Nešto mi oči kopa, iz njih krv i suze,
zubi zariveni u meso... moje meso,
iz vena krv se cedi, utroba na dva dela,
creva na kudelji, glava na panju, ruke nogama vezane.
Opet tonem u ponor noći, u ambis tame kovitlac me nosi
i... tonem, tonem, tonem...
u živo blato, u zagrljaj smrti,
izgubljen u vremenu, brat hladnom kamenu,
sa žigom na grudima, otrovan tvojim rečima... tonem.
Gaze me crvi, gazi me svelo lišće,
gaze me senke, gazi me ludilo sopstveno
i tako zgažen vaskrsavam, opet i opet...
Skidaš sa mene kožu, kao košuljicu sasušenu,
a ispod samo kosti izbledele,
mesa nema više, hijene gladne ga pojele.
16.05.2014. 20:36
