“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.” - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”

Oceni ovaj blog
“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”

- Ima i takvih slucajeva. Ali, isto tako ima i lepih primera iskrene zahvalnosti i covekoljublja, pa se ova izreka ne moze uzeti kao pravilo. Onaj ko cini zlo, to cini bez obzira na tvoj postupak, posto njegovo ponasanje ne zavisi od tvoga dela vec, od njegovog karaktera.

Zato nemoj dozvoliti da te takav incident menja ili degradira, pa da prestanes ciniti dobro i time se priblizis onom ko cini zlo. Ostani dosledan sebi i svojim najvisim principima humanosti. Jer, to dugujes sebi, vise nego ikom. To je tvoj evolucoinarni zadatak, koji ti je dodeljen, onog momenta kad si rodjen kao ljudsko bice.
----------------
Francis Bacon: ''Osveta te izjednačuje s neprijateljem, oproštaj te uzdiže.''
Veoma tacno. Osveta kao i pocinjeno zlodelo je vid nize svesnosti ili razumevanja koja zadrzava u ropskom lancu impulsivnog, reaktivnog odnosa na okolnosti.

Za razliku od njih, oprostaj predstavlja visi stepen razumevanja koji oslobadja coveka za konstruktivnu akciju. Na taj nacin covek nadrasta svoje okolnosti ili prevazilazi negativno iskustvo, tako sto ne dozvoljava da ono utice na njegov daljnji razvoj i ponasanje.
---------------------------------
- Misli nisu nista drugo nego neizgovorene reci, dok su izgovorene reci glas misli. Zato se reci ne mogu odvojiti od misli, kao sto se misli ne mogu odvojiti od dubine ljudskog srca iz kojeg izviru.

Osecanja, misli i reci su neophodni elementi ljudskog iskustva. Svako od njih ima svoju svrhu za razotkrivanje misterije postojanja. Jer, da nije misli kome bi se srce poverilo? Da nije reci kako bi se objavilo? Kako bi ono nedostupno i nevidljivo postalo dostupno i vidljivo?

Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na Facebook Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na Google Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na My Yahoo! Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na Live Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na MySpace Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na Twitter Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na Digg Pošalji "“Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    “Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”

    "Očekivati od drugih da budu fer prema tebi zato što si ti bio fer prema njima je isto kao očekivati da te lav ne pojede zato što ti ne jedeš lavove"
  2. !JO (avatar)
    Tacno, misli se ne mogu odvojiti od dubine ljudskog srca iz kojeg izviru ali reci retko ko jos izgovara da bi pokazao stvarno sta misli i „otvorio srce“. Reci su kao kostimi kojima preoblacimo misli, tako da je to nazalost potpuno postalo normalno da iza lepih reci vrebaju lose misli a iza drskih drhti jedna uplasena dusa.

    Nazalost su reci mnogo puta brze od misli, pa tako nije retkost da se prvo prica a potom razmislja (ako se uopste razmislja). Ljudi znaju da lepe reci gvozdena vrata otvaraju i sluze se njima. Mnogi zloupotrebljavaju na taj nacin nase poverenje. Ali na kraju, sve to izgovoreno se pretvori u paru i gvozdena vrata zardjaju i tesko ich opet otvoriti.

    Zlo ne pobedjuje nego je kao bumerang i uvek se vrati onome ko ga posalje - takav je kosmicki zakon.


    Ažurirano 14.10.2014. u 14:56, autor: !JO
  3. 123loncar (avatar)
    ....nije mudrost tanjir supe , da se iskusa , nit je pamet šerpa kaše , da se pokusa.....

    ...i baš zato mnim , da oni kojima činimo dobro , potencijalni su naši neprijatelji od kojih treba da se čuvamo....verovatno problem nastaje , kad spašen , naročito onaj koji je spašavan više puta , skonta da to dobro nikad ne može da vrati , pa tako postaje večni dužnik....večni dug čoveka unižava , čini ga poniznim....a ponizni s'vremenom postaju zavidljivci ... zavidljivost ako traje dugo , truje dušu - njenu ljudskost .....sa nestankom ljudskosti , ne nestaje i večni dug i tad večni dužnik počinje da mrzi veličinu svog dobrotvora , a kasnije i njega...a mrzitelj , nema dostojanstva....čovek bez dostojanstva postaje osvetnik....hoću da kažem , da vaši većni dužnici , mrze vas jer ste im činjenjem dobra na neki način oduzeli dostojanstvo.... to je duhovna beda.....duhovno bedni su siromašni ljudi....jer da nisu duhovno bedni , nebi bili siromašni , pa im nebi trebala takva pomoć koju ne mogu da uzvrate....to je spirala propadanja...vlast to zna !

    ...mnim da nije poželjno da čovek čini takva dela ljudima , koja ne mogu da mu vrate...a ako ih čini , ne treba da ih ponavlja istoj osobi ; ako ima određenih simpatija prema njoj . onda umesto da ga vadi iz bule ( kako se to kaže pučki ) , treba da ga nauči da se sam vadi iz bule , a posle da ga nauči da ne upada u bule .....lako je ovo reći - zar ne ; lakše je kako to kažu novopečeni humanisti , onome u nevolji opredeliti jednokratnu pomoć i to je to !

    ....humanizam slobodnog kapitalizma - ili udeljivanje jednokratne pomoći - kupvina mira - ispiranje krimogene prošlosti....

    ...mnim da je bolje biti čovečan , na današnji dan , nego veliki humanista - šiferovac.....bolje je naučiti ljude kako da ustanu kad životno padnu , pa i kako da ne padaju u životu i budu na svojim nogama dostojanstveni....

    ...neznam šta ima da se prašta ubicama , zlotvorima , pljačkarošima , prevarantima , silovateljima , teroristima , te ostalim zlodelantima...šta ima mene da uzdigne moj oprost ljudima koji su izvršili genocid ; ili recimo onima koji su pre neki dan u ime ljudskih sloboda pobili sijaset onih zbog kojih navono vode sve ove ubilačke akcije....koliko su te fraze o oprostu bedne , čak možda veće zlo od samih zločina ....
    ...kako može ubijeni da oprosti ubici...a šta ja imam da mu praštam...zar ja ne treba da budem čovek...pa ako sam čovek zar ne treba da budem častan i pravičan...a ako sam častan i pravičan , zar ne treba da nastojim da se svakom zločinu sudi ---a vidi di sad to , ako težim pravdi onda sam osvetnik i nečovečan sam - što hoću da međ ljude vlada pravda , jer samo pravda čuva čovečnost....
    ...nikad , ama ni pod razno reči nisu glas misli...to je laž nad lažima.....čak ni naučnici svoje misli ne pretoče u reči....čovek se nije oslobodio straha - još se nije očovečio....očovečenje traje....a kad pročitate sutra vesti koliko je za 24sata ubijeno nedužnih ljudi , koji nisu ni sanjali da im takva sila , njima , beznačajnima - takve suptilne zavere sprema , i ubija ih tako bespomoćne bez upozorenja - shatićete da je čovek u procesu očovečenja nazadovao ( sudeći po ovim silama koje se napajaju na mislima svetski slavnih ljudi )....
  4. LJILJA MMM (avatar)
    “Cuvaj se zla od onoga kome si ucinio dobro.”

    - Ima i takvih slucajeva. Ali, isto tako ima i lepih primera iskrene zahvalnosti i covekoljublja, pa se ova izreka ne moze uzeti kao pravilo. Onaj ko cini zlo, to cini bez obzira na tvoj postupak, posto njegovo ponasanje ne zavisi od tvoga dela vec, od njegovog karaktera.

    Zato nemoj dozvoliti da te takav incident menja ili degradira, pa da prestanes ciniti dobro i time se priblizis onom ko cini zlo. Ostani dosledan sebi i svojim najvisim principima humanosti. Jer, to dugujes sebi, vise nego ikom. To je tvoj evolucoinarni zadatak, koji ti je dodeljen, onog momenta kad si rodjen kao ljudsko bice.
    ----------------


    Apsolutno tačno. Rekla bih, čuvaj se zla od onoga koji ti je već učinio zlo, jer sposoban je da ga opet učini, zato što je to njegov karakter. Pisah već mnogo puta o tome, da je karakter kombinacija genetike i stečenog iskustva i znanja. On sve radi.
    Nikako ne odustajati od činjenja dobra. Nikako.
    Kao što !JO reče, zlo je kao bumerang, ali i dobro je kao bumerang. Eto zato treba činiti dobro.

