po mom izboru - dijalog iz filma : STALKER - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

po mom izboru - dijalog iz filma : STALKER

Oceni ovaj blog
Glavni junaci nalaze se ispred sobe u kojoj se ispunjavaju skrivene želje , i vode zanimljiv dijalog pre ulaska u nju :

Ni jedan stalker ne zna šta oni koje vodi nose sa sobom i šta odnose odavde.

A broj neobjašnjivih zločina je u porastu!

Nije li to vaše delo?

Uzmite zaverenike u vojsci, ili mafiju u vladi, nisu li svi oni vaši klijenti?

A laseri i sve te super-bakterije, sva ta gadost do nekog vremena sakrivena u sefovima?

Prekinite sa tim sociološkim prolivom! Da li zaista verujete u te bajke?

U one dobre, ne! A u strašne - naravno!

Okanite se!

Ne može biti u čoveka takve mržnje ili ljubavi , koja bi se proširila na celo čovečanstvo!

Dobro, novac, žena, možda želja da šefa zgazi auto, to mogu razumeti. Ali vladati svetom!Pravedno društvo!

Božje carstvo na zemlji!

To nisu samo želje, već ideologija, delovanje, koncepcije.

Nesvesno saosećanje još nije spremno za realizaciju.

Kao obična instiktivna želja.

Zar može biti sreće na račun nesreće drugih?

Ja savršeno jasno vidim...da ste smislili da uništite čovečanstvo dobrim delima.

Ja sam savršeno spokojan za vas i za sebe , a tim više za čovečanstvo.

Zato što vi nećete ništa postići.

U najboljem slučaju, dobićete Nobelovu nagradu. Ili ćete pre dobiti nešto sasvim besmisleno , nešto na šta niste ni pomislili.
Na primer telefon...

Sanjaš o jednom, a dobiješ nešto sasvim drugo.

Zašto ste to uradili?

Telefon... struja...

Vidite, izvrsne pilule za spavanje. Ovakve više ne prave. Otkuda ih toliko ovde?

Možda je bolje da pođemo?

Skoro će veče, biće mrak u povratku.

Inače, ja jasno vidim, da je ovo recitovanje stihova i hodanje u krug , samo forma izvinjavanja.

Ja vas razumem. Teško detinjstvo, okolina...

Ali nemojte se zanositi, ja vam neću oprostiti.

To nije ni potrebno, molim vas.

Profesore, dođite ovamo.

Samo malo. Netreba žuriti.

Nikuda ja ne žurim.

Znam, naljutićete se.

Ipak, moram vam reći...Sada smo... na pragu... Ovo je najvažniji trenutak u vašem životu. Morate da znate, da se ovde ispunjavaju vaše zavetne želje.
Najiskrenija želja!
Samo stradanje!
Nije potrebno ništa reći. Samo se treba usredsrediti i prisetiti celog svog života.

Kada čovek razmišlja o prošlosti, postaje bolji.

A najvažnije...Najvažnije...Verovati!

Sada idite. Ko hoće prvi? Možda, vi?

Ja? Ne, ne bih.

Razumem, to nije tako prosto, ali to će odmah proći.

Sumnjam da će proći. Ako počnem da se prisećam svoga života, teško da ću postati bolji. Pored toga, zar ne osećaš kako je sve ovo sramotno? Ponižavati se, sliniti, moliti se?

Šta ima loše u molitvi? Vi zbog gordosti tako govorite.

Smirite se, niste još spremni.To se često dešava.

Možda, vi prvi?

Ja.

Pred nama je nov izum , profesora Profesora! Sprava za istraživanje ljudskih duša! Dušometar!

To je samo bomba.

Šta?

Mora da se šalite.

Ne, samo bomba. 20 kilotona.

Za šta?

Sastavio sam je sa prijateljima.Sa mojim bivšim kolegama. Ovo mesto nikada neće doneti nekome sreću.

Ali ako padne u pogrešne ruke...Mada, nisam više siguran.Došli smo do zaključka da ne bi trebalo uništiti Zonu. Ako je to čak i čudo,to je deo prirode, i shodno tome, nada, u nekom smislu.

Oni su sakrili tu bombu, a ja sam je pronašao. Stara zgrada, četvrti bunker.

Očigledno postoji princip ne čini ništa što ne možeš popraviti.

Shvatam ja sve, nisam neki manijak.
Ali dokle god je ova kuga ovde dostupna svakom ološu, ne mogu imati miran san.

Ili možda, ono najskrivenije mi ne dopušta?

Jadničak, kakav problem je sebi napravio.

Daj to meni!

Daj to meni!

Vi ste inteligentan čovek?

- Zašto? Šta vam je?
- Ti, licemerna gnjido...

Zašto? Zašto vi... mene?

On hoće da uništi vašu nadu!
To je sve što je ljudima ostalo na zemlji!


To je jedino mesto na koje mogu doći, ako više nema nade za njih.

Eto vi ste došli!

Zašto uništavate veru?

Umukni!
Providan si! Nije te briga za ljude! Samo zarađuješ novac koristeći našu... čežnju!

Nije stvar u novcu.

Ti ovde uživaš, ti si ovde bog otac. Ti, licemerna gnjido, odlučuješ ko će živeti a ko umreti.

On još odabira!
Sada shvatam zašto stalker ne ulazi sam u sobu.

Vi se ovde opijate vlašću, tajnom, autoritetom!
Kakve tu još mogu biti želje?

Nije istina! Vi... vi se varate.

Stalker ne sme da uđe u sobu. Stalker ne sme da uđe u Zonu, u cilju koristi. Setite se Bodljikavog Praseta?
Da, u pravu ste, ja sam gnjida.
Nisam ništa uradio u ovom svetu, niti išta mogu.
Ja i ženi nisam moga ništa dati.
Čak ni prijatelje ne mogu imati.
Ali ne oduzimajte mi moje!
Meni su i tako sve odneli tamo iza bodljikave žice.
Sve moje je ovde. Shvatate li? Ovde, u Zoni!
Moja sreća, moja sloboda, dostojanstvo, sve je ovde!
Dovodim ovde ljude poput mene, nesrećne i izmučene. Ljude koji nemaju čemu da se nadaju.
A ja im mogu pomoći! Niko im ne može pomoći, samo ja, gnjida, mogu!
Od sreće spreman sam da zaplačem, što mogu da im pomognem.
I to je sve.
Više mi ne treba.

Ne znam. Možda.

Svejedno, izvini, samo...

Ti si zaista jurodiv!

Nemaš pojma šta se ovde radi.

Zašto misliš da se Bodljikavo Prase obesio?

Došao je u Zonu u cilju koristi.

Brata je izgubio u "mašini za meso" zbog novca.

Znam. Ali zašto se obesio?
Zašto nije došao još jednom, ne za pare, već za brata?
Kao pokajanje.


Hteo je... ne znam. Za nekoliko dana se obesio.

Shvatio je da se ovde ne ispunjavaju obične želje, već samo one skrivene. Ne nešto što možeš vikati iz sveg glasa...

Ovde se događa ono što je skladu sa tvojom prirodom, tvojom suštinom, o čemu ništa ne znaš. Ali ona je u tebi,i ceo život upravlja tobom!

Ništa ti, Kožna Čarapo, nisi shvatio. Nije pohlepa savladala Bodljikavo Prase.On bi po ovom mulju na kolenima puzao da vrati brata. A dobio je samo gomilu novca, i ništa drugo.

Zato što Bodljikavom, ono što Bodljikavi jeste!

A savest, duševna patnja, to je sve izmišljeno. Shvatio je to i obesio se.

Ja ne idem u tvoju sobu. Neću svoje đubre nikome na glavu da prosipam. Čak ni tvoju. A onda, kao Bodljikavo Prase, u omču da uđem.

Radije ću se u svojoj vili opijati tiho i mirno. Ne, Veliki Zmaju, loše se ti u ljude razumeš , ako takve, kao ja, u Zonu vodiš.

Još nešto...

Zašto misliš da to čudo zaista postoji?

Ko vam je rekao da se želje zaista obistinjuju ovde?

Da li ste videli i jednog čoveka
koji se usrećio ovde?

Možda, Bodljikavi?

Zapravo, ko vam je pričao za Zonu, za Bodljikavo Prase, za onu sobu?

On.

Onda ništa više ne razumem. Kakav je smisao dolaziti ovde?

Tako je tiho...

Čujete li?

Zašto ne ostaviti sve...

Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na Facebook Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na Google Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na My Yahoo! Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na Live Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na MySpace Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na Twitter Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na Digg Pošalji "po  mom izboru - dijalog iz filma : STALKER" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    " Сталкер (рус. Сталкер) је научно фантастични трилер снимљен 1979. године у режији Андреја Тарковског по мотивима романа „Пикник поред пута“ аутора Бориса и Аркадија Стругацког. Описује путовање тројице људи кроз постапокалиптичку дивљину названу Зона, у потрази за просторијом која испуњава најскривеније, најдубље жеље.
    Сталкер води писца, разочараног и испуњеног цинизмом и критиком генија, и тихог научника који се са разлогом брине за свој ранац, кроз Зону, опасан предео пун чудних феномена непознатих науци и гравитационих аномалија које у тренутку могу да униште човека. Нико не зна шта се заиста десило у Зони. Претпостављају да је ту пао неки метеорит и пореметио силе природе. Цело место је окружено бодљикавом жицом и стражарима. У таквом амбијенту се одвија драма између и унутар тројице људи.
    Филм је сниман свега неколико дана на простору напуштене хидроелектране, близу Јегале у Естонији. По сведочењу Владимира Шаруна, у близини места снимања, узводно, се налазило хемијско постројење које је испуштало отровне хемикалије у реку. У једном делу филма се може видети како за време лета пада снег и бела пена плови по реци. То је у ствари био смртоносни отров. Многе жене у екипи су добиле алергијске реакције по лицу. Сам Тарковски је умро од рака плућа, као и Анатолиј Солонитсин. Да је био у питању отров, било је недвосмислено јасно када је и Лариса Тарковски умрла од исте болести "

    Film sa prevodom , da se lako izguglati i vredan je pažnje - i ako pripada kinematografskoj prošlosti !
  2. hakim bej (avatar)
    Zona se do danas prosirila na zapad, cak do nas.
    Samo su retki shvatili da su u Zoni i usvojili nova pravila... Pravila Zone.
    Ostali svojom mrznjom cine stetu. A mozda i ne umeju drugacije?
  3. 123loncar (avatar)
  4. Роло Томази (avatar)
    Један од мојих омиљених филмова, мог омиљеног аутора.
    Филозофска студија, без сумње; ремек дело које се не може описати речима, па овде стајем...