U poslednjih nekoliko decenija izbor za najboljeg sportistu Kladova je šarada I bruka za sport baš Iz razloga što se za najboljeg sportistu Kladova bira karatista koji je osvojio neku medalju na republičkom, balkanskom ili svetskom prvenstvu . To što je on ili ona osvojio/la medalju na prvenstvu je sportskim radnicima Kladova neprikosnoveni dokaz da je to sportista Kladova za tu godinu van svake sumnje po onoj narodnoj "ako na tarabi piše onda jeste to." A to što karate nije sport(ni olimpiski)već veština I filozofija ili što on ili ona nemaju nikakve osobine sportiste to nema veze .
Svih ovih decenija Kladovo je imalo "trku kroz Kladovo" od 600-700m u kojoj je uvek bio neki pobednik. U Antičkoj Grčkoj bi on Pobednik Trke ručao sa Aristotelom. To je možda moglo da bude neko merilo, ipak je Aristotel smatrao da Taj Pobednik ima nekog značaja. Takođe je u Kladovu izniklo par profesionalnih sportista(MVP Grčke odbojkaške lige) niko od njih nikada nije bio sportista Kladova. Sportski radnici Kladova pišu svoju istoriju samo da izdrži sud vremena ništa više.
Izreku "Ako na tarabi piše onda je to to" su izmislili sportski radnici Kladova ta izreka ne postoji niko je nikada nije izgovorio sem sportskih radnika Kladova. Postoji slična izreka ali sa dijametralno suprotnim značenjem koja kaže "I na tarabi piše P..... ali NIJE."
.
Da karate nije pravi sport najbolje dokazuju sledeće činjenice :
1. Pogrešnim tumačenjem loše napisanih pravilnika u karateu se često dešava da nešto postane pravilo, iako to realno nije.
2. Tumačenje i primena pravila zavisi od toga koliko je određeni savez pažnje posvetio ovoj problematici.
3. Svaki od navedenih 6 kriterijuma za dosuđivanje poena teško je merljiv i zasniva se na subjektivanoj proceni sudija. Dakle, u karate „sportu“ sudija u velikoj meri odlučuje o ostvarenju sportiste i može značajno uticati na ishod duela.
4. Sudija vrlo često nije u poziciji da dobro proceni da li je ruka ili noga dosegla bodujuću površinu, a ako jeste, da li je bilo više od dodira štitnika ili je možda prejak kontakt itd...
5. U takmičenju u katama, kao što je rečeno, sudijske odluke značajno su opterećene subjektivnim sistemima vrednosti. Tako je moguće da u duelu dva takmičara u katama koji su podjednakog kvaliteta, jedan sudijski panel proglasi za pobednika jednog, a da drugi sudijski panel proglasi drugog takmičara pobednikom.
6. Pitanja kao: Šta je zapravo poen u karateu? Koliko je on u datom trenutku merljiv? Gde je granica između poena, kontakta i nedozvoljene radnje? Ovo su pitanja na koje svaki pojedinac ima drugačiji odgovor i pored velike sličnosti u svakom postoji lična nota koja je rezultat ličnog iskustva i filozofije.
7. Svaki sudija prošao je karate školu u nekom klubu i kao takav sa sobom nosi primese kluba i sredine u kojoj je vežbao, što u velikoj meri utiče na subjektivnost u suđenju.
8. Pored ovoga, dodatno optrećenje predstavlja “obaveza” sudija prema klubu ili regionu koji ga delegira. Ovo se odnosi na ispunjenje ciljeva određenih centara moći koji svoje delovanje, između ostalog, realizuju i kroz sudijsku organizaciju.
9. Problem predstavlja i takođe taktička priprema koja planira ponašanje svojih takmičara ne samo u odnosu na protivnika već i na sudijski panel u određenom meču da bi zadobili naklonost dominantnog sudije i da bi se nametnuli (A.S.Oliva i ostali, 2002).
10. Problem je takođe sto bi bilo logično da dominiraju sudije koje imaju najviša zvanja ali neretko se dešava da se sudije nameću elementima koji nisu u direktnoj vezi sa sudjenjem kao što su: uspesi u takmičarskoj karijeri, položaj u određenim organima rukovođenja i odlučivanja, društveni status... Tako da i dominantni sudija nije dominantan zahvaljujući zvanju i znanju nego je dominantan zahvaljujući sasvim nekim drugim stvarima i osobinama koje tek nemaju veze sa sportom.
