Немојте ми само рећи да је националност само део неког пореза.
Живимо у временима када се из глава људи све више истискује реч „отаџбина“. И не бих имала ништа против тога, да не постоји друга противтежа ономе зашто се то тако чини. Стварање новог човека „хомоноцулус“, са неким новим неприродно накалемљеним елементима. Отаџбина је лепа реч. Свиђа ми се њено значење. Неки ће ме одмах сврстати у „корпу националиста“, иако та реч не вређа никог, нити је претња било коме, то је лепа реч, поносита, реч која има свој мирис и етар, реч иза које одмах долази реч „дом“. Жеље народа беху да отвори свој прозор ка Европи а коначно када се то догодило, кроз тај исти прозор примили смо од Европе нешто што не припада нама, нешто што је као кад се измеша вода и крв, или вода и вино, европа је кроз тај исти прозор ишчупала нас као биљку из земље и сада лебдимо некуда, не знајући куда са собом и где да се уденемо у свет. Бити "европејац" постало је идеал коме се тежи, примили смо то болесно ткиво, сматрајући да је то идеал престиж, богатство, да се човек може мерити по дебљини новчаника и броју плаћених рачуна. Кљукали су нас лажном сликом свих ових дугих година, да је цивилизација тамо, да је тамо негде прогрес, да смо ми инертна маса, да смо ми они који не доприносе развоју човечанства, већ кочимо и заустављамо његов развој, да смо ми варвари који треба да научимо европске манире. Да је сав тај поредак уређен, сређен и да све функционише по закону оних цивилизованих интелектуалаца који су измислили те исте законе, а који су дозволили и абортусе, и пресуде на смрт, легализовали бракове особа истога пола, оних који су се јавно одрекли Христа, они су ти цивилизовани грађани, а ми ћемо постати као они када заборавимо ко смо и шта смо. Толико је та савршеност цивилизације узнапредовала, расте у висине пење се као вавилонска кула, у небо упире канџе до Бога и њега би прецивилизовали кад би могли да га тим истим канџама захвате и увуку у свој мравињски поредак. А ми смо живели у убеђењу да је истина негде тамо, да још нам само треба да отворимо врата и постанемо европејци, и како ћемо спознати истину чим будемо остварили тај идеолошки циљ, не схватајући да је истина једна једина она у нама, и да је она једино наше спасење, јер истина једина уме да ослободи ако је спознаш. Сво то копирање европских манира, деградира нашу душу, и као да ће нас богатство просветити, не оно ће нас само још више отупети, јер живећи човек у удобности врло често отупи јер да би спознао срећу мораш да осетиш бол, а да би био бистар мораш да окусиш патњу и сиромаштво. За племените мисли потребан је дубок живот. Плиткост је мислити да само богате земље, које остварују мега-гига-прогрес њихове нације интелектуално напредују, а да заостале земље и њихови народи постају отупели и испразни, отупела маса у равни животињског тора. Код њих је злочин не платити рачун. Тај поредак светски који се ствара и намеће сваком човеку да личи и буде "европејац", говори само о томе колико је тај систем накарадан. Сви ти стандарди који се постављају, и које тобоже, треба да достижу друге земље само чупају још више корење отаџбине, буди маса, део масе, као сви смо исти, као ја сам данас космополита, ја нисам ничији, данас сам Немац, сутра Рус, прекосутра Американац. А националност то вам само служи за плаћање пореза. То вам је само на хартији. Нешто ту не штима, нешто ту не иде, то ће бити неки "џексонов ефекат" (као кад је Мајкл Џексон је покушао да буде белац па није успео.) Џаба сте кречили. И да срушите зид, џаба сте рушили. И зидови кад се фарбају на крају постану сиви, а духовне зидове је још теже фарбати. Све има своје зашто и своје зато. И кад се калеми воћка не прими се свака. Много тога зависи од оног ко је калеми, од његовог умећа, воље, доброчинства, знања па тако и Творац када калеми и сеје зна СА ЧИМ шта иде и ГДЕ иде.