    A praštanje.....pa to je već neka kompleksnija tema. Rekla bih da je najčešći vid praštanja u osnovi, reći "ma nije me briga" i nastaviti svojim putem bez obzira na drugu/druge osobe. Pravo praštanje, po meni, ne postoji, jer učinjeno ništa ne može izmeniti. Čemu onda oprost? Kome on treba? Osobi koja je nanela zlo ne treba, jer da je htela zlo ne bi ni nanela. Kome onda treba? Onome koji prašta, onome koji je zlo pretrpeo. On ima potrebu da sredi stvari, da vrati svoj mir. Ali mir se tako ne vraća, već se samo daje još jedna mogućnost da se zlo oseti jakim.
    Jedino kada praštanje, po meni, ima pravu svrhu, je kada onaj koji je zlo naneo se pokaje, potrudi da se promeni, dela mu govore o promeni i trudu.....samo tad, oprost ima svrhu za obe strane.
    Ažurirano 14.10.2014. u 21:06, autor: LJILJA MMM
  5. !JO (avatar)
    Mozda nisam u pravu ali ja sam ubedjena da „dobro“ nije kao bumerang - ne vraca se nego je uvek tu uz nas ... samo sto mi to ne opazamo uvek. Isto kao sto sjaj nekog predmeta necemo opaziti ako ne uklonimo cadz koja ga pokriva.
  6. Роло Томази (avatar)
    Francis Bacon: ''Osveta te izjednačuje s neprijateljem, oproštaj te uzdiže.''
    Veoma tacno. Osveta kao i pocinjeno zlodelo je vid nize svesnosti ili razumevanja koja zadrzava u ropskom lancu impulsivnog, reaktivnog odnosa na okolnosti.
    Хммм...
    Само условно тачно.
    Истинитост овог концепта зависи од профила починиоца неправде.
    Наиме- постоје злочини који су учињени потпуно хладне главе, рационално, као последица одсуства моралности; у таквим случајевима- последње што се сме урадити је опраштање, јер је то позив на понављање злодела.
    Сваки злочин треба да буде санкционисан, а само неправде се могу опростити, у зависности од мотивације починиоца.
    Насупрот учењима православних мислилаца- опроштај је пола заборава; сва људска историја доказ је тога. Племенито је опраштати, али страховито скупо; Опрост је нуђење образа за нове шамаре, у овом циничном свету.
    Опрашта се детету, јер не зна шта ради, стиче искуства. Опрости се глупом- не дохвата памећу.
    Али, злом се не опрашта- јер ће некажњавањем бити мотивисан да зло понови.
    То није мудро, већ суицидно.
  7. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio !JO
    Mozda nisam u pravu ali ja sam ubedjena da „dobro“ nije kao bumerang - ne vraca se nego je uvek tu uz nas ... samo sto mi to ne opazamo uvek. Isto kao sto sjaj nekog predmeta necemo opaziti ako ne uklonimo cadz koja ga pokriva.
    Naravno da je tu u nama. To je "dobar" karakter"
    Ali veruj mi, vraća se na razne načine, kroz razne ljude.
    Znaš ko je sretan? Ko je zaista sretan? Onaj koji taj bumerang vidi. Onda vidi razlog, suštinu.
    To je kao.......Isto kao sto sjaj nekog predmeta necemo opaziti ako ne uklonimo cadz koja ga pokriva
  8. sofija06 (avatar)
    Ne mogu dugo da ostanem, zato sam zelela samo da se svima zahvalim na komentarima. Neki od njih zahtevaju opsirnije obrazlozenje, sto ja trenutno nisam u mogucnosti da ucinim, ali cim budem mogla potrudicu se da odgovorim. Mnogo pozdrava svima i nadam se da cemo se uskoro citati!
  9. sofija06 (avatar)
    Bas tako zxy.
  10. sofija06 (avatar)
    Slazem se s iznetim !JO. Ono je u saglasnosti s mojim tvrdjenjem. Ali, pre nego sto predjem na obrazlozenje, ipak bih istakla jednu cinjenicu. Mi mislimo recima. Pokusaj misliti bilo sta bez reci. Cak i u slucaju, kada se govori vise jezika, uvek se mora razmisljati recima, na jednom od jezika. Pisana rec je takodje simbol kojom ljudi saopstavaju svoje misli.