Karate nije olimpiski sport, što je još jedan dokaz da to nije sport .
Postoje dva razloga zašto karatea nema na olimpijskim igrama.
• Prvi razlog je veliki broj federacija(samo Srbija ima više od 10 saveza), na nivou država, na višim nivoima, pa i na svetskom.
• Drugi razlog, veliki broj raznih stilova(zato I postoji veliki broj saveza). Samo u jednoj zemlji imamo nekoliko stilova. Zatim, u jednoj zemlji preovladava jedan stil, u drugoj neki drugi, u trećoj treći, tako da Evropsko i Svetsko prvenstvo ne mogu valjano ni da se održe. Borci iz jedne zemlje ne mogu da menjaju stil koji koriste od početka karijere pred takmičenje ili u toku takmičenja.
Ovo su sve dokazi da je u Srbiji uveliko prisutna negativna selekcija a naša dužnost je da se borimo protiv nje svim sredstvima počev od nas samih I našeg rodnog mesta jer tu je najteže napraviti promenu.
P.S. Još jedna bruka je fudbalska utakmica mršavi i debeli. Prvo tu su svi debeli mršavih nema a drugo balon vina na sredini terena iz koga debeli piju za vreme utakmice je tek uvreda za sve mlade sportiste Kladova. Kakva li je to poruka mladima???Toj utakmici nije mesto na sportskoj priredbi nego na vašaru između borbe petlova i trke svinja.
- Sportske radnike Kladova ne interesuje to što karate ne spada ni pod definiciju reči sport koja kaže: "Sport je fizička ili mentalna aktivnost koju čovek izvodi po utvrđenom skupu pravila, u cilju takmičenja sa protivnikom ili protivničkim timom, uz primenu propisanog sistema bodovanja na osnovu kojeg se utvrđuje pobednik". Tako da ako ne postoje jasna pravila a ne postoje i sistem bodovanja koji je prethodno utvrđen koji takođe ne postoji karate se ne može nazivati sportom. http://bs.wikipedia.org/wiki/Sport
- Sportske radnike Kladova nikada nije interesovalo ono što je značajno za sportistu da ima, fizičke predispozicije(izdržljivost, explozivnost, visina,itd,itd...), samodisciplinu i predanost sportu(redovna i pravilna ishrana, spavanje, izbegavanje zadimljenih kafića, izbegavanje alkohola apsolutno itd,itd...), unutrašnju energiju (amerikanci kažu "drive"), ponašanje sportiste u odlučujućim trenucima duela, ukupnu i sveobuhvatnu ličnost sportiste njegovo opšte ponašanje u društvu I na terenu. Same ove osobine i bez osvojene medalje bi u normalnim uslovima bile sasvim dovoljne da neko bude sportista godine. Ali ne ne "ako na tarabi piše onda je to to"
- Sportske radnike Kladova nikada nije interesovalo što na takmičenja po svetu idu samo deca bogatih roditelja(Johanezburg,Južnoafrička Republika 1994) što je već samo po sebi dovoljno da se sve te medalje odbace kao beznačajne jer prave konkurencije nema a i najbolja deca ne idu na takmičenja nego bogata.
Svih ovih decenija Kladovo je imalo "trku kroz Kladovo" od 600-700m u kojoj je uvek bio neki pobednik. U Antičkoj Grčkoj bi on Pobednik Trke ručao sa Aristotelom. To je možda moglo da bude neko merilo, ipak je Aristotel smatrao da Taj Pobednik ima nekog značaja. Takođe je u Kladovu izniklo par profesionalnih sportista(MVP Grčke odbojkaške lige) niko od njih nikada nije bio sportista Kladova. Sportski radnici Kladova pišu svoju istoriju samo da izdrži sud vremena ništa više.
Izreku "Ako na tarabi piše onda je to to" su izmislili sportski radnici Kladova ta izreka ne postoji niko je nikada nije izgovorio sem sportskih radnika Kladova. Postoji slična izreka ali sa dijametralno suprotnim značenjem koja kaže "I na tarabi piše P..... ali NIJE."
.
