Ovu tajnu sam dugo čuvao.Ne mogu da procenim da li se ovde radi o ljubavi,hrabrosti,stidu,j.ebem li ga šta je, nisam pametan.Moj prijatelj Pele imao je čudnu ljubav. Iznad njegove kuće u šumarku raslo je drvo bukve. To drvo je bila njegova velika ljubav. Zahvaljujući otvoru koji je detlić izdubio Pele je imao svake noći odnose sa bukvom. Toliko je bio zaljubljen u bukvu da je završio Sumarski Fakultet ali na bukvu nikad nije zaboravio.Neverovatna priča ali ne znam koliko je istinita.Ispripovedao mi je sam Pele jedne noći u maloj zadimljenoj kafanici posle ispijenih par litara jeftinog vina.Nisam mogo da se opasuljim.Pitao sam se da li je on lud a opet me je mučila misao a šta ako je to stvarno istina. Sretosmo se posle nekoliko dana,Pele pognuo glavu izvinjava se kaže stid me je nadam se da će ostati medju nama.Ma nemaš brige ja se ne sećam o čemu smo pričali,mnogo smo popili te noći.
Šetam parkom jedno popodne,gledam kako jesen uzima svoj danak,grane ogolele i valjda zbog toga upadoše mi u oči rupe na stablima drveća koje su detlići izdubeli...Ne,neću da verujem?
Sjajna prica, ali sjajna...