    Zato se misao uvek manifestuje kao bezglasna, neizgovorena rec. Izgovorena rec predstavlja glas, zvuk ili vibraciju koju nas mozak (ili tacnije svest) prepoznaje i identifikuje, sto omogucava kontak i komunikaciju izmedju ljudi. Zahvaljujuci takvoj sposobnosti ljudi su u stanju da uspostave kompleksne drustvene odnose ili osnuju civilizaciju, tj. donesu zakon, ostvare akademska i naucna dostignuca, itd. Ovo je takodje tema za sebe, o kojoj se moze dosta reci.

    Misaoni proces je aktivnost svesti, koja nastaje (kao i svaka aktivnost) samo interakcijom razlika. Zato je nasa svest veoma kompleksna, jer pored aktivnog, svesnog nivoa (misljenja) postoji i sazeti intenzitet osecanja ili nesvesnog. Unutar njega takodje postoje dve suprotnosti ili polarnosti i to: podsvesni nagon destruktivnosti i nadsvesni, sustinski nivo konstruktivnosti, sklada, harmonije ili ljubavi. Oni su urodjeni. Medjutim, pored njih postoji i steceni nagon ili osecanje Polusvesnog Ega, koji se formira kao rezultat nerasciscenih konflikata ili neprevazidjenih iskustava u interakciji s okolinom.

    Dakle, ljudi imaju svesni, podsvesni i nadsvesni nivo, kao i steceni nivo Polusvesnog ega. Svesni nivo je domen ega ili inteligencije. On je neophodan za interakciju s okolinom. Ali, isto tako on vrsi interakciju s unutrasnjim nivoima nesvesnog ili osecanjima, pa je posrednik izmedju vanjskog i unutrasnjeg sveta.

    Svako osecanje ili nagon predstavlja svesni intenzitet ili sazetost koja ekspanzira ili se transformise u misli. Interakcija svesnosti ili ega s okolinom aktivira unutrasnje razlike (osecanja podsvesnog, Polusvesnog ega, nadsvesnog) usled cega dolazi do ekspanzije razlicitih, cesto protivrecnih misli, tako da je ego prinudjen da pravi cenzuru ili da odlucuje za koji nagon ce se opredeliti, sto uslovljava sta ce reci, ili sta ce precutati.

    Psovke, izlivi besa ili afektivnog ponasanja su najbolji primer kada svesna cenzura popusti ili kad podsvesni nagon preplavi svesnost i inteligenciju, pa iz ljudi izviru divljacke, iracionalne misli i reci. Isto tako, u momentima nadahnuca i inspiracije, kad nadsvesno osecanje ili nagon preplavi svesnost, iz ljudi sponatano naviru konstruktivne reci progresa, dubljeg uvida, harmonije sklada i ljubavi, koje iznenade i samu osobu koja ih izgovara.

    To su iznimni slucajevi, jer je za ego i svesni nivo karakteristicno da u vecini slucajeva savrseno funkcionisu i odrzavaju balans izmedju unutrasnjih i spoljasnjih nadrazaja. To je verovatno i razlog sto se osobine ega cesto oznacavaju kao “priroda ljudi” kao na primer, rivalstvo, sebicnost, potreba za isticanjem, manipilisanjem, odnosno sve ono osobine kojima ego nastoji da ostvari svoju korist, po svaku cenu.

    Koliko ce ljudi biti iskreni, posteni ili manipulativni, zavisi od njihovog karaktera. Svaki covek gradi svoj vlastiti karakter, tako sto se identifikuje ili opredeljuje za pojedine unutrasnje nagone.

    Tako na primer, za coveka koji se opredeljuje za konstruktivni nagon Duhovne svesti je karakteristicno da sledi svoju savest, bez obzira na sebicnu potrebu i korist ega. Na taj nacin on prevazilazi ego, kao i vanjski uticaj. On ima hrabrosti da bude iskren, da ostane dosledan svojim najvisim principima i svojoj autenticnosti.

    Ali, Duhovna svest je najvisi, sustinski domen svesti ili sam izvor mudrosti, pa se do nje dopire tek dubljom unutrasnjom kontemplacijom. Zato tvoja primedba da se pre prica, pa onda razmislja, nije u potpunosti bez osnove.

