Za one iz 50 i 60 i neke......

ROĐENI SMO NORMALNI, IAKO SU NAŠE MAJKE KAD IH JE BOLELA GLAVA PILE ASPIRINE, JELE HRANU IZ KONZERVI, PUŠILE I RADILE DO ZADNJEG DANA TRUDNOĆE I NIKAD NISU BILE TESTIRANE NA DIJABETES... KAO DECA, VOZILI SMO SE U AUTIMA BEZ POJASA I VAZDUŠNIH JASTUKA I NISMO MORALI IMATI KACIGE NA GLAVI ZA VOŽNJU BICIKLOM ILI NA ROŠULAMA... PILI SMO VODU IZ CREVA ZA ZALIVANJE BAŠTE, A NE IZ FLAŠICA KUPLJENIH U VELIKIM TRGOVAČKIM LANCIMA. DELILI SMO FLAŠICU KOKTE, KOLE ILI NARE SA NAŠIM PRIJATELJIMA I NIKO NIJE UMRO ZBOG TOGA ......

JELI SMO MLEČNE SLADOLEDE, BELI HLEB I PRAVI PUTER, PILI KOKTE, NARE KOJE SU I TADA BILE PUNE ŠEĆERA, ALI NISMO BILI DEBELI ZATO ŠTO SMO SMO SE STALNO IGRALI NAPOLJE... IZLAZILI SMO IZ KUĆE UJUTRO I IGRALI SE PO CEO DAN, ŽMURKE, GRANIČARA, LOPOVA I PANDURA, KRALJICA 1-2-3, KAUBOJA I INDIJANACA, FANTOMA I SVEGA OSTALOG ŠTO JE SAMO DEČJA MAŠTA BILA U STANJU DA SMISLI, SVE DOK SE NIJE UPALILA ULIČNA RASVETA KOJE IONAKO NIJE BILO PREVIŠE. NERETKO NAS NIKO NIJE MOGAO NAĆI PO CEO DAN, PA JE I RODITELJSKI ŠAMAR BIO DEO VASPITANJA A BEZ ZLOSTAVLJANJA U PORODICI.
I NIKAD NIJE BILO PROBLEMA .......

PROVODILI SMO ČITAVE DANE PRAVEĆI TRKAČKE DASKE OD OTPADA IZ PODRUMA ILI ŠUPE, SPUŠTALI SE NIZ ULICE ZABORAVLJAJUĆI DA NISMO NAPRAVILI KOČNICE. NAKON PAR PADOVA, SLOMLJENIH PRSTIJU I MODRICA... NAUČILI SMO KAKO DA REŠIMO PROBLEM. MI NISMO IMALI IMAGINARNE PRIJATELJE. MI PRIJATELJE NISMO DODAVALI NEGO IH VREMENOM STICALI !!!!!!!!!!!!!! NISMO IMALI NI PROBLEME S KONCENTRACIJOM U ŠKOLI...

NAMA NISU DAVALI TABLETE PROTIV HIPERAKTIVNOSTI. MI NISMO IMALI ŠKOLSKOG PSIHOLOGA I VASPITAČA PA SMO IPAK ZAVRŠAVALI NEKAKVE ŠKOLE. NAMA NISU PRODAVALI DROGU ISPRED ŠKOLE ... MI NISMO IMALI PLAYSTATION, NINTENDO, X-BOX, NIKAKVE VIDEO IGRICE, NISMO IMALI 99 KANALA NA TELEVIZIJI (SAMO DVA I TO DRUGI TEK OD POPODNE), NISMO IMALI VIDEO REKORDERE, SURROUND SOUND, MOBILNE, KOMPJUTERE, INTERNET, CHAT ROOMS...
MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE I DRUŽILI SE S NJIMA !

