НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА

Oceni ovaj blog
Nabasah na tekst , koji pokušava da rsvetli neke zablude pobožnih ljudi , koje su se u nas omasovile i prete da erodiraju autentičnost pravoslavlja ! Stoga reših u celosti da ga prenesem , može biti da koristi svima nama .

Постоје „мрсне славе” и „посне славе”…Истина је да славе нису ни мрсне ни посне, него дани у које оне падну могу бити мрсни или посни. Зависно од тога у какав дан слава пада, таква се славска трпеза припрема. На пример, ако једне године Ђурђевдан падне у четвртак, припрема се мрсна трпеза, јер је четвртак мрсан дан. Ако следеће године падне у среду, припрема се посна трпеза, јер је среда посни дан. Неке славе увек падају у време једног од четири велика поста, па се сваке године припрема посна трпеза. Пример такве славе је Никољдан, који увек пада у време великог Божићног поста.

Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na Facebook Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na Google Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na My Yahoo! Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na Live Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na MySpace Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na Twitter Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na Digg Pošalji "НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ КОД ПОБОЖНОГ НАРОДА" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    Славско жито се не спрема за „живе свеце”…
    Истина је да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав – Бог је Бог живих, а не мртвих. Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу, и символизује Православну веру у опште Васкрсење. Та жртва се приноси Богу у име оног светитеља или упокојеног чије се име спомиње тог дана, или тог парастоса. Да ли је реч о светитељу који је живео, па се упокојио, или никада није прошао кроз биолошку смрт, попут Арханђела Михаила или Светог Илије, на пример, не прави никакву разлику у погледу жртава које се приносе Богу (славски колач, жито и вино). Нажалост, успркос упозорења Цркве на овакву погрешну праксу, многи и даље настављају по своме јер су „тако радили и очеви и дедови”.
  2. 123loncar (avatar)
    Клањање је мухамедански обичај, клечање је римокатолички обичај…

    Истина је да су мухамеданци управо од Хришћана усвојили праксу клањања Богу, дотичући челом земљу. И то оних Хришћана који су живели у оној средини у којој се мухамеданство и појавило у 7. веку – од Православних Хришћана Блиског Истока. Црква је увела правило (канон XX, Првог васељенског сабора) да се на недељним Литургијама, као и на свим Литургијама између Васкрса и Педесетнице (Духова), обавезно стоји. А то Црквено правило је уведено због уобичајене праксе Православних да своју оданост и љубав према Богу изразе клечањем и клањањем (велики поклон, велика метанија). Ова заблуда многих Православних се појавила услед жалосне чињенице да нису никада били у цркви сем недељом (кад се не клечи и не клања), а и то често само два пута годишње (на Васкрс и Божић), па нису ни имали прилику да се упознају са свим облицима изражавања Православне духовности.
  3. 123loncar (avatar)
    Није потребно постити јер грех не улази на уста, него излази из уста…
    Истина је да грех не улази на уста, али не смемо злоупотребити тај цитат из Светог Писма као изговор за своју неспремност и одсуство воље да се боримо против уживања у храни. Сврха и циљ поста је борба против греха, а она укључује борбу против телесних жеља. Телесне жеље се, опет, најлакше сузбијају узимањем посне хране, што сведочи 2000 година дуга традиција Цркве. Одрицање од стомакоугађања има двојако дејство: 1. то је наша жртва Богу; 2. то је средство за гашење телесних страсти. Зато се и каже да је пост једно од два крила која човека уздижу ка Богу (друго крило је молитва). Не заборавимо да је Адамов пад у грех изазван кршењем заповести о посту: „Не једи…” Ако
    кршимо Црквену заповест о посту: „Не једи…”, на исти начин смо изложени паду као што је то био и Адам.
  4. 123loncar (avatar)
    Тако му је било суђено.., таква му судбина…
    Истина је да је веровање у судбину, као нешто што је унапред „записано” човеку и што он не може да избегне, супротно Православном веровању у слободу људске воље. У судбину, као нешто предодређено човеку, веровале су и верују разне паганске религије, укључујући древне Грке, мухамеданце и протестанте – следбенике учења Жана Калвина. У нашем народу се ова заблуда највероватније увукла преко мухамеданства. Слободна воља и слобода избора коју човек има је један од Божијих дарова човеку. То је, између осталог, оно што човека чини боголиким бићем. Иначе, ако нам је све унапред зацртано (суђено), онда смо само роботи који не треба да се труде ни у чему, јер ионако је „све записано како ће бити”. Православље нас учи да је човек творац своје судбине. Човеку ће бити онако како је сам одлучио, на основу одлука које је сам доносио, својом слободном вољом.
  5. 123loncar (avatar)
    Данас је црвено слово, не треба ништа радити…
    Истина је да Црквена заповест о празновању великих празника подразумева остављање свакодневних послова, али зато да би се имало времена за одлазак у цркву на Свету Литургију. Седење код куће ради „црвеног слова” (у скорије време и подебљаног), и не одлазак на богослужење представља злоупотребу црквене заповести, и само је изговор за ленствовање.
    Отац ми није пренео славу, зато не могу да славим…
    Истина је да званични чин преношења славе није услов да би се отпочело са слављењем. Једино што је потребно да би се са тиме почело је – добра воља. Нажалост, узрок ове заблуде је тражење „изговора” пред самим собом, па и пред Богом, за властити немар и одсуство воље за практиковањем Православног начина живота.
  6. 123loncar (avatar)
    Божић бâта је особа…
    Истина је да је прави нагласак речи „бата” заправо батâ, што је изведено од речи „бат” (маљ). Значење речи батâ је везано за произвођење звука, и нема ништа заједничко са речју „брат” и њеним изведеницама братко, батко, бâта. Подсећање на звук који производи бат, довело је употребе те речи и у другим приликама. Па тако знамо за „бат корака”, на пример. Самим тим је и право значење правилно изговореног израза Божић батâ – Божић долази, или Божић куца, или Божић лупа (на врата). Ова заблуда представља конкуренцију кока-колиној измишљотини познатој под називом „деда мраз”, јер је својеврсна домаћа верзија непостојеће личности. Подсетимо се да је Свети Никола онај који за Божић доноси поклоне деци, а он је истинска историјска личност и Божији светитељ.

    http://srpskaistorija.wordpress.com/2014/06/21/најчешће-заблуде-код-побожног-народа/
    Извор - http://www.pouke.org/

  7. Marija (avatar)
    Ne spadam u pobozne, ali sam rado procitala ovaj blog. Korisno
  8. zxy (avatar)
    Slobodni smo da hoćemo ali ne i da delamo ,msm da oni gore to posle uzimaju u obzir
    E a za dobre djake postoje olakšice pa i nagrade,može mentor da odobri da se sudbine na bolje promene ali ako hoće da te iztestira može da te nagazi do dna ,to znači tada da te posebno cene