    Naravno, da ljudi imaju misli iz kojih proizilaze reci, medjutim, te misli su povrsne, ako se formiraju iz Polusvesnog ega a, ne sustinskog svesnog potencijala. Inace, za osecanja Polusvesnog ega je karakteristicno ili preterano precenjivanje vlastite vrednosti (arogantnost) ili njeno podcenjivanje.

    To znaci, da svesni nivo iz osecanja Polusvesnog ega nema potreban balanas s okolinom (objektivnoscu) te nije u stanju da ostvari skladne ili konstruktivne odnose s njom. Zato ljudi koji formiraju misli iz takvog svesnog nivoa obicno imaju antisocijalnu, nezrelu ili buntovnicku reakciju kojom se na destruktivan ili nefunkcionalan nacin opiru drustvenim normama ponasanja.

    Ili su pak, u potpunosti podredjeni vanjskom uticaju, jer se osecaju zbunjeni ili uplaseni (kao sto si primetila) usled nagomilanih i neprevazidjenih bolnih iskustava, koji ih odvajaju od unutrasnje duhovne snage, a time i vlastite autenticnosti i smelosti da se odupru vanjskom uticaju.

    Nesklad se javlja i kod ljudi cija je svesnost u potpunosti preokupirana vanjskom interakcijom na racun unutrasnje, a time i nadsvesnog nivoa. Za takve ljude je karakteristicno da imaju izuzetno snazan, beskrupulozan ego, pa se za njih kaze da su hladnokrvni, proracunati ili bezosecajni. Oni su u glavnom preokupirani egoisticnim zadovoljenjem, kao i postizanjem drustvenog priznanja i materijalne koristi.

    Svakako da visi stepen inteligencije moze rezultirati visim stepenom obrazovanja, kao i mogucim materijnim prosperitetom ili drustvenim priznajem, itd. Medjutim, visok stepen inteligencije, ipak nije uslov mudrosti. Mudrost proistice iz nadsvesnog nagona Duhovne svesti.

    Ukoliko je takav nagon blokiran ljudi nece biti u stanju da ostvare unutrasnju celovitost ili integralnost koja ce im dati sposobnost da ostvare sklad s okolinom, prevazidju zivotne okolnosti i uspostave unutrasnju ravnotezu ili osecanje mira i zadovoljstva. To potvrdjuje cinjenica da mnogi neobrazovani ljudi uspevaju to da postignu, dok se mnogi obrazovani ljudi ili intelektualci bore s unutrasnjim nezadovoljstvom, prazninom ili osecanjem besmisla.
    Ažurirano 19.10.2014. u 01:02, autor: sofija06
  11. sofija06 (avatar)
    Loncar, ovde se misli na pomoc, u pravom smislu te reci, kad covek coveku izadje u susret i ucini neku uslugu s pozitivnim ishodom. Prema tome, nema nikakve veze s patoloskim slucajevima omalovazavanja ili pak, onesposobljavanja, kao na primer, kada roditelji izdrzavaju odraslo dete koje nece da radi i time ga sprecavaju da se osamostali i stekne samopouzdanje i samopostovanje.

    Ili kad neko cini proracunatu uslugu da bi dobio nesto za uzvrat. Kao na primer, kad zelenas daje dinar da bi uzeo deset, ili pak kad neko “daje stvari da bi uzeo dusu”- kako kaze nas narod. Odnosno, kad je svrha usluge stavljanje nekog u zavisan i podredjen odnos. Ponosan i posten covek takvu “pomoc” nece ni prihvatiti vec, ce u takvom slucaju odabrati samostalnost, rukovodeci se starom, lickom izrekom: “Uzdaj se u se’ i u svoje kljuse.”

    Ovde se radi o istinskoj pomoci s nesebicnim motivima. Takva pomoc postuje ljudsko dostojanstvo i uzdize humanost. Naravno, pomoc ne mora uvek biti materijalne prirode, vec moze biti u vidu moralne podrske, itd. Koliko, kako i da li ce neko biti zahvalan, ne zavisi od pomoci vec, od karaktera ljudi? Isto tako, karakter ljudi se moze videti u njihovom zahtevu za pomoc.

    Tako na primer, covek koji trazi od nekog pomoc koja moze kompromitovati ili staviti u nepovoljan polozaj osobu od koje se trazi pomoc, vec samo po sebi je dovoljno da upozori na karakter osobe koja trazi pomoc.

    Posten covek, nikada nece traziti uslugu od drugog coveka, ako bi takva usluga mogla bila stetna ili nepovoljna po pomagaca ili ako bi ona zahtevala veliku zrtvu.

    Kao sto je ranije napomenuto, svaki covek razvija svoj karakter kroz izbor unutrasnjih nagona, sto u isto vreme predstavlja proces samospoznaje. Da bi taj proces bio potpun ili progresivan, neophodno je da svesni nivo dopusti svim nagonima da se obelodane, ali tako da se trudi da uvek sledi najplemenitiji, najvisi glas univerzalnog sklada ili savesti.

    Da ne dopusti da nadjaca individualni, sebicni glas ega koji ostaje u potpunom domenu vanjske interakcije i vanjskih vrednosti jer, ce se time spreciti unutrasnji proces samospoznaje i razvoja sustinskih, duhovnih vrednosti.

    Bez adekvatne samospoznaje ili duhovne dimenzije, inteligencija ne postaje samo otudjena vec, isto tako ogranicena pa, nije u stanju da pravilno interpretira zakonotosti u interakciji s okolinom.

    To je razlog zasto su duhovno nerazvijeni ljudi nezreli i cesto iracionalni. Zasto nemaju sposobnost da uvide svoju vlastitu odgovornost u kreiranju svojih okolnosti, pa svoju frustraciju projektuju na druge ljude. Ti si dao dobar primer toga kad si rekao:
    ....hoću da kažem , da vaši većni dužnici , mrze vas jer ste im činjenjem dobra na neki način oduzeli dostojanstvo.... to je duhovna beda.....duhovno bedni su siromašni ljudi....jer da nisu duhovno bedni , nebi bili siromašni , pa im nebi trebala takva pomoć koju ne mogu da uzvrate....to je spirala propadanja...
    Kao prvo, ni jedan covek nije odgovoran za akcije i reakcije drugih ljudi, vec samo za svoju sopstvenu. Prema tome, pomagac nije (niti moze) naterati “vecnog duznika” da prihvati pomoc, pa shodno tome nije ni kriv za gubitak njegovog dostojanstva. “Vecni duznik” je sam sebe stavio u takvu situaciju. Mada, meni ta rec “vecni duznik” zvuci previse pateticno i preterano.

    Ali, u svakom slucaju, ono sto odredjuje reakciju ljudi na pomoc je njihov karakter. Dok duhovno siromasan covek moze imati takve reakcije, kao sto si ti opisao, pa vratiti zlo za ucinjeno dobro; dotle ce duhovno razvijen covek osecati iskrenu zahvalnost i naklonost prema svom dobrotvoru jer, ce mu njegova vlastita velikodusnost i duhovni uvid omoguciti da je prepozna i postuje kod drugih.
    Ažurirano 21.10.2014. u 09:41, autor: sofija06
  12. sofija06 (avatar)
    S obzirom da ima dosta komentara na temu oprastanja, sumarizovacu ih u jedan odgovor. Oprastanje ne znaci da covek odobri ili opravda ucinjeno zlodelo. Kao i to, da nasilnik izbegne odgovornost i ne snosi posledice za svoje delo.

    Takodje ne znaci obnavljanje odnosa s nasilnikom. Mada je u retkim slucajevima i to moguce, jer kao sto Ljilja rece:
    Jedino kada praštanje, po meni, ima pravu svrhu, je kada onaj koji je zlo naneo se pokaje, potrudi da se promeni, dela mu govore o promeni i trudu.....samo tad, oprost ima svrhu za obe strane.
    Rec oprastanje se u nasem jeziku takodje koristi kada neko ili nesto izlazi iz naseg zivota. Oprastanje znaci da covek odluci da se oslobodi negativnog uticaja nasilnika i negativnog iskustva, da povrati mir i ravnotezu, tako sto nece vise biti preokupiran pocinjenim zlodelom i zeljom da kazni nasilnika.

