TU SAM......OPET...

ali kao da i nisam....ima me...i nema me...baš kao i u svakom mojem danu.....usponi..padovi jači nego prije....ponovna borba sa bolešću...vratila se....i pitam se jel ovaj puta došla da bismo zajedno otišle....nisam dugo niti slova napisala...ali nestalo je riječi...nestala su slova koja su me nosila...nekako sivilo svakodnevnice uvuklo se i u misli...u svaku poru na mojoj koži....budim se i liježem siva..prazna....nedostaje mi ovo pisanje...a ne znam što da napišem..da upišem neki trag duše.....da ga podijelim...razdijelim....neka čudna monotonija misli....osječaja....beskonačno čekanje da prođu dani....bez očekivanja...dan za danom samo da prođu....jedini istinski osječaj koji jača iz dana u dan u meni je samo strah....od bijelih kuta..od njihovih pogleda...riječi...
tu sam...a kao da i nisam....ima me..a ne znam da li me uopće ima više...
 
Kliknite za proširenje...
Nema odustajanja, svako novo jutro je novi pocetak pa makar koliko bio bolan i težak pogled buđenja. A ta samoca, svi smo u njoj ali i njoj nasuprot su trenuci koje smo imali i koje cemo imati. :zag: :heart:

999845_560016537428989_128314516_n.jpg
 
ULICA JORGOVANA


Plavi veo, zlatna zica
nježan vjetar, mnogo ptica
raspukla se svaka grana
nad ulicom jorgovana

Odsjaj jutra, rosa blista
cvijet do cvijeta, list do lista
pčela sanja bijeli vijenac
dubok kao gorski zdenac

Jedna klupa, tiha luka
tvoje usne, moja ruka
opet bukti ona vatra
zgasla davno ispod hrasta

Gori zemlja, gori kamen
sunce ugljen, nebo plamen
to u sjenci lome krila
zaljubljena dva leptira


Jedna klupa, tiha luka
tvoje usne, moja ruka
opet bukti ona vatra
zgasla davno ispod hrasta

Gori zemlja, gori kamen
sunce ugljen, nebo plamen
to u sjenci lome krila
zaljubljena dva leptira


 
Ne zaboravi da je važno šta sam čovek o sebi misli;velika je moć sugestije i autosugestije takodje i nekad je moćnija od medicine a neka te ohrabre i naše dobre želje za tvoje raspoloženje i zdravlje :)
 
Nije gotovo kad te gaze i kad te lome, ni kad padneš ili potoneš, čak ni kad misliš da je gotovo gotovo nije, no kad se predaš onda opasno blizu je :( zato u borbu za život i pero u šake :)
 
------------------------

"Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvceca,
u ceznji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomicna.
Svugde te ima i u koloni otkucaja,
gde si oduvek prisutna.
U sve tezim jutrima
i kisi sto tiho pada,
na celu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvek si prisutna."

:heart:
 
čitam...i mogu samo reči hvala..SVIMA...ali..nema u prstima više slova koja mogu napisati..otišlo je nekuda...prohujalo....neznam kako to vratiti....krenem...sjednem...i odustanem....točka u kojoj nemam više što za reči...
 
zxy;bt258654:
Ne zaboravi da je važno šta sam čovek o sebi misli;velika je moć sugestije i autosugestije takodje i nekad je moćnija od medicine a neka te ohrabre i naše dobre želje za tvoje raspoloženje i zdravlje :)
Kliknite za proširenje...

moj dobri stari zxy...ponekada....na rubu...možda je lakše samo zakoračiti u njega..predugo je ovo sve..traje i traje..u beskraj...neki se rađaju sretni..a neki osuđeni na muku kroz život...
 
*BILJA*;bt258727:
------------------------

"Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvceca,
u ceznji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomicna.
Svugde te ima i u koloni otkucaja,
gde si oduvek prisutna.
U sve tezim jutrima
i kisi sto tiho pada,
na celu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvek si prisutna."

:heart:
Kliknite za proširenje...

:heart::heart::heart::heart::heart::heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top