Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

"čuo sam lavež napolju i mislio da dopire iz mene."

Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem

Oceni ovaj blog
Beograd je ujutru fascinantan. Moram priznati da to do danas nisam znala, jer nikada nisam ustala pre deset sati. Sada je šest časova, sveže jutro ušlo je u studentsku sobu pod brojem 669. Sunce se nazire iznad bilborda postavljenih na zgrade Novog Beograda. Fascinantno! Fascinantno!
Preksinoć sam ostavila čoveka koga sam zavolela. Da nije bilo njega, ne bih znala kako izgleda pravo beogradsko jutro. Da nije njega, verovatno bih ovu noć prespavala. Da nije moje odluke da odem od njega, verovatno mi jutro ne bi osvanulo ovako lepo, da odlučim da napišem priču o tome kako je do njega došlo.
Čovek o kom govorim je zapravo mladić sa kojim se viđam već par meseci. I sada, kada sam odlučila da se ta priča završi, izgleda mi baš kao da ona tek počinje. Ne zamerite mi što sam kontradiktorna, zauzmite svoje položaje, jer ovo je upravo jedna od takvih priča koja to iziskuje, baš kao da gledate pozorišnu predstavu prvi put, ili odete da odgledate najpopularniji film ove godine, a on, zahvaljujući vašoj pažnji postane pravo remek-delo.
Sećam se te noći. Subota. U to vreme sam bila slobodna, mada, priznajem, često sam slobodna. Ako bi me pitali u čemu je problem, verujte, ne znam. Na radiju je sviralo Tango with lions, In a bar. Obukla sam novu majicu, ne baš zadovoljna time kako mi stoji, mada mi i nije bilo važno. Našminkala se kako to radim svakoga vikenda, ovaj put odlučivši, biću lepša nego ikad.
Drugarice i sabiranje onoga što planiramo da radimo, s kim planiramo da izađemo, šta planiramo da obučemo, koja planira da se preobuje, koja da se ipak slomi na svojim štiklama do jutra u zavet ženskoj lepoti; sve smo se okupile na jednom mestu. Presvukla sam se, popravila šminku, izgledalo je dobro.
Kafana, poluprazna u 11h, jelte, danas prilično kasno izlazimo, ali bar ja nisam mogla da biram. Moji roditelji to ne vole, kao ni većina, pretpostavljam, mada nisam sigurna da smo i mi krivi za to. Savremeno doba traži savremene ljude, spremne da zamene i noć za dan, ako treba, da pronađu smisao tog savremenog života.
Pevač je veče započeo nekim sentišom, ako mogu tako da se izrazim, da mi godi, a da vam dovoljno dobro opišem kako sam se u tom trenutku osećala. Zapalila sam cigaru. Naručila sok. Večeras neću piti, odlučih tada. Imam običaj da popijem kada izađem, u poslednje vreme to prelazi granicu koja je dopuštena devojkama, i neću tražiti način da se opravdam, jer ni sama ne znam zašto to radim. Mogla bih reći merak, rekli bi ste, kako da ne, žena i merak, to ne ide, u svemu treba naći granicu... Mogla bih reći, tuga, a i za to biste mi našli već zamerku, danas su svi tužni. Dakle, neću objašnjavati. Pijem, i pila sam do tog vikenda, ali mi se te večeri apsolutno nije pilo.
Volela sam šank, to nije mesto za dame, ali nisam imala želju da bilo kome izgledam kao dama, jer ako bih bila dama, verovatno ne bih mogla biti ono što stvarno jesam. Biti dama iziskuje mnogo ograničenja. Mogu to raditi, pretvarati se, i prividno bih ubedila druge da je to istina- ja sam stvarno dama. Ali ja sam sa svojim drugaricama izabrala šank, i pokupila po neki manir dame, a poneki slobodan stih u svojim ušima, da mi bude to veče sasvim dobro. Čini mi se da je pevač pevao Samo moja, Željka Vasića.
Prolazili su sati, ponoć je prošla, ljudi su polako počeli da naviru od nekud u grupicama koje uvek viđam zajedno. Za tren se napunilo i počelo je stiskanje, zauzimanje mesta, dim par cigari pretvorio se u oblačinu koja je zaposela disajni prostor svih nas unutra, a zbog loše ventilacije, na to smo od pre naviknuti.
Ništa me se nije ticalo, samo da budem lepa, da ne pijem, i da pušim svoje cigare. Primetila sam neke ljude da prolaze, gurkaju me, odmeravaju, ništa što mi se pre nije dešavalo, da je neko drugo veče, možda bih i uzvratila. Ali to je bilo melanholično veče nezainteresovano za moje doživljaje. Gvirkala sam po strani ne bih li videla bivšeg dečka. Ima novu devojku, i dobro im ide... Ali me je moja ženska sujeta odala. Kako je on njoj posvetio maksimalno pažnju, razočarano sam se okrenula svojoj piksli.
Povremeno bih pogledala koga ima po kafani. Okrenuvši se na desno, pogled mi se susreo sa jednim dečkom koga nisam poznavala, bar ne lično, iz viđenja pomalo. Moram priznati, zainteresovao me je, ali nedovoljno. Kako bih se okrenula u tom pravcu, više puta mi je slao signale pogledima, osmehom, namigivanjem, pokretima ruku uz reči pesme Zavede me, i nestade... Uradila sam istu stvar kao i prošlog puta, vratila se piksli.
Nije prošlo mnogo...

  • Zdravo! Ja sam dupli rak u horoskopu, ja sam emotivac!, kraj mene se pojavio momak od malopre.
  • Zdravo, nasmejala sam se, ja sam vaga.
  • Ti si ista kao ja, ti si emotivna kao ja!

Popričala sam nakratko sa njim, i napomenula mu da odlazim, kako se ne bi osećao neprijatno. Bilo je oko dva posle ponoći, a moj izlazak se završio, kasnila sam kući.

  • Ali tek je dva sata! Zašto ideš tako rano?!
  • Imam fine roditelje koji mnogo brinu, osmehnula sam se.
  • Razumem te, žensko si i tako to... Mogu li dobiti tvoj broj?

Izdiktirala sam svoj broj. Ne sećam se kada mi je poslednji put neko tako prišao, bez obzira na moju nezainteresovanost, zaslužio je, hrabar momak.
Pričali smo još par minuta, najednom me je poljubio, na moje iznenađenje. Otišla sam da se obučem i krenula napolje, uhvatio me je pred vratima za ruku, povukao k sebi, i ponovo poljubio, rekavši da ćemo se čuti.
Izašla sam te noći iz kafane ne znajući ko me je poljubio ni koga sam ja poljubila.

Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na Facebook Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na Google Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na My Yahoo! Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na Live Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na MySpace Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na Twitter Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na Digg Pošalji "Prvo poglavlje priče koju sam počela da pišem" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari