Pogled sa koride na venecijanske kule, nacionalni muzej katalonske umetnosti i olimpijski toranj. Iza venecijanskih kula, se pruza ulica tjah avenija Maria Cristina, koja direktno vodi do muzeja, ispred koga se nalazi raspevana fontana, koja nam je bila poslednja stanica tog dana. Medjutim…
Plaza Espanya, gledano sa koride
Joan Miro ukras, pored njega se prolazi kada se ide prema koridi
I pogled na njegov park
Zid koride iznutar
……medjutim tih dana se bas tu odrzavao nekakav sajam automobila, pa nam je dobri cika na ulazu u ulicu Maria Cristina objasnio da cemo morati da idemo okolo – naokolo da bismo dosli do raspevane fontane. I ne samo mi, svi turisti, ko ovcice.
I tako krenuli smo prema fontani. Prosli smo delom kroz Gran Via De Les Cortes Catalanes i skrenuli odatle levo u manju ulicu de Mexic, a na kraju te ulice opet skrenuli levo, za drugim turistima, i uputili se ka fontani. Zakucali se pred ogradom i cekali da nas puste.
Slikan muzej dok smo blejali iza ograde.
Kada se popne do muzeja, desno se nalaze pokretne stepenice, koje dalje vode na brdo Montjuic. Ako se zatim skrene desno od muzeja nailazi se na Poble Espanyol (koji je dana kada smo mi bili bio zatvoren, pa to nismo ni videli na kraju…nisma bas sigurna ni da je to tamo, posto nisam videla). Ako se skrene levo ide se prema Olimpijskom stadionu, jednom starom parku sa grckim teatrom (taj park mi je bio posebno upecatljiv, jos jedno mesto u kome sam mogla da presedim ceo dan da je bilo vremena), tvrdjavi (do koje se dolazi manjom zicarom) i dalje do Teleferic-a tjah velike zicare koja vas spusta na plazu San Sebastian. Mi kada smo isli, isli smo obrnuto tjah Telefericom prema brdu, pa onda peske do muzeja .
Pomenute pokretne stepenice, nalaze se na vise nivoa. Ova fotka ne pripada opisanom danu, vec danu kada sam isla na Montjuic…kasno popodne, vec predvece padala je kisa. I da, da vec se nacrtao prodavac kisobrana…svi prodavci kisobrana ovog sveta su isti….
E da Fontana i nase muke sa fontanom…muke se jos ne zavrsavaju. Stojimo i blejimo pred ogradom…i nekako provalimo, na osnovu price i ponasanja nekih turista da nas nece pustiti sa te strane, nego da smo trebali da skrenemo desno iz ulice Mexic i odemo na neki drugi ulaz, sporedni i dalji od fontane. Pa smo krenuli ka tom ulazu prateci jednu manju grupu turista. I to je bilo to, ulaz smo nasli, ljudi su poceli da se okupljaju u vecem broju, a kada je kucnuo cas pusteni smo ka fontani. To je bio stampedo…ljudi su trcali, a u sustini nije bilo potrebe za tim. Najverovatnije su i drugi nasli info na netu da se fontani ne moze prici i da je najbolje pozuriti da se zauzme mesto.
Posle celodnevnog kretanja muzika iz fontane, pracena igrom obojene vode je bila omamljujuca. Mislim da sam mogla tamo da ostanem vecno. Takodje info sa neta je bio da ceo sou traje svega 15 minuta, ako se dobro secam. Mi kada smo bili sou je trajao i trajao. Otisli smo, ispraceni fontanom, koja je i dalje pevala za okupljene turiste.
Fontana napokon peva juhuhu
Vratili smo se kroz onu istu ulicu Mexic do najblize autobuske stanice na kojoj smo videli broj odgovarajuceg autobusa do hostela.
Slikano na povratku, fonom... nisam ni ja bolje izgledala od ove slike na kraju dana
To je bio moj jedan dan u Barseloni, koju ne mogu da opisem ukratko, jer Barselona za mene znaci ulice, prevoz, ljudi, informacije, kretanje, a ne samo znamenitosti...
