog obaveza na fakultetu.Ja radim kod kuce tako sto prodajem jaja koja nam posalju njegovi, tako sto prodajem svinjsku mast koju salju moji, tako sto prodajem cizme, bluzice, kozmetiku koju jeftino nabavim i jos mnogo sto sta sto ne bi da pricam (da mi neko ne ukrade ideju)
Muz kreci kuce, cepa drva, cisti dvorista, pise seminarske radove, pesme, pravi skripte za kolege koje to imaju da plate.
Na kraju meseca izadjemo sa sumom od 13000 dinara i ne prestajemo da kukamo ali i da se jos vise volimo.
jadne zivotinje. 
za tebe moj misu!
oduzicu ti se za to sto me volis!Bicu
!Samo ti nastavi da pises,jeste da je malo sirovo ali je istina a ona je takva!