PADALI SMO S DRVEĆA, ZNALI SE ISEĆI NA STAKLO, SLOMITI ZUB, NOGU ILI RUKU, ALI NAŠI RODITELJI NIKADA NISU IŠLI NA SUD ZBOG TOGA. IGRALI SMO SE S LUKOM I STRELOM, GRADILI TVRĐAVE OD SNEGA, BACALI PETARDE ZA NOVU GODINU, ČITALI HRPE CRTANIH ROMANA I SVE SMO TO PREŽIVELI BEZ POSLEDICA!

VOZILI SMO SE BICIKLOM ILI PEŠKE, DOTRČALI DO PRIJATELJEVE KUĆE, ZVONILI NA VRATA ILI JEDNOSTAVNO ULAZILI U NJIHOVU KUĆU DA SE DRUŽIMO I BUDEMO ZAJEDNO! KAD UPADNEMO U PROBLEME SA ZAKONOM, RODITELJI NISU PLAĆALI KAUCIJU DA NAS IZVUKU. U STVARI, BILI SU ČESTO STROŽI NEGO SAM ZAKON! POSLEDNJIH 50 GODINA TO SU BILE NAJPLODONOSNIJE GODINE U ISTORIJI SVETA. NAŠE GENERACIJE SU DALE NAJBOLJE PRONALAZAČE I NAUČNIKE DO DANAS. IMALI SMO SLOBODU, PRAVO NA GREŠKE, USPEH I ODGOVORNOST.

/copy/
 
Kliknite za proširenje...
...to što nismo imali kao deca , gotovo sve nije imalo ni čovečanstvo...onda smo mi - naša genaracija , rešili da sve to izmislimo , projektujemo , napravimo i izgradimo moćne proizvođačko potrošačke lance , kako bi sve to imali što mi nismo imali - a o tome čitali u stripovima koje su izmišljali i štamapali naši roditelji - cela njihova generacija...da nije bilo te fantastike u tim stripovima , mislim da bi bila manja naša krivica u vezi ovog tehnološkog napretka koji današnjoj deci oduzima detinjstvo / ono detinjstvo koje smo mi imali i kakvo mislimo da treba da imaju naša deca ,a i njihova deca/...krivica je kod nas i naših roditelja , kao što će biti krivica kod njih i njihovih roditelja , za izgubljeno detinjstvo njihove dece - naših unuka ; jer njihova fantastika , biće podstreh njihovoj deci da je ostvare , baš kao što smo mi ostvarili fantastiku naših roditelja , i baš kao što sad ostvaruju našu fantastiku naša deca !

...to mu dođe kao nekakva civilizacijska , tehnološko progresivna spirala...

...ma dokle taj strah , samo napred - kosmos je beskonačan !
 
zaboravio si kako smo bosi isli po obliznjim barama , skidali rukama sa nogu pijavice i sekli bambuse koje smo kuci slagali na krov da se osuse na letnjem suncu .
ko je imao najvise bambusa bio je glavni tip u ulici . pa uvece kad se zapale i pocnu da se dime nigde ni jednog komarca ! . baska sto smo mi smrdeli na dim pa su
nas keve posle toga ribale sa ribacom cetkom u velikom koritu pre spavanja. eh bilo bilo , slatko detinjstvo.
 
Ovo je romantično gledanje na prošlost.Mi smi bili poslijeratna generacija, roditelji izgrađivali zemlju i sistem koji je trebao biti pravedan, a ispao je nakaradan.Bili smo djeca i sve nam je bilo lijepo.U međuvremenu smo odrasli, experiment sa socijalizmom ispao neuspješan, a desila se i tehnočoška revolucija.NEKI SU OSTALI ZAROBLJENI U VREMENU I PROSTORU.nAŠA DJECA SE RAZLIKUJU OD NAS KOLIKO SMO SE I MI RAZLIKOVALI OD NAŠIH RODITELJA U NJIHOVIM GODINAMA.Pardon zbog velikih slova, neda mi se brisati pa ponovo pisati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top