Poseta manastiru Pedralbes je bila potpuno neplanirana. Nije nam toliko bio vazan manastir, a i na karti je izgledalo da je prilicno daleko i da je komplikovano doci do njega. Medjutim ulaskom u aveniju Pedralbes ukapirali smo da nas ona vodi direktno u manastir, pa smo tu sacekali autobus (63 i 78). Autobuse su nam rekli neki fini ljudi na stanici, a zena koja je usla sa nama u bas nam je usput rekla i da nam otkucana karta vazi 1 i 15 minuta, bez obzira koliko puta za to vreme menjamo prevoz, sto je korisno kod presedanja. Pustili smo je da nam kaze iako smo info jos pre puta saznali sa neta. Na kraju je rekla – to nigde nema samo u Barseloni. Voli zena svoj grad i ponosna je na njega. Kada sam vec kod autobusa, tamo svi uredno otkucavaju karte, a kontrolu, za dane koliko sam tamo provela, nisam videla.
Do manastira se autobusom brzo stize, nekoliko stanica. Autobus ide pravo avenijom Pedralbes i onda ima jedno veliko skretanje levo . Na prvoj stanici posle skretanja se silazi i vraca se unazad tjah ide se desno. Moze da se ide i kroz neki plato s klupicama, pored manastira.
Sam manastir mene nije odusevio. Meni su manastiri lepi i mastoviti samo spolja. Zamisljam razne spletke, vitezove i dame u blizini tako velikih i starih manastira…dok ne udjem unutra. To je inace manastir iz 14 veka, iznutra veliki i mracan…ali ajde kao to je turisticka atrakcija, pa i to da vidim. Namestaj je iza resetaka, pa ako vam se neki komad svidi morate da isecete resetke…ovaj provucete sapicu izmedju resetaka i slikate. U okviru manastira je i muzej.
Ovim stepenicama, pa pored zida i stize se….
…stize se ovde, ulaz u manastir. Na ovom ulazu kada smo stigli dvojca su nesto iznosila iz auta i jos uvek ne mogu da se osvestim i deluje mi ko da sam izmastala da je jedan od njih dvojce rekao nama - dobro jutro, vise onako ruski akcenat...ali to je to. Ko nas je terao da pricamo.
Ulazim u dvoriste manastira
Pogled na manastir i glavni ulaz iz mini parka sa klupicama
Namestaj iza resetaka, sapica uredno progurana kroz resetke
Pogled na manastir sa druge strane ulice, idemo ka autobuskoj stanici
Do avenije Diagonal smo se vratili istim putem kojim smo i dosli. Odatle hvatamo autobus, mislim da moze bilo koji, i posle par stanica silazimo na mali trg ujedno i stanicu Maria Cristina (to vec u autobusu najave propera parada pa naziv stanice). Prelazi se ulica i ide se u ulicu Del Capita uzbrdo i jos uzbrdo i jos uzbrdo, dok se ne stigne do preseka te ulice sa ulicom - pasaz del manuel giorna. Skrene se desno u pasaz i nastavi se dalje do nailaska na Gaudijevu kapiju.
Oko Gaudijeve kapije nisam primetila turiste, osim nas (koliko se secam jedan od turistickih autobusa je prosao tuda). To je kao neki stambeni kraj, koliko sam ukapirala i mislim da ljudi koji tuda prolaze vise i ne vide Gaudijevu kapiju. Mene je kapija odusevila, iz nekog razloga. Pratilac je samo rekao – To je kapija, u fazonu zbog toga si me vukla dovde. Ha ha. Ali kapija je extra. Kada se prodje kroz kapiju odmah levo je neki kafic/restoran Snack - Why Not Bar i tu smo seli da popijemo samo kafu, a onda nam je konobar ponudio klopu i to u vidu tanjira – plate. Izabrali smo paelju, ali sa makaronama kao prvo jelo i neko meso kao drugo…dobili smo pune tanjire paelje i posle toga dve ogromne, dobro zacinjene snicle, po jednu mutiranu, przenu, zelenu paprika i pomfrit, a uz to i flasu zatvorenog vina. To sve sa kafom i sokom nekih 25 evrica. Olizali smo tanjire, klopa odlicna. Svi koji su rucali, a bilo ih je dosta, bili su domacini. Zanimljivo jos jeste da je nekima kelner donosio vec otvorene flase vina, zato sam i napisala da je nasa bila zatvorena.
Nesto slikano usput, dok sam isla…ne znam sta je lici na objekat neke verske zajednice. Nije neka atrakcija, ali mi je bilo interesantno postojanje takve zgrade
Gaudijeva kapija gledano kada se prodje kroz nju, otpozadi
Restorancic gde smo se nazdrali
Onako nazdrani krenuli smo nazad peske u aveniju Diagonal, ali ne istim putem vec smo po prolasku kroz kapiju skrenuli levo i nastavili do skretanja u ulicu Gran via de Carles III (mozda smo prvo skrenuli u jedno manju ulicu, pa onda u Gran via, ne vidim na karti…dosta je ostecena od savijanja), koja nas je vratila u vec mnogo puta pomenutu aveniju Diagonal. Usput videli zgradu u zbunju, ako nisam nesto pomesala.
