Moc negativnog misljenja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Moc negativnog misljenja

Oceni ovaj blog
U “Politici Online” sam naisla na clanak koji razmatra odnos drustva i pojedinca. S obzirom da je tema dosta aktuelna bilo bi interesantno procitati vise pogleda na nju.

Moc negativnog misljenja

“Da bi neko ostvario svoj važan cilj, da bi postigao uspeh, mora da veruje da je to moguće. Kada mu je nešto važno, prirodno je da o svojim namerama i planovima razgovara sa bliskim ljudima. U atmosferi kolektivnog nezadovoljstva, veoma je verovatno da će umesto podrške, doživeti kritiku začinjenu brojnim upozorenjima i razlozima zašto je nemoguće ostvariti dati cilj. Ma koliko neko bio usmeren na sebe, na njega će uticati mišljenje ljudi koji su mu važni. Najverovatniji rezultat će biti gubljenje poleta i postepeno odustajanje od nameravanog poduhvata.

Svako ko progovori o svojim pozitivnim namerama brzo će otkriti da je okružen ljudima koji negativno misle. Kod onih koji ih vole, negativno mišljenje je izraz iskreno dobrih namera. Tako roditelji, na primer, mogu da postanu veoma zabrinuti. Reč je o onoj vrsti roditeljske ljubavi koja je veoma raširena na ovim prostorima, a koju zovemo „ljubav-zabrinutost”.

Roditelji smatraju da svoju ljubav moraju da pokazuju tako što će veoma zabrinuto da razmatraju razne negativne scenarije koji će sprečiti uspeh. Time što će brinuti za svoje „odraslo dete”, što će se mešati u njegove poslove i davati različite savete, oni će mu nesvesno poručivati da još nije dovoljno odraslo, da je nesposobno, kao i da je ovaj svet veoma opasno mesto. I naravno, da ga samo roditelji zaista vole.

Nekada je dobra namera u tome da se osoba spreči da ispadne naivna. Postoji ljudska sklonost da se onaj ko se zalaže za nešto doživi kao naivan, a da se onaj ko nešto kritikuje doživi kao pametan i mudar. Pored toga što sprečava da odraslo dete bude prevareno i izigrano, roditelj koji sumnja i negativno misli potvrđuje svoju mudrost.

Nekada roditelji kažu da na ovaj način sprečavaju dete da se razočara i da na kraju bude nesrećno. Ko stvari vidi negativno taj ne može da se razočara. Ne razmišljaju o tome da u tom slučaju njihovo dete neće ni verovati u pozitivan ishod, i zato neće imati potrebnu energiju da ostvari uspeh.

Pored dobronamerne negativnosti, osoba koja nešto želi da pokrene, mora da se suoči i sa onom negativnošću koja dolazi od onih koji nisu dobronamerni. A takvih je mnogo u društvu u kome je raširena zavist. Mnogi u tuđem uspehu vide svoj neuspeh: „Ako je neko toliko dobar da je bolji od mene, to znači da sam ja loš.” A kako ljudi ne vole da budu loši, više ili manje suptilno diskvalifikuju onoga ko „umišlja” da može nešto da ostvari.

I zato oni koji su odlučni da uspeju u negativističkom okruženju pronalaze trik tako što se negativizmu suprotstavljaju ne pozitivnim, već negativnim motivom. Mnogi koji su uspeli – uspeli su iz prkosa, inata.”

Zoran Milivojević

-Prkos i inat nisu uzroci uspeha. Pre njih mora postojati nepokolebljiva unutrasnja samouverenost u pozitivan ishod odredjenje situacije i pored svih negativnih (dobronamernih ili zlonamernih) spoljasnjih uverenja. Takva samouverenost nastaje kao rezultat unutrasnje integralnosti ili progresivnog duhovnog razvoja, sto omogucava osobi da koristi njen puni intelektualni potencijal.

Prema tome, u pitanju nije snaga negativnog, vec pozitivnog, subjektivnog misljenja koje je nadvladalo negativno objektivno misljenje. Negativno subjektivno misljenje u vidu sumnje u vlastitu sposobnost, nastaje kao posledica zapostavljanog duhovnog razvoja ili unutrasnje dezintegralnosti sto vodi u apatiju, malodusnost, gubitak nade, entuzijazma itd.

Iako su spoljasnji faktori podsticaj unutrasnjeg razvoja, oni ne uslovljavaju reakciju subjekta vec, njegovo mentalno stanje nastalo kompleksnim unutrasnjim razvojem. Inat i prkos s egoisticnim, rivalskim stavom, udaljavaju ljude jedne od drugih i stvaraju razdor medju njima, pa zato nisu konstruktivni i progresivni niti za pojedinca, niti za drustvo.