Живимо у временима када се из глава људи све више истискује реч „отаџбина“. И не бих имала ништа против тога, да не постоји друга противтежа ономе зашто се то тако чини. Стварање новог човека „хомоноцулус“, са неким новим неприродно накалемљеним елементима. Отаџбина је лепа реч. Свиђа ми се њено значење. Неки ће ме одмах сврстати у „корпу националиста“, иако та реч не вређа никог, нити је претња било коме, то је лепа реч, поносита, реч која има свој мирис и етар, реч иза које одмах долази реч „дом“. Жеље народа беху да отвори свој прозор ка Европи а коначно када се то догодило, кроз тај исти прозор примили смо од Европе нешто што не припада нама, нешто што је као кад се измеша вода и крв, или вода и вино, европа је кроз тај исти прозор ишчупала нас као биљку из земље и сада лебдимо некуда, не знајући куда са собом и где да се уденемо у свет. Бити "европејац" постало је идеал коме се тежи, примили смо то болесно ткиво, сматрајући да је то идеал престиж, богатство, да се човек може мерити по дебљини новчаника и броју плаћених рачуна. Кљукали су нас лажном сликом свих ових дугих година, да је цивилизација тамо, да је тамо негде прогрес, да смо ми инертна маса, да смо ми они који не доприносе развоју човечанства, већ кочимо и заустављамо његов развој, да смо ми варвари који треба да научимо европске манире. Да је сав тај поредак уређен, сређен и да све функционише по закону оних цивилизованих интелектуалаца који су измислили те исте законе, а који су дозволили и абортусе, и пресуде на смрт, легализовали бракове особа истога пола, оних који су се јавно одрекли Христа, они су ти цивилизовани грађани, а ми ћемо постати као они када заборавимо ко смо и шта смо. Толико је та савршеност цивилизације узнапредовала, расте у висине пење се као вавилонска кула, у небо упире канџе до Бога и њега би прецивилизовали кад би могли да га тим истим канџама захвате и увуку у свој мравињски поредак. А ми смо живели у убеђењу да је истина негде тамо, да још нам само треба да отворимо врата и постанемо европејци, и како ћемо спознати истину чим будемо остварили тај идеолошки циљ, не схватајући да је истина једна једина она у нама, и да је она једино наше спасење, јер истина једина уме да ослободи ако је спознаш. Сво то копирање европских манира, деградира нашу душу, и као да ће нас богатство просветити, не оно ће нас само још више отупети, јер живећи човек у удобности врло често отупи јер да би спознао срећу мораш да осетиш бол, а да би био бистар мораш да окусиш патњу и сиромаштво. За племените мисли потребан је дубок живот. Плиткост је мислити да само богате земље, које остварују мега-гига-прогрес њихове нације интелектуално напредују, а да заостале земље и њихови народи постају отупели и испразни, отупела маса у равни животињског тора. Код њих је злочин не платити рачун. Тај поредак светски који се ствара и намеће сваком човеку да личи и буде "европејац", говори само о томе колико је тај систем накарадан. Сви ти стандарди који се постављају, и које тобоже, треба да достижу друге земље само чупају још више корење отаџбине, буди маса, део масе, као сви смо исти, као ја сам данас космополита, ја нисам ничији, данас сам Немац, сутра Рус, прекосутра Американац. А националност то вам само служи за плаћање пореза. То вам је само на хартији. Нешто ту не штима, нешто ту не иде, то ће бити неки "џексонов ефекат" (као кад је Мајкл Џексон је покушао да буде белац па није успео.) Џаба сте кречили. И да срушите зид, џаба сте рушили. И зидови кад се фарбају на крају постану сиви, а духовне зидове је још теже фарбати. Све има своје зашто и своје зато. И кад се калеми воћка не прими се свака. Много тога зависи од оног ко је калеми, од његовог умећа, воље, доброчинства, знања па тако и Творац када калеми и сеје зна СА ЧИМ шта иде и ГДЕ иде.
па истина је једна, она отвара људима очи, што би рекао Куци "моја истина ломи кости" 
