Milan Rakić – Iskrena pesma - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

Milan Rakić – Iskrena pesma

Oceni ovaj blog
O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.
Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode; a potom,
kad prođe sve, i malaksalo telo
ponovo padne u običnu čamu,
i život nov i nadahnuće celo
nečujno, tiho potone u tamu,
ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
u tom trenutku ne osećam tako.
I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.
I gledajući vrh zaspalih njiva
kako se spušta nema polutama,
ti nećeš znati šta u meni biva -
da ja u tebi volim sebe sama,
i moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima!
Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja.
Al’ ne volim te, ne volim te, draga!
I zato ću ti uvek reći: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drveću žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.

Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na Facebook Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na Google Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na My Yahoo! Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na Live Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na MySpace Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na Twitter Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na Digg Pošalji "Milan Rakić – Iskrena pesma" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
  2. miwka (avatar)
    Bravo za izbor,Loncar...Rakić je jedan od najvećih srpskih pesnika....pozdrav
  3. mari47 (avatar)
    Velik je Rakić. Hvala Lončar na podsećanju.
  4. Soradze (avatar)
    Kakva lepota!!!! Veličanstveno!! Hvala Lončar na odabranim stihovima.
  5. 123loncar (avatar)
    Hvala i vama prijatelji - nekako mi juče dođoše sami ovi stihovi , kao kakav melem ; pa ko velim , ajd da podelim sa društvom , može biti da i oni potrebuju nešto ovako u ovim setnim kišnim danima . kad leto izčezava !
    Pozdrav !
  6. beograd74 (avatar)
    Milan Rakić, Simonida

    Iskopase ti oci, lepa sliko!
    Veceri jedne, na kamenoj ploci,
    Znajuci da ga tad ne vidi niko,
    Arbanas ti je nozem izbo oci!

    Ali dirnuti rukom nije smeo
    Ni otmeno ti lice, niti usta,
    Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo
    Pod kojim lezi kosa tvoja gusta.

    I sad u crkvi, na kamenom stubu,
    U iskicenu mozaik-odelu
    Dok mirno snosis sudbu tvoju grubu,
    Gledam te tuznu, svecanu i belu;

    I kao zvezde ugasene, koje
    Coveku ipak salju svetlost svoju,
    I covek vidi sjaj, oblik, i boju
    Dalekih zvezda sto vec ne postoj,

    Tako na mene sa mracnoga zida,
    Na pocadjaloj i starinskoj ploci,
    Sijaju sada, tuzna Simonida,
    Tvoje vec davno iskopane oci…
  7. 123loncar (avatar)
    Hvala !