Covek ne treba da se nadmece s drugima (osim, naravno u igri i zabavi) vec, sa samim sobom. Takvo nadmetanje ne omalovazava niti podcenjuje druge. Naprotiv, cesto vodi zblizavanju ljudi jer zraci stimulativnim entuzijazmom koji budi zelju za timskim radom, a time i znacajnijim rezultatima i sveopstim progresom.

Pošalji "Moc negativnog misljenja" na Facebook Pošalji "Moc negativnog misljenja" na Google Pošalji "Moc negativnog misljenja" na My Yahoo! Pošalji "Moc negativnog misljenja" na Live Pošalji "Moc negativnog misljenja" na MySpace Pošalji "Moc negativnog misljenja" na Twitter Pošalji "Moc negativnog misljenja" na Digg Pošalji "Moc negativnog misljenja" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    A kako u tom kontekstu tumačiti izreku "ko reskira...profitira" koja je danas aktuelna više nego ikada.Koji su preduslovi za takvu odluku potrebni a mnogi su baš sa tim postali uspešni
  2. hakim bej (avatar)
  3. sofija06 (avatar)
    Da. Rizik takodje ponekad vodi do uspeha. Ali, mislim da i tu postoje neka pravila. Pre svega, zavisi kakav je rizik, sta se rizikuje, itd.? U svakom slucaju, riziku se treba prici s oprezom i dobro razmotriti sve moguce ishode. Naravno, u svemu tome kljucnu ulogu ima personalnost svake osobe, njene sklonosti, kao i definisanje samog pojma uspeha.

    Za neke ljude su materijalne vrednosti iznad porodicnih, moralnih ili humanih, dok neki opet daju prednost ovim drugim. U nekom riziku sanse za uspeh su vece, u nekom manje. To isto se odnosi i na gubitak. Negde gubitak moze biti ogroman, negde manji, itd. Mislim da je u riziku takodje potrebno izvrsiti odredjenu emocionalnu reviziju. Sta se stvarno rizikuje? Kako ce se neko osecati ako izgubi to sto ima ili ako dobije to sto nema?

    Svaki rizik nosi sobom znacajnu promenu, cesto s drugacijim nacinom zivota i ponasanja. Da li je osoba stvarno spremna na to ili ne? U nekim slucajevima rizik zaista moze biti vodjen intuicijom ili nekom unutrasnjom vizijom u kojoj osoba oseca da ce sve biti u redu i da je rizik neophodan korak koji mora da preduzme da bi ostvarila konstruktivne promene u svom zivotu. Dakle, rizik je izuzetno kompleksan i sve zavi od osobe, vrste rizika i situacije koje u izvesnom smislu mogu predstavljati smernicu za njegovo peuzimanje.
  4. sofija06 (avatar)
    Ocigledan primer disfunkcionalnog ponasanja. (: Ako govorimo o uspehu, s takim stavom i nacinom ponasanja je nemoguce uspeti u bilo cemu. Hvala, hakim za dobar primer loseg primera ponasnja.
  5. zxy (avatar)
    Citat Original postavio sofija06
    Da. Rizik takodje ponekad vodi do uspeha. Ali, mislim da i tu postoje neka pravila. Pre svega, zavisi kakav je rizik, sta se rizikuje, itd.? U svakom slucaju, riziku se treba prici s oprezom i dobro razmotriti sve moguce ishode. Naravno, u svemu tome kljucnu ulogu ima personalnost svake osobe, njene sklonosti, kao i definisanje samog pojma uspeha.

    Za neke ljude su materijalne vrednosti iznad porodicnih, moralnih ili humanih, dok neki opet daju prednost ovim drugim. U nekom riziku sanse za uspeh su vece, u nekom manje. To isto se odnosi i na gubitak. Negde gubitak moze biti ogroman, negde manji, itd. Mislim da je u riziku takodje potrebno izvrsiti odredjenu emocionalnu reviziju. Sta se stvarno rizikuje? Kako ce se neko osecati ako izgubi to sto ima ili ako dobije to sto nema?

    Svaki rizik nosi sobom znacajnu promenu, cesto s drugacijim nacinom zivota i ponasanja. Da li je osoba stvarno spremna na to ili ne? U nekim slucajevima rizik zaista moze biti vodjen intuicijom ili nekom unutrasnjom vizijom u kojoj osoba oseca da ce sve biti u redu i da je rizik neophodan korak koji mora da preduzme da bi ostvarila konstruktivne promene u svom zivotu. Dakle, rizik je izuzetno kompleksan i sve zavi od osobe, vrste rizika i situacije koje u izvesnom smislu mogu predstavljati smernicu za njegovo peuzimanje.
    Hm ..ha ,treba još nešto, ..da
  6. sofija06 (avatar)
    Moze ove:
  7. pitajte lektora (avatar)
    Se ipsum vincere pulcherrima res est.
  8. sofija06 (avatar)
    U potpunosti se slazem. Samo bih jos dodala i najbitnija. Medjutim, vazno je znati da se to ne postize jednom za svagda vec, svo vreme dok smo u ovoj dimenziji.