(Podeljeno na 4 dela zbog performansi foruma)
Plaza Espanya, gledano sa koride
Joan Miro ukras, pored njega se prolazi kada se ide prema koridi
I pogled na njegov park
Zid koride iznutar
……medjutim tih dana se bas tu odrzavao nekakav sajam automobila, pa nam je dobri cika na ulazu u ulicu Maria Cristina objasnio da cemo morati da idemo okolo – naokolo da bismo dosli do raspevane fontane. I ne samo mi, svi turisti, ko ovcice.
I tako krenuli smo prema fontani. Prosli smo delom kroz Gran Via De Les Cortes Catalanes i skrenuli odatle levo u manju ulicu de Mexic, a na kraju te ulice opet skrenuli levo, za drugim turistima, i uputili se ka fontani. Zakucali se pred ogradom i cekali da nas puste.
Slikan muzej dok smo blejali iza ograde.
Kada se popne do muzeja, desno se nalaze pokretne stepenice, koje dalje vode na brdo Montjuic. Ako se zatim skrene desno od muzeja nailazi se na Poble Espanyol (koji je dana kada smo mi bili bio zatvoren, pa to nismo ni videli na kraju…nisma bas sigurna ni da je to tamo, posto nisam videla). Ako se skrene levo ide se prema Olimpijskom stadionu, jednom starom parku sa grckim teatrom (taj park mi je bio posebno upecatljiv, jos jedno mesto u kome sam mogla da presedim ceo dan da je bilo vremena), tvrdjavi (do koje se dolazi manjom zicarom) i dalje do Teleferic-a tjah velike zicare koja vas spusta na plazu San Sebastian. Mi kada smo isli, isli smo obrnuto tjah Telefericom prema brdu, pa onda peske do muzeja .
Pomenute pokretne stepenice, nalaze se na vise nivoa. Ova fotka ne pripada opisanom danu, vec danu kada sam isla na Montjuic…kasno popodne, vec predvece padala je kisa. I da, da vec se nacrtao prodavac kisobrana…svi prodavci kisobrana ovog sveta su isti….
E da Fontana i nase muke sa fontanom…muke se jos ne zavrsavaju. Stojimo i blejimo pred ogradom…i nekako provalimo, na osnovu price i ponasanja nekih turista da nas nece pustiti sa te strane, nego da smo trebali da skrenemo desno iz ulice Mexic i odemo na neki drugi ulaz, sporedni i dalji od fontane. Pa smo krenuli ka tom ulazu prateci jednu manju grupu turista. I to je bilo to, ulaz smo nasli, ljudi su poceli da se okupljaju u vecem broju, a kada je kucnuo cas pusteni smo ka fontani. To je bio stampedo…ljudi su trcali, a u sustini nije bilo potrebe za tim. Najverovatnije su i drugi nasli info na netu da se fontani ne moze prici i da je najbolje pozuriti da se zauzme mesto.
Posle celodnevnog kretanja muzika iz fontane, pracena igrom obojene vode je bila omamljujuca. Mislim da sam mogla tamo da ostanem vecno. Takodje info sa neta je bio da ceo sou traje svega 15 minuta, ako se dobro secam. Mi kada smo bili sou je trajao i trajao. Otisli smo, ispraceni fontanom, koja je i dalje pevala za okupljene turiste.
Fontana napokon peva juhuhu
Vratili smo se kroz onu istu ulicu Mexic do najblize autobuske stanice na kojoj smo videli broj odgovarajuceg autobusa do hostela.
Slikano na povratku, fonom... nisam ni ja bolje izgledala od ove slike na kraju dana
To je bio moj jedan dan u Barseloni, koju ne mogu da opisem ukratko, jer Barselona za mene znaci ulice, prevoz, ljudi, informacije, kretanje, a ne samo znamenitosti...
(Podeljeno na 4 dela zbog performansi foruma)
to se zove umetnost naratora!! A fotke su pratile tekst bezuslovnu!
taj park je manje posecen, jer je zabacen..i tako...a jedna dan smo sa brda tibidabo sisli basom (u povratku), da bismo isli do neke gaudijeve kuce i prepesacili ceo kvart saria. 
ta saria me malo pdseca na senjak i dedinje.