A DAN...ŽUT - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

LJILJA MMM

A DAN...ŽUT

Oceni ovaj blog


(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)



A DAN...ŽUT


Vala dosta je, dreknuh onoj mojoj kalašturi od Ljiljke direktorke. “Kad ti misliš da ja dođem na red …a? Oči mi bre ko sarme, u glavi haos od svakakvih moranja i tuđih želja, ličnih i državnih, i sve se sudara u ovoj umornoj tintari. El’ ti ne vidiš da sam počela da bagujem, ćurko jedna? Pauza bre, i to po mojski” Osta da me gleda zabezeknuto. E, ako. Samo sam čekala kad će da počne da ćurlija hahaha.
I tako, zaključah kancelariju i put pod noge u lep dan.
A daaan.......žut....
Želja mi je da odem na moj splav i da sa knjigom u ruci i rekom malo drugujem. Da divnim, nežnim rečima iz knjige koju čitam pokažem moju reku. Ali, nemam sat ipo-dva slobodno. Neumoljivi kupci mog vremena stoje u redu. Samo život, moj, težak i prelep. Uspevam da uhvatim po neki tren za slobodan let, i svaki je toliko lep i dragocen, unikatan, upravo zbog retkosti istog. Ne stižem ni da ih zapišem u ovu knjigicu. Prosto ih živim. Živim taj maleni smotuljak koji raste i zaokrugljuje se, živim u baletskoj predstavi Ruskog carskog baleta, u koncertu KUD Lola (to je sutra), u čitanju kada me oči ne bole od kompjutera i cifara, u ponekom zapisanom retku, u Poarou kad poželim tog pametnog gospodina, retkom filmu bez agresije, droge, pucanja, psiho-mazo-sado (a i nisam ljubitelj tv-a), u razgovoru sa dragim mi ljudima, muzici, u 15 minuta pogleda na dvorište ako dođem kući za videla, što je jako retko, u Mrkiši koji mi prednjim šapama skoči u krilo i mazi se, u Mari koja i dalje ima uništiteljske inspirativne momente, u čaši crnog, čistog uveče koje opušta napete mišiće, u malo sati koje provodim kući sa mojima, u zagrljaju tih ruku i pogledu na borove kad san dođe da me povede. I tako umorna, kad me mrak kući doprati, ozari me ponos na ljubav i poštovanje, na sređenu kuću, dvorište, spremljenu večeru ili ručak, zimnicu, na mnogo malih nebitnih a bitnih stvari koje moji momci urade ne čekajući mene, ne čekajući da im se kaže. I pitanje, isto ono pitanje kojim ga decenijama već dočekujem kad dođe iz dnevne smene koja traje 12 sati (samo što je sad svaki moj dan dnevna smena...i vikend uglavnom) „Maco, hoćeš da prilegneš, ili da pijemo kafu, ili ćeš da jedeš“. I sve to, sve to sićušno, maleno preko čega ljudi preskaču ili ih mrzi da urade pa od gotovog naprave veresiju, su reči koje i bez reči kažu „volim te“. Imam i takve prijatelje koji umeju bez reči da kažu mnogo divnih reči jer
reč je delo,
i delo je reč
i na jedan i na drugi način
može se toliko toga reć’

Gazeći po žutom moru potpetice zvone i tiho, u sebi se osmehuju, jer upravo o ovom gore rečenom misle. Utihnuše pred tišinom klupe. Udobno se smestih, kao u slici oivičena žutom živom bordurom, zapalih cigaretu, duboko udahnuh žuti vazduh i počeh da čitam. „Plop“ jedva se čulo....pa opet „plop“....
Hartija se zacakli.
Belinu lista kap ukrasi.
To suze uhvatiše osećanja za ruku
Pa ih povedoše svojim putem.
Čudno je to.
Prva suza povede jedno osećanje
A druga još dva
Treća još četiri vuče za rukav
I tako...kad pogledaš
Plačeš zbog svega i svakoga,
Znanih i neznanih
I zbog drugih i zbog sebe,
I zato što si ponosan, i zato što si sretan
Te tako sretan, jer si sretan, plačeš i dalje
I sve tuge kao buljuk krenu,
Isto kao i srećice.
I tvoje i tuđe,
Ma ne zna se koje je od koga luđe
A suza....
Eee, ona je ime tuge
I ime sreće, ljubavi, poštovanja, ponosa
Sve skupa u oku ti iskri
Preliva preko brane oka
I na kraju više i ne znaš zašto plačeš
Verovatno zato što si samo maleni šareni stvor
Sposoban da te tuđa tuga dodirne
Sposoban da te tuđa sreća dodirne
A šarene suze samo idu.....

I ne bih ove suzice dala nikome. Ne bih ovaj svoj šareniš zamenila za neki drugi, ili ne daj Bože, za jednobojnost.
Žut vazduh...žuta šušteća zemlja....dogorela cigareta....sklopljena mokra knjiga.....i mir koji vraća snagu trajanja u oku što iskri.
Ona se opajdara opet javlja. Kakva žena Potpetice ponovo progovoriše. List se jedan zakači za rub pantalona i uporno hoće da ga povedem sa sobom. Ugursuz jedan i ne zna da mu je bolje sa šuškavim drugarima. Kod mene, u kancelarili, bi bio usamljen. Vratih ga u društvo, te s mirom i punih baterija nastavih dalje tj. nazad na posao...dalje, u žuti dan.
ŽUTI DANE, hvala ti





PS Dobro veče blogeri......divna noć mmmmm

Pošalji "A DAN...ŽUT" na Facebook Pošalji "A DAN...ŽUT" na Google Pošalji "A DAN...ŽUT" na My Yahoo! Pošalji "A DAN...ŽUT" na Live Pošalji "A DAN...ŽUT" na MySpace Pošalji "A DAN...ŽUT" na Twitter Pošalji "A DAN...ŽUT" na Digg Pošalji "A DAN...ŽUT" na del.icio.us

Ažurirano 14.11.2014. u 21:19, autor: LJILJA MMM

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Doktor Zo (avatar)




  2. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Doktor Zo





    eeeeeeeee i ti si imao žuti dan?
    doco
  3. Tamišarka (avatar)

    Šta da kažem...
  4. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka

    Šta da kažem...
    Ništa, ja sam sve rekla
    Tako ti je to kad opajdaru oteram u kućicu
    a sad .......malo muzike.....one prave, putujuće, za sve šarene duše

  5. Tamišarka (avatar)
    Prava za moju dušu
  6. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    Prava za moju dušu
    Zato što je šarena i putnik je
    i sve svoje sa sobom nosi.....kao puž

    od puža s poštovanjem
  7. Tamišarka (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Zato što je šarena i putnik je
    i sve svoje sa sobom nosi.....kao puž