Da karate nije pravi sport najbolje dokazuju sledeće činjenice :
1. Pogrešnim tumačenjem loše napisanih pravilnika u karateu se često dešava da nešto postane pravilo, iako to realno nije.
2. Tumačenje i primena pravila zavisi od toga koliko je određeni savez pažnje posvetio ovoj problematici.
3. Svaki od navedenih 6 kriterijuma za dosuđivanje poena teško je merljiv i zasniva se na subjektivanoj proceni sudija. Dakle, u karate „sportu“ sudija u velikoj meri odlučuje o ostvarenju sportiste i može značajno uticati na ishod duela.
4. Sudija vrlo često nije u poziciji da dobro proceni da li je ruka ili noga dosegla bodujuću površinu, a ako jeste, da li je bilo više od dodira štitnika ili je možda prejak kontakt itd...
5. U takmičenju u katama, kao što je rečeno, sudijske odluke značajno su opterećene subjektivnim sistemima vrednosti. Tako je moguće da u duelu dva takmičara u katama koji su podjednakog kvaliteta, jedan sudijski panel proglasi za pobednika jednog, a da drugi sudijski panel proglasi drugog takmičara pobednikom.
6. Pitanja kao: Šta je zapravo poen u karateu? Koliko je on u datom trenutku merljiv? Gde je granica između poena, kontakta i nedozvoljene radnje? Ovo su pitanja na koje svaki pojedinac ima drugačiji odgovor i pored velike sličnosti u svakom postoji lična nota koja je rezultat ličnog iskustva i filozofije.
7. Svaki sudija prošao je karate školu u nekom klubu i kao takav sa sobom nosi primese kluba i sredine u kojoj je vežbao, što u velikoj meri utiče na subjektivnost u suđenju.
8. Pored ovoga, dodatno optrećenje predstavlja “obaveza” sudija prema klubu ili regionu koji ga delegira. Ovo se odnosi na ispunjenje ciljeva određenih centara moći koji svoje delovanje, između ostalog, realizuju i kroz sudijsku organizaciju.
9. Problem predstavlja i takođe taktička priprema koja planira ponašanje svojih takmičara ne samo u odnosu na protivnika već i na sudijski panel u određenom meču da bi zadobili naklonost dominantnog sudije i da bi se nametnuli (A.S.Oliva i ostali, 2002).
10. Problem je takođe sto bi bilo logično da dominiraju sudije koje imaju najviša zvanja ali neretko se dešava da se sudije nameću elementima koji nisu u direktnoj vezi sa sudjenjem kao što su: uspesi u takmičarskoj karijeri, položaj u određenim organima rukovođenja i odlučivanja, društveni status... Tako da i dominantni sudija nije dominantan zahvaljujući zvanju i znanju nego je dominantan zahvaljujući sasvim nekim drugim stvarima i osobinama koje tek nemaju veze sa sportom.
Karate nije olimpiski sport, što je još jedan dokaz da to nije sport .
Postoje dva razloga zašto karatea nema na olimpijskim igrama.
• Prvi razlog je veliki broj federacija(samo Srbija ima više od 10 saveza), na nivou država, na višim nivoima, pa i na svetskom.
• Drugi razlog, veliki broj raznih stilova(zato I postoji veliki broj saveza). Samo u jednoj zemlji imamo nekoliko stilova. Zatim, u jednoj zemlji preovladava jedan stil, u drugoj neki drugi, u trećoj treći, tako da Evropsko i Svetsko prvenstvo ne mogu valjano ni da se održe. Borci iz jedne zemlje ne mogu da menjaju stil koji koriste od početka karijere pred takmičenje ili u toku takmičenja.
Ovo su sve dokazi da je u Srbiji uveliko prisutna negativna selekcija a naša dužnost je da se borimo protiv nje svim sredstvima počev od nas samih I našeg rodnog mesta jer tu je najteže napraviti promenu.
P.S. Još jedna bruka je fudbalska utakmica mršavi i debeli. Prvo tu su svi debeli mršavih nema a drugo balon vina na sredini terena iz koga debeli piju za vreme utakmice je tek uvreda za sve mlade sportiste Kladova. Kakva li je to poruka mladima???Toj utakmici nije mesto na sportskoj priredbi nego na vašaru između borbe petlova i trke svinja.