    Jer, dokle god postoji takva zelja, zrtva je u vezi s nasilnikom i pocinjenim zlodelom, sto posredno ili neposredno usmerava tok njenog zivota i razvoja. Oduzima joj njenu autenticnost i sposobnost da konstruktivnije i smisaonije kreira svoju egzistenciju i odnos s bliznjima.

    Prema tome, oprastanje treba zrtvi jer, joj to omogucava da prestane svoje misli i energiju usmeravati na nasilnika i njegovo delo. Dokle god postoji takva reakcija, zrtva nece biti u stanju da uspostavi unutrasnju integralnost i time povrati svoju duhovnu moc, sto ce se negativno odrazavati na njeno ponasanje ili emocionalno i mentalno stanje.

    Zelja za osvetom je prikrivena potreba ego kontrole. Takvi slucajevi nas uce da nije sve u nasem domenu uticaja i da se neke stvari, jednostavno moraju prihvatiti, ako ne postoji nacin da se one izmene.

    Kao sto nezrelo dete nema dubinu uvida da shvati da su neke stvari, koje su protivne njegovim zeljama ili koje su mu neprijatne, u stvari korisne za njega, pa im se odupire i time odlaze njihov pozitivan efekt, tako i mi cesto, nemamo potreban duhovni uvid, pa se tvrdoglavo odupremo nekim situacijama u zivotu i time odlazemo duhovni rast ili pouku koja se u njima krije. Ja sam o oprastanju pisala opsirnije u nekim ranijim tekstovima i mislim da se jedan od njih moze naci pod naslovom “Znacaj oprastanja.” Zbog duzine teksta podelila sam ga u 4 dela,pa koga interesuje moze citati na sledecim linkovima:
    http://forum.krstarica.com/entry.php...C5%A1tanja-(I)

    http://forum.krstarica.com/entry.php...5%A1tanja-(II)

    http://forum.krstarica.com/entry.php...%A1tanja-(III)

    http://forum.krstarica.com/entry.php...5%A1tanja-(IV)

    Ovde je takodje pisano na tu temu:

    http://forum.krstarica.com/entry.php...re%C5%A1ke-(I)

    http://forum.krstarica.com/entry.php...e%C5%A1ke-(II)
    Ažurirano 23.10.2014. u 09:45, autor: sofija06
  13. !JO (avatar)
    Sofija06; hvala ti na opsirnom odgovoru

    "Slazem se s iznetim !JO. Ono je u saglasnosti s mojim tvrdjenjem. Ali, pre nego sto predjem na obrazlozenje, ipak bih istakla jednu cinjenicu. Mi mislimo recima. Pokusaj misliti bilo sta bez reci. Cak i u slucaju, kada se govori vise jezika, uvek se mora razmisljati recima, na jednom od jezika. Pisana rec je takodje simbol kojom ljudi saopstavaju svoje misli.

    Zato se misao uvek manifestuje kao bezglasna, neizgovorena rec. Izgovorena rec predstavlja glas, zvuk ili vibraciju koju nas mozak (ili tacnije svest) prepoznaje i identifikuje, sto omogucava kontak i komunikaciju izmedju ljudi. Zahvaljujuci takvoj sposobnosti ljudi su u stanju da uspostave kompleksne drustvene odnose ili osnuju civilizaciju, tj. donesu zakon, ostvare akademska i naucna dostignuca, itd. Ovo je takodje tema za sebe, o kojoj se moze dosta reci. "


    Da, to je tema za sebe - lingusticka nauka... zanimljivo sigurno (Sapir-Whort-Hipoteza) i prelazi nivo "small talk-a" . Interesantno mi je do sada sve sto si napisala i ako budem vremenski postigla, mozda bi se i usudila tu i tamo koje pitanje jos da postavim ... (ali bolje da razmislim pre nego sto pitam ) ...
  14. sofija06 (avatar)
    Molim. Bice mi drago da postavljas pitanja ili napises komentar (kad budes u mogucnosti da to ucinis ) posto, ovaj s kojim si se javila odise originalnoscu, kao i iskrenom zeljom da se sto bolje shvati napisano.

    Drago mi je sto imas takav stav jer, je on neophodan u procesu razumevanja drugacijeg ili novog koncepta . Pogotovo, kada su u pitanju ovako kompleksne teme, koje same po sebi, zahtevaju punu paznju i dodatna objasnjenja.