Zgrada u zbunju, ne znam zasto je slikano sa fona.
Do manastira se autobusom brzo stize, nekoliko stanica. Autobus ide pravo avenijom Pedralbes i onda ima jedno veliko skretanje levo . Na prvoj stanici posle skretanja se silazi i vraca se unazad tjah ide se desno. Moze da se ide i kroz neki plato s klupicama, pored manastira.
Sam manastir mene nije odusevio. Meni su manastiri lepi i mastoviti samo spolja. Zamisljam razne spletke, vitezove i dame u blizini tako velikih i starih manastira…dok ne udjem unutra. To je inace manastir iz 14 veka, iznutra veliki i mracan…ali ajde kao to je turisticka atrakcija, pa i to da vidim. Namestaj je iza resetaka, pa ako vam se neki komad svidi morate da isecete resetke…ovaj provucete sapicu izmedju resetaka i slikate. U okviru manastira je i muzej.
Ovim stepenicama, pa pored zida i stize se….
…stize se ovde, ulaz u manastir. Na ovom ulazu kada smo stigli dvojca su nesto iznosila iz auta i jos uvek ne mogu da se osvestim i deluje mi ko da sam izmastala da je jedan od njih dvojce rekao nama - dobro jutro, vise onako ruski akcenat...ali to je to. Ko nas je terao da pricamo.
Ulazim u dvoriste manastira
Pogled na manastir i glavni ulaz iz mini parka sa klupicama
Namestaj iza resetaka, sapica uredno progurana kroz resetke
Pogled na manastir sa druge strane ulice, idemo ka autobuskoj stanici
Do avenije Diagonal smo se vratili istim putem kojim smo i dosli. Odatle hvatamo autobus, mislim da moze bilo koji, i posle par stanica silazimo na mali trg ujedno i stanicu Maria Cristina (to vec u autobusu najave propera parada pa naziv stanice). Prelazi se ulica i ide se u ulicu Del Capita uzbrdo i jos uzbrdo i jos uzbrdo, dok se ne stigne do preseka te ulice sa ulicom - pasaz del manuel giorna. Skrene se desno u pasaz i nastavi se dalje do nailaska na Gaudijevu kapiju.
Oko Gaudijeve kapije nisam primetila turiste, osim nas (koliko se secam jedan od turistickih autobusa je prosao tuda). To je kao neki stambeni kraj, koliko sam ukapirala i mislim da ljudi koji tuda prolaze vise i ne vide Gaudijevu kapiju. Mene je kapija odusevila, iz nekog razloga. Pratilac je samo rekao – To je kapija, u fazonu zbog toga si me vukla dovde. Ha ha. Ali kapija je extra. Kada se prodje kroz kapiju odmah levo je neki kafic/restoran Snack - Why Not Bar i tu smo seli da popijemo samo kafu, a onda nam je konobar ponudio klopu i to u vidu tanjira – plate. Izabrali smo paelju, ali sa makaronama kao prvo jelo i neko meso kao drugo…dobili smo pune tanjire paelje i posle toga dve ogromne, dobro zacinjene snicle, po jednu mutiranu, przenu, zelenu paprika i pomfrit, a uz to i flasu zatvorenog vina. To sve sa kafom i sokom nekih 25 evrica. Olizali smo tanjire, klopa odlicna. Svi koji su rucali, a bilo ih je dosta, bili su domacini. Zanimljivo jos jeste da je nekima kelner donosio vec otvorene flase vina, zato sam i napisala da je nasa bila zatvorena.
Nesto slikano usput, dok sam isla…ne znam sta je lici na objekat neke verske zajednice. Nije neka atrakcija, ali mi je bilo interesantno postojanje takve zgrade
Gaudijeva kapija gledano kada se prodje kroz nju, otpozadi
Restorancic gde smo se nazdrali
Onako nazdrani krenuli smo nazad peske u aveniju Diagonal, ali ne istim putem vec smo po prolasku kroz kapiju skrenuli levo i nastavili do skretanja u ulicu Gran via de Carles III (mozda smo prvo skrenuli u jedno manju ulicu, pa onda u Gran via, ne vidim na karti…dosta je ostecena od savijanja), koja nas je vratila u vec mnogo puta pomenutu aveniju Diagonal. Usput videli zgradu u zbunju, ako nisam nesto pomesala.
Zgrada u zbunju, ne znam zasto je slikano sa fona.
tako da se treba naoruzati zivcima i doci ranije to sve sa desne strane sto kao gleda izloge u stavri ceka red za ulazak...od vrata muzeja skroz do dole....