    od puža s poštovanjem
  8. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    laku noć dušo
  9. Tamišarka (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    laku noć dušo
    Nocccc i lep san
  10. Soradze (avatar)
    Dok sam čitala ovo Vaše "čudo" pomislila sam načas: "Ovo sam i ja mogla da napišem...identično"....razmislivši, osetila sam da u mom stavu ipak nešto nije u redu...shvatila sam da ja ustvari umem dobro da pročitam, možda dublje i pravilnije nego što ste imali nameru da bude pročitano....divim se lepoti i lakoći stila kojim zaranjate u naše duše, u naše emocije i kojim mamite i naše suze. Draga naša. mogu slobodno da kažem i voljena i poštovana Ljiljo, hvala Vam na "čudesima" koje podeliste sa nama, a koja umetničkom čarolijom prodiru do najdubljih slojeva naših bića i postaju deo nas samih. Poštovanje
  11. Tamišarka (avatar)
    Citat Original postavio Soradze
    Dok sam čitala ovo Vaše "čudo" pomislila sam načas: "Ovo sam i ja mogla da napišem...identično"....razmislivši, osetila sam da u mom stavu ipak nešto nije u redu...shvatila sam da ja ustvari umem dobro da pročitam, možda dublje i pravilnije nego što ste imali nameru da bude pročitano....divim se lepoti i lakoći stila kojim zaranjate u naše duše, u naše emocije i kojim mamite i naše suze. Draga naša. mogu slobodno da kažem i voljena i poštovana Ljiljo, hvala Vam na "čudesima" koje podeliste sa nama, a koja umetničkom čarolijom prodiru do najdubljih slojeva naših bića i postaju deo nas samih. Poštovanje
    Naša je Ljiljana veliko od ČOVEKA!
    Hvala Soradze
  12. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Soradze
    Dok sam čitala ovo Vaše "čudo" pomislila sam načas: "Ovo sam i ja mogla da napišem...identično"....razmislivši, osetila sam da u mom stavu ipak nešto nije u redu...shvatila sam da ja ustvari umem dobro da pročitam, možda dublje i pravilnije nego što ste imali nameru da bude pročitano....divim se lepoti i lakoći stila kojim zaranjate u naše duše, u naše emocije i kojim mamite i naše suze. Draga naša. mogu slobodno da kažem i voljena i poštovana Ljiljo, hvala Vam na "čudesima" koje podeliste sa nama, a koja umetničkom čarolijom prodiru do najdubljih slojeva naših bića i postaju deo nas samih. Poštovanje
    aaaaaaaaaaaaau hvala od srca Vama na ovakvom komentaru i na pravilnom čitanju. Čitalac prepoznaje pisanje samo ako je sličnog senzibiliteta kao pisac redaka. Onda pravilno razume. To naravno, važi za sve nas, pa i za mene. Niti može, niti treba da me dotakne svačije pisanje. Čitanje je izazvalo plakanje, zato je nastao ovaj tekst koji vam se dopada.
    Da, ima u ovom tekstu još nešto, što nisam jasno napisala.
    Pre dva dana sam dobila na poklon knjigu naše Branke Zeng, koja je i moja dugogodišnja Prijateljica. Oni koji me čitaju godinama znaju šta znači Č (od čovek) i P (od prijatelj) za mene. Zbirka stihova pod naslovom "Još iskri u oku" je prelepo zaveštanje koje je ona ostavila mlađima porodice Zeng. U prvoj godini tuge, nastale su pesme iz te zbirke. U toplim, prozračnim rečima je neverovatan duh pesnikinje. Duh koji se ne usteže ni od tuge ni od sreće, ni da pruži podršku drugome....bez reči, prosto zna. U pesmama ima života, i sete, i radosti i tuge, i ponosa i ljubavi i brižnosti i lepote i sve u suzama što iskre u oku izmešano. Suze su kao začin koji ide u sva životna jela.
    Počela sam da čitam čim je poštar knjigu doneo.....i počela da plačem. Ostavih je jer mi treba bistra glava u ovom mom samotnom ludilu od posla. Htela sam da je sa još malo papira koje bih ponela kući da radim, ponesem, pa uz čašu crnog, dok ispraćam dan, uveče čitam. Ali onako umorna, zaboravila sam i papire i knjigu u kancelariji. Zato sam sutradan, žurila da završim što više od posla, kako bih sebi omogućila pauzu. Zaključah i krenuh napolje. Hodajući do klupa mislila sam o mojoj prijateljici, o njenoj snazi, o sudbinama, o tome koliko je teško biti Čovek, koliko unutrašnjeg kvaliteta treba da se ima i da se zna da se očuva, koliko mi njeno prijateljstvo znači, i sve to samo vezala za moju porodicu (toliko toga ima već napisano), jer to prepoznajem i umem da osetim. Onda sam sela da čitam dalje...i plačem od svega u žutom danu. Tako je nastala ova mala amaterska recenzija njene knjige. Na moj način, da ona zna, a ostali ako hvate u redu, a ako ne, to je opet samo ona Ljiljka nešto piskarala.
    Hvala još jednom Soradze
  13. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Tamišarka
    Naša je Ljiljana veliko od ČOVEKA!
    Hvala Soradze
  14. Tamišarka (avatar)
    LJILJA MMM
    Pre dva dana sam dobila na poklon knjigu naše Branke Zeng, koja je i moja dugogodišnja Prijateljica. Oni koji me čitaju godinama znaju šta znači Č (od čovek) i P (od prijatelj) za mene. Zbirka stihova pod naslovom "Još iskri u oku" je prelepo zaveštanje koje je ona ostavila mlađima porodice Zeng. U prvoj godini tuge, nastale su pesme iz te zbirke. U toplim, prozračnim rečima je neverovatan duh pesnikinje. Duh koji se ne usteže ni od tuge ni od sreće, ni da pruži podršku drugome....bez reči, prosto zna. U pesmama ima života, i sete, i radosti i tuge, i ponosa i ljubavi i brižnosti i lepote i sve u suzama što iskre u oku izmešano. Suze su kao začin koji ide u sva životna jela.
    Počela sam da čitam čim je poštar knjigu doneo.....i počela da plačem. Ostavih je jer mi treba bistra glava u ovom mom samotnom ludilu od posla. Htela sam da je sa još malo papira koje bih ponela kući da radim, ponesem, pa uz čašu crnog, dok ispraćam dan, uveče čitam. Ali onako umorna, zaboravila sam i papire i knjigu u kancelariji. Zato sam sutradan, žurila da završim što više od posla, kako bih sebi omogućila pauzu. Zaključah i krenuh napolje. Hodajući do klupa mislila sam o mojoj prijateljici, o njenoj snazi, o sudbinama, o tome koliko je teško biti Čovek, koliko unutrašnjeg kvaliteta treba da se ima i da se zna da se očuva, koliko mi njeno prijateljstvo znači, i sve to samo vezala za moju porodicu (toliko toga ima već napisano), jer to prepoznajem i umem da osetim. Onda sam sela da čitam dalje...i plačem od svega u žutom danu. Tako je nastala ova mala amaterska recenzija njene knjige. Na moj način, da ona zna, a ostali ako hvate u redu, a ako ne, to je opet samo ona Ljiljka nešto piskarala.
  15. LJILJA MMM (avatar)


    Ažurirano 15.11.2014. u 23:08, autor: LJILJA MMM