Brat
Voleti nekog kao svoj zivot na slobodi,
mozemo samo ako nam ga majka rodi.
Njemu je sve dozvoljeno, njemu se divi, u njemu se sve vidi.
Za njega se moli, zbog njega sve boli.
Njemu se raduje i obraduje.
U srcu mi je kao list na vetru, u javnosti predstavljen kao stablo jak,
kao grane pune roda mocan.
Samo srce zna koliko je taj list vetrom nosen, a stablo uvek jace i jace.
Kad mi je dusa jaukala: „Joj brate, ti mi ode“, stablo je podsecalo da je korenje ovde.
Grane su opominjale da je na njima jedan njegov plod.
Plod je rastao, rastao i stasao.
Dok se zivotni vetar poigravao listom, plod se igrao stablom.
List je trpeo, savijao se pa ispravljao.
Stablo je stvorilo koru i cekalo kraj igre.
A, sad i plod radja nove plodove.
Grane cekaju novo lisce,i da zivoti novih plodova pitaju grane za bivse dane.
Tad ce list koji mi majka rodi, pricati sve, samo ne o svom bolu.
Vetru ce osmehom reci: „Njisi grane, ne nosi lisce dalje od stabla jer postoje oni koje to boli“.
Jasmina Jankovic
Voleti nekog kao svoj zivot na slobodi,
mozemo samo ako nam ga majka rodi.
Njemu je sve dozvoljeno, njemu se divi, u njemu se sve vidi.
Za njega se moli, zbog njega sve boli.
Njemu se raduje i obraduje.
U srcu mi je kao list na vetru, u javnosti predstavljen kao stablo jak,
kao grane pune roda mocan.
Samo srce zna koliko je taj list vetrom nosen, a stablo uvek jace i jace.
Kad mi je dusa jaukala: „Joj brate, ti mi ode“, stablo je podsecalo da je korenje ovde.
Grane su opominjale da je na njima jedan njegov plod.
Plod je rastao, rastao i stasao.
Dok se zivotni vetar poigravao listom, plod se igrao stablom.
List je trpeo, savijao se pa ispravljao.
Stablo je stvorilo koru i cekalo kraj igre.
A, sad i plod radja nove plodove.
Grane cekaju novo lisce,i da zivoti novih plodova pitaju grane za bivse dane.
Tad ce list koji mi majka rodi, pricati sve, samo ne o svom bolu.
Vetru ce osmehom reci: „Njisi grane, ne nosi lisce dalje od stabla jer postoje oni koje to boli“.
Jasmina